Džejeva "Nedelja": Filmski rokenrol i dorćolski bluz

Usponi i padovi u karijeri beogradskog pevača Džeja Ramadanovskog (1964-2020) poznati su skoro svima, a ko je zapravo bio on, pre nego što su ga proglasili za dorćolskog Džonija Keša, znali su samo odabrani koji su svedočili tragikomediji njegovog detinjstva i odrastanja. Upravo te slike glavno su gradivno tkivo prvog srpskog filma u 2024. godini – "Nedelja" Nemanje Ćeranića, koji će od 18. januara biti prikazivan u ovdašnjim bioskopima.

U maniru najboljih američkih filmova osamdesetih i devedesetih godina, reditelj Ćeranić slika svu radost i tugu sticanja životnog iskustva malenog Roma u udžericama i na ulicama beogradskog Dorćola, gde se reč nekada poštovala, prijateljstvo gradilo i negovalo do groba, a obraz plaćao statusom i glavom.

Film sa dušom i za dušu, vrlo čvrste strukture i zrelog rediteljskog umeća, "Nedelja" je priča o prijateljstvu, bratstvu i ljubavi koja je na onoliko različitih načina opevana u Džejevim pesmama. Sve te slike Dorćola s kraja sedamdesetih, tokom osamdesetih i ranog početka devedesetih, Ćeranić potcrtava i muzikom još jednog Dorćolca Olivera Mandića, koja budi najnežnija osećanja.

Ono malo duše

Po ugledu na filmove Martina Skorsezea ("Dobri momci" i "Kazino"), reditelj kroz nekoliko veštih montažnih sekvenci priča životnu priču Džeja Ramadanovskog od školskih dana, preko domskih i uličarskih, do onog čuvenog koncerta na Tašu, kad mu se poklonio veći deo Beograda i ostvario mu san.

Sve vreme Ćeranić gradi ritam koji nije kao onaj "ritam da te pitam", iz čuvene Džejeve pesme, već je pažljivo izveden sa idejom da gledaoca zainteresuje za priču, uvuče i drži na ivici bioskopskog sedišta a zatim ga preplavi emocijama kakve je Džej isijavao iz svoje interpretacije.

Smeo u rediteljskom izrazu, film "Nedelja" ima junake koji su poput svih nas: nekad osioni, nekad preki, a najčešće dobri, spremni da pomognu i željni nekog boljeg života, sa ono malo duše koja ne želi da pati već da se igra i doživi radost. Dobro izgrađenih odnosa i jasne motivacije, likovi u "Nedelji" su satkani od najrazličitijih karaktera. Neustrašivi brat Džamba, nekrunisani kralj dorćolske kaldrme, jer ne zna za milost ali zna za blagost, verni prijatelj Miča odnosno Mića koji je uvek pomagao drugima i imao rešenje za svaku situaciju ili pak kum koji po dobro znanoj srpskoj tradiciji nekad ipak bude dugme.

Puno srce

Izbor Huseina Huse Alijevića, pevača grupe "Bit strit" za ulogu Džeja je mudra odluka. Kasting je za pohvalu. Od brata Džambe kog je Marko Janketić oživeo glumačkom silinom koju nikada do sada nije pokazao, preko Alekseja Bjelogrlića – sina koji će, videli se to sinoć, nadmašiti oca – do Milice Janevski koja je našla pravu meru za lik Džejeve kreativne polovine, Marine Tucaković koja nije karikaturalna već je glumica pronašla fini izražajni put kojim samo upotpunjuje odnos između pevača i tekstopisca.

Za razliku od nedavnih biopika – "Toma" o Tomi Zdravkoviću i "Pokidan" o Aci Lukasu – kojima su dominirali tuga, patos i rolerkoster pogrešnih izbora, "Nedelja" slavi život, rizik, ludost, prvu i drugu šansu u životu.

Film kod gledaoca stvara onaj osećaj punog srca jer stiče utisak da je tog Džeja sretao u komšiluku, sa njim katkad razmenio po koju komšijsku, stajao u redu za burek u lokalnoj pekari ili ga slušao u kafani kako peva i priča, lomeći čaše na svaku onu dvojku koja gađa pravo u srce i varniči u mozgu baš tamo gde ne treba.

Radost života

Sveukupno, "Nedelja" je filmski rokenrol o dorćolskom Džoniju Kešu, majstoru kafanskog bluza. To je dobro promišljen film, mudro napisanog a pitkog scenarija Stefana Boškovića, vešto iznijansiranih likova čiji odnosi dobijaju pun smisao u verodostojnoj scenografiji Dorćola pretposlednje dekade prošlog veka. Film za primer kakav bi trebalo da bude srpski repertoarski hit snimljen sa idejom da se gleda, smeje i plače, i iznova vraća jer je neodoljiv podjednako koliko i pevač kojem je posvećen.

Iako omaž Džeju, film "Nedelja" je pun radosti života. Džejev život bio je daleko od bajke i balade, ali film o njemu je svojevrsna uzvišena pesma – oda.

Svakom filmu može da se nađe mana. Može i ovom, ako baš želite, ali one su minorne i krajnje nevažne. Skoro da ih i nema. Marketinška greška bila je jedino što premijera filma "Nedelja" nije održana u nedelju. Pesma "Nedelja" je proslavila Džeja. I umro je u nedelju.