Lego kockice u službi Teherana

Svaki vojni sukob, pored svoje oružane, taktičko-strateške strane, neizostavno podrazumeva i određenu informacionu, propagandnu dimenziju. Sa ubrzanim razvojem digitalnih medija i galopirajućom globalizacijom, ta informaciona i psihološka strana ratovanja postala je gotovo podjednako važna kao i ona čisto vojna.

U 21. veku, rat se više ne vodi samo na bojnom polju, već i u međunarodnom javnom mnjenju, algoritmima društvenih mreža i kolektivnoj svesti građana svih zaraćenih strana. Ostvariti kontrolu nad ratnim narativom i ubediti domaću i svetsku javnost o pravednosti sopstvene borbe postalo je isto toliko važno kao i osvajanje teritorija i nanošenje štete borbenim efektivima neprijatelja.

Prešli igricu: Kako Bela kuća vidi lansiranje raketa koje odnose živote dece

Popularna kultura, u vidu filmova, stripova, video igrica i mimova, postala je možda i najmoćnije sredstvo za pridobijanje podrške, regrutaciju potencijalnih vojnika i demonizaciju neprijatelja. Iako deluje kao proizvod digitalnog doba, spajanje zabave i propagande ima duboke korene. Drugi svetski rat predstavlja prelomni trenutak kada je Holivud svesno stavio svoje umetnike i zabavljače u službu države.

Kancelarija za ratne informacije (OWI) osnovala je Biro za kinematografiju koji je između 1942. i 1945. godine pregledao čak 1.652 scenarija, odbacujući sve što bi moglo da prikaže Ameriku u lošem svetlu ili umanji podršku ratu. Kako je tada rečeno, najlakši način da se propagandna ideja unese u umove ljudi jeste da se to učini kroz zabavni film, kada je kritičko mišljenje deaktivirano, a publika  nije svesna da se njome manipuliše.

Kada gledalac plati kartu da vidi film poput "Top Gana", "Ramba" ili "Pada crnog jastreba", njegov odbrambeni mehanizam prema propagandi je spušten.

On nije došao da sluša politički govor, već da se zabavi. Upravo tada se, kroz sugestivnu moć pokretnih slika,  ideologija najlakše upija. Kako je primetio jedan američki zvaničnik iz Drugog svetskog rata, najbolja propaganda je ona koja se ne prepoznaje kao propaganda.

Paralelno sa filmom, strip industrija je postala jednako moćan glasnik. Likovi poput Supermena, Betmena i Kapetana Amerike, koji je na naslovnici prvog broja udario Hitlera, korišćeni su za promociju ratnih ciljeva i demonizaciju neprijatelja. Japanci i Nemci prikazivani su kao karikaturalno zli, čime se gubila svaka nijansa ljudskosti i rat opravdavao kao moralni krstaški rat.

Ovaj obrazac u kome se kombinuju dehumanizacija neprijatelja i predstavljanje sopstvene borbe kao vrle i pravedne, postaće šablon za sve buduće sukobe, od Hladnog rata do rata u Iraku. Dok su SAD dugo bile neprikosnoveni šampion u propagandi kroz zabavu, savremeni trendovi pokazuju da su i druge velike sile poput Rusije i Kine ovu veštinu podigla na viši, tehnološki nivo.

Naročito je očigledno da su američki rivali ovladali sposobnošću da američku popularnu kulturu koriste protiv nje same, pa se projektovane propagandne poruke o borbi za demokratiju i slobodu sve češće vraćaju, kao bumerang, pravo u lice licemernom Ujka Semu.

Ako, u svetlu propagande i njenog efekta, sagledamo aktuelni vojni sukob u Iranu, možemo da zaključimo da, bar za sada, Teheran ovaj rat ubedljivo dobija. Ne samo da Amerikanci nisu uspeli da nametnu svoj već izlizani narativ o nuklearnom razoružanju i donošenju slobode i sekularne demokratije u Iran, odnosno da radikalizuju iransku opoziciju da deluje kao pešadija izraelsko-američkih interesa, već se značajan deo javnog mnjenja na Zapadu stavio vrlo jasno i nedvosmisleno na stranu Irana.

Ironija je da veliki udeo u uspehu iranske ratne propagande imaju Lego kockice, svetski čuvene igračke za decu koje su kulturni proizvod Danske, države koja je maltene zaratila sa Trampom zbog američkih teritorijalnih pretenzija prema Grenlandu.

Naime, od početka sukoba društvene mreže i druge digitalne kanale preplavili su kratki animirani klipovi sa Lego kockicama u kojima se, uz pratnju agresivne hip-hop muzike na engleskom jeziku, slikovito objašnjava iranski pogled na sukob. U glavnoj ulozi u većini ovih satiričnih klipova nalazi se američki predsednik Donad Tramp, koji se prikazuje kao karikaturalni, ucenjeni pedofil sa Epstinovog ostrva koji, okružen idiotima i satanistima poput Hegseta, Rubija i Vensa, vodi pljačkaški rat u korist Benjamina Netanjahua i Izraela.

Njemu se suprotstavlja hrabra i odlučna iranska Revolucionarna garda koja blokadom Ormuskog moreuza dovodi do ludila Trampa, Netanjahua i njihovu siledžijsku kamarilu. Neizbežna i veličanstvena pobeda Irana i njegovih moćnih i preciznih balističkih raketa predstavlja se kao spas i oslobođenje za čitavu planetu koja je okupirana od strane cionističkih, globalističkih parazita.

Sami klipovi su proizvod generativne veštačke inteligencije, a lansirao ih je iranski Jutjub kanal pod nazivom "Ahbar Enfedžari" (Eksplozivne vesti).

Poslednjih nedelja, ovi klipovi prikupili su desetine miliona pregleda i brojne oduševljene komentare zapadne publike. Delili su ih nalozi iranske vlade, promovisali ruski državni mediji, a prisvojili su ih i demonstranti američkog "Pokreta bez kralja" (No Kings) zbog svojih raskošnih anti-Trampovih slika. Iako su Jutjub i Instagram ekspresno obrisali naloge "Eksplozivnih vesti", to nije uspelo da ograniči domet ove ubojite medijske kampanje, jer je na hiljade naloga, uglavnom sa zapadnih adresa, počelo masovno da ih deli zbog čega su brzo postali viralni.

"Eksplozivne vesti" objavile su svoje prve video zapise u Lego stilu tokom bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja od strane SAD i Izraela prošlog juna.

Kada je rat počeo, u februaru, predstavnik ove konspirativne skupine sačinjene od iranskih studenata tehničkih fakulteta koji žele da ostanu anonimni otkrio je: "Naš tim je bio spreman, planovi na mestu, motori su bili zagrejani – i već drugog dana, video snimci u Lego stilu su ponovo bili u akciji."

Počeli su da proizvode nove klipove, pišući scenarije, a zatim generišući odgovarajuće vizuelne efekte pomoću veštačke inteligencije i digitalnih alatki za montažu.

"Radeći puno radno vreme, možemo da napravimo dvominutni video za oko 24 sata", rekao je nedavno, za iranske medije, predstavnik "Eksplozivnih vesti", najavljujući istovremeno i duže klipove, pa možda čak i celovečernji bioskopski film. Brzina u izradi klipova omogućila je Irancima da prate događaje i američke blamaže na dnevnom nivou, pa smo tako prethodnih dana bili počašćeni sa video prilozima na račun Trampovih blasfemičnih samopoistovećivanja sa Isusom i Hegsetovim lažnim "petparačkim" citatima iz Biblije.

U čemu je tajna uspeha ovih animacija? Verovatno ponajviše u činjenici da oni ipak, jezikom preterivanja i satiričnog izrugivanja, govore metafizičku istinu koja je većini planete očigledna.

Gebels je ušao u istoriju propagande izjavom da hiljadu puta ponovljena laž postaje istina, ali isto tako ako hiljadu puta ponovite istinu, na efektan i promišljen način, možete, pre ili kasnije, neutralisati svaku laž. Pa i onu o tome da se rat protiv Irana vodi u ime nekakvih plemenitih, opštečovečanskih ciljeva.

Korišćenjem Lego kockica kao svetski prepoznatljivog brenda, koji opet zbog svoje specifične neutralnosti i ekspresivne naivnosti deluje kao idealan kontrapunkt zamršenosti i prljavštini globalne geopolitike, iranski kreatori uspeli su da nam predstave jasan narativ o agresorima i onima koji se brane od agresije, o nasilnicima i žrtvama, o savremenim kaubojima i Indijancima, samo što je Džon Vejn ovaj put "nacrtan" kao negativac. Ako nas u Srbiji pitate, bilo je krajnje vreme.