Anketa 9: Kako se osećate?

Osećam se kao riba u vodi, svoja sam na svome, eto tako da ti kažem. Od kako je udario minus, najbolje mi je. Ja sam zimsko dete, rođena sam 29. januara, to je skoro pa tačno usred zime. Volim sneg, obožavam ga, ali više volim hladnoću. Volim da se toplo obučem i da budem napolju po minusu. Volim zimske sportove, i da se njima bavim i da ih gledam. Sto puta sam bila u Sloveniji na ski skokovima.

Ja sam to godište, meni je Mati Nikenen, Bog da mu dušu prosti, bio sve i svja. Mnogo sam ga volela. Kakav tip. Ja inače ne skačem na skijama, prvo sam skijala, a posle sam prešla na bord, čim se pojavio. Čudno za moje godine, ali eto, kao da sam čekala da se bord pojavi.

Ne idem na Kopaonik, preskupo je, nisu normalni, ne znam šta da kažem za te cene, ja ne znam ko to plaća, a vidim da je prepuno. Ne znam šta da kažem za to. Mislim, bolje mi je da idem u Francusku za te pare, ili Austriju, mada ni to ne radim u poslednje vreme, ali zato idem na Staru Planinu, idem na Jahorinu, idem na Popovu Šapku, idem na Divčibare da se sankam s decom.

E znaš, kad bi mi se pružila prilika, nekako, volela bih da odem u Aspen. To mora da je ludo, tamo čovek da ide na zimovanje. A neki idu i to im je normalno, dobro, nekom ovako nekom onako. Ej ali ne žalim se, super mi je u životu, da znaš. I samo još nešto da ti kažem, zima je čista priča, čisto je, a leti mi je nekako prljavo, sve mi se lepi, zima sakriva neprijatne mirise, ubija bakterije, tako ja to vidim. (Ceca, 46, pravnica)

Ne znam šta da ti kažem, nema ništa novo. A, kako se osećam? Osećam se kao i uvek. E znaš šta je bilo? Evo. Ja ti nisam neki tip što se dobro organizuje, u stvari moglo bi da se kaže da mi je organizacija nalošija strana. Kad imam više stvari da uradim na različitim mestima, ja se pogubim.

I onda juče, baš je takav dan bio, imao sam nekoliko stvari da obavim, i sve jedno blizu drugog, ali sam morao da se vratim kući na onlajn sastanak tačno na vreme, i onda je to moralo da se sve lepo izračuna, znaš tačna putanja i da li kolima zbog parkiranja ili busom pa deo peške, razumeš već. Nije bilo šanse da napravim dobar plan, uvek mi je falilo između 20 minuta i pola sata.

I ništa, odlučim da idem iz dva puta, obavim dve stvari, pokupujem to što ima, i vratim se kući, pa onda posle sastanka opet na istu stranu, da završim sve. I krenem busom, i posle druge stanice mi sine kako da sve obavim odjednom, da te davim sad detaljima, ali čoveče, kad mi je sinulo, to je tako logično bilo, malo me je i sramota bila što nešto tako očigledno nisam odmah video, ali nisam, i što je najgore, odmah mi je palo na pamet da uvek postoji neko tako očigledno rešenje a ja ga ne vidim, ali onda sam odmah počeo da uživam u onome što sam osvojio. Jedna dobra organizacija može da označi novu fazu u mom životu – fazu dobrog organizovanja. Razumeš? (Nebojša, 39, da kažemo radnik u ugostiteljstvu)

Osećam se ko da sam pao s Marsa. Juče sam se vratio s mora i sad ne mogu da dođem k sebi. To nije bio nikakav plan, ja sam moler, i zidam, majstor sam. Sad za praznike sam uzeo da ne radim, mislio sam da sedim gajbi sa ženom i decom, da uživamo. Međutim, zove me kum i kaže ima posao u Kotoru, odmah da se ide, treba preko praznika da se srede dve gajbe, kao lak posao, sve je već sređeno ali dečko hoće da se ponovo sve uradi, njegovoj ženi se valjda ne sviđa.

Odemo mi, spremimo se za dva sata i odemo. A tamo nam neka baba da ključeve od tih gajbi i kao taj tip dolazi uskoro da nam sve objasni, da donese materijal i pare. Kaže baba mi da sedimo tamo i da ga čekamo. Brate ne zna se koja je gajba bolja, sve u fulu, milina. Čekamo mi čekamo, i predveče dolazi baba na vrata kaže doći će taj dečko sutra, taj njen unuk, ne može da stigne danas, a mi da spavamo tu i kao od kuće da budemo.

Znaš mi kao malo stidljivo ali dobro, ajde, čekamo do sutra. Sutra ga nema i javlja se uveče, kaže ne može da stigne ni tog dana, doći će sutra, a mi kad kod kuće da budemo, da jedemo iz frižidera i da pijemo iz bara, izvinjava se čovek, kaže iskrslo mu nešto.

I druže moj taj dečko se nije pojavio šest dana, svaki dan se javljao i izvinjavao, a mi smo jeli pršute i sireve i pili vino i viski i koka kolu. Onda u nekom trenutku smo pomislili da zapalimo odande, jer otkud znamo, čudno je, da ne bude posle da mu dođemo pare.

E i onda se sedmog dana dečko pojavi, mi svaki dan čistimo gajbu, nije problem znaš, sve je tip top, ali popili smo i pojeli, kapiraš. Tip nije ni pogledao ništa, samo je uleteo, mislim fino je zvonio pristojno sve, došao izvinio se opet, rekao da nema ništa od posla, žena je rekla ništa da se ne dira i čovek nam da dnevnice za sve dane plus dvesta evra za put nazad, i kaže zvaću vas na proleće ako bude trebalo, sad znate gde sam. Eto brate moj, tako je to bilo, pa ti sad meni reci – kakve su to kombinacije. (Šone koji je izmislio ime zbog privatnosti, 42, majstor)

Ne osećam se dobro. Nije dobro, loše je. Pritisak sa svih strana, i zima. Promenio sam semafor, vidiš, znaš gde sam uvek, e pa to. Nema para, ne daju ljudi ni za praznike. Pre je bilo mnogo bolje, ali i bio sam mlađi, a i ti si. Nije dobro prijatelju. (Kadrija, 45, prosjak)