Kolumbajn efekat

Nezapamćeni masakr u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" šokirao je i u crno zavio čitavu našu državu i naciju. Trinaestogodišnji dečak, učenik sedmog razreda, došao je u školu 3. maja, nakon praznika, naoružan sa dva pištolja i Molotovljevim koktelima u rancu i počeo da, hladnog i smirenog izraza lica, iz još uvek neobjašnjenih razloga, nemilosrdno puca na svoje zatečene školske drugare. Krvavi bilans njegovog pira - osam ubijenih đaka, usmrćen čuvar škole i nekoliko teško ranjenih, među kojima je i profesorka istorije na čiji je čas maloletni ubica upao.

O motivima, pripremi, načinu izvođenja i društvenim uzrocima i posledicama ovog monstruoznog čina pričaće se i pisati još mnogo u danima, mesecima i godinama koji slede, ali već sada može da se konstatuje poražavajuća činjenica da je ovim neshvatljivim krvoprolićem među decom Srbija konačno dokazala da je nasilna amerikanizacija i vesternizacija našeg društva "uspešno" i neopozivo okončana.

Nakon "Mekdonalds" hamburgera, serije "Seks i grad", prajdova, me too pokreta i proslava Noći veštica po školama i vrtićima, dobili smo još jedan autentičan proizvod američke masovne kulture – a to su masovna ubistva po školama.

Ono što nikada – pa ni u vreme ratova, sankcija i podivljalog uličnog kriminala "mračnih devedesetih" kada je oružja sa ratišta bilo u izobilju – nije moglo ni da se zamisli u srpskim školama i gimnazijama, desilo se upravo u trenutku kada smo čvrsto i stabilno na bezalternativnom evroatlantskom putu, kada dobijamo jednoglasne pohvale i najviše ocene američkih zvaničnika i evropskih komesara za uspešno izvedenu tranziciju iz "diktature" Slobodana Miloševića u liberalnu demokratiju i potrošačko društvo po ugledu na američko.

Izgleda da je takozvani Kolumbajn efekat stigao i kod nas, sa malim zakašnjenjem od četvrt veka, baš kao što je prethodno sa zakašnjenjem iz Amerike stigao i u Nemačku, Rusiju ili Škotsku.

Kolumbajn efekat, kojim se naziva efekat nasumičnih masovnih ubistava vatrenim oružjem po obrazovnim institucijama, dobio je svoje ime po gradu Kolumbajn, u američkoj državi Kolorado. U tom gradiću 20. aprila 1999, dok je NATO avijacija zasipala našu zemlju bombama sa osiromašenim uranijumom, dvojica učenika četvrtog razreda lokalne gimnazije, Erik Haris i Dilan Klebold, izveli su jednočasovni masakr tokom koga su nasumično pucali po svojim vršnjacima u školskoj biblioteci, ubivši pri tome 12 učenika i jednog nastavnika, i ranivši još 24 osobe.

Za svoj napad na školu Erik i Dilan spremali su se godinu dana, nabavili su automatsko oružje i napravili su detaljan plan koji je uključivao i detoniranje bombi kao diverziju, imali su spisak obaveznih žrtava za likvidaciju na kome su uglavnom bili popularni đaci i sportisti, a njihova želja bila je da steknu slavu kao izvođači terorističkog napada koji bi odneo najviše žrtava u američkoj istoriji.

Najsmrtonosniji masovni zločin u školama

Kada im je ponestalo naoružanja i meta za pucanje, ubice su izvršile samoubistvo u školskoj biblioteci, pre nego što je policija mogla da ih uhapsi i ispita, pa je mnogo šta u vezi s njihovim motivima i planovima ostalo nerazjašnjeno. Zna se iz njihovih dnevnika i video snimaka da su voleli da igraju igrice sa ubijanjem (Doom), da su bili "darkeri" i da su opsesivno slušali hevi metal grupu Merilina Mensona, kao i da su velikog uzora imali u Timotiju Mekveju, bivšem američkom marincu i teroristi koji je izveo bombaški napad na zgradu vlade u Oklahomi u kome je poginulo 168 osoba.

U vreme kada je izveden, masakr u Kolumbajnu bio je najsmrtonosniji masovni zločin u američkim srednjim školama, ali ga je u međuvremenu prevazišao zločin iz 2018. u Parklendu, na Floridi, kada je 19-godišnji Nikolas Kruz ubio 17 đaka i ranio još toliko u svojoj bivšoj gimnaziji.

Pucnjava iz Kolumbajna bila je prva koja je pokrenula epidemiju sličnih zlodela, a takođe je izazvala brojne epigone, odnosno kopiket zločince koji su u Eriku i Dilanu videli svoje heroje i inspiraciju, među kojima je svakako najozloglašeniji bio Čo Seung Hui, južnokorejski student koji je 2007. na američkom univerzitetu Virdžinija Tek ubio 32 osobe i ranio 17.

Računa se da je u SAD od Kolumbajna već bilo više od 380 sličnih incidenata sa smrtnim ishodom. Ipak, zahvaljujući prvenstvu koji mu je doneo šok faktor i svom uticaju na kasnije pucnjave i ubistva po školama, masakr u Kolumbajnu zauzeo je posebno mesto u morbidnoj mitologiji američke popularne kulture, pa se često spominje u muzici, filmovima, knjigama i serijama.

Dejv Kalen, novinar "Njujork tajmsa" i autor najopsežnije studije o Kolumbajnu i fenomenu masovnih pucnjava po školama, smatra da glavne uzroke ove pojave treba tražiti u lakoj dostupnosti oružja u Americi, uticaju medija i crnih hronika koje anesteziraju i desenzitizuju moralna čula omladine, kultu serijskih ubica koji dobijaju medijsku pažnju i holivudsku slavu, slabljenju verskih dogmi i sekularizaciji javnog prostora, kao i specifičnoj vrsti glorifikacije otuđenja i nihilizma koji donosi savremena muzika.

Srbija da vrati izbacivanje iz škola

Ne treba, takođe, zanemariti ni maligni uticaj kulture imperijalističke agresije i vojnog nasilja koji proizvode različite vojne intervencije SAD širom sveta, o čemu baš u samoodbrani govori prokazani roker Merilin Menson u dokumentarcu "Žeđ za nasiljem" Majkla Mura, koji je u celosti posvećen fenomenu Kolumbajna.

Kako je od skoro i sama tragično zaražena opakim virusom Kolumbajna, Srbija i njeni zvaničnici moraju pažljivo da prouče iskustva američkih kriminologa i psihologa kako bi se bezbednosno uhvatili u koštac sa ovom smrtonosnom, destruktivnom društvenom psihopatologijom. Politika "nulta tolerancije" sa suspenzijama i izbacivanjem iz škole mora biti uvedena za sve vrste prekršaja koji se tiču oružja, narkotika i siledžijskog ponašanja.

Paralelno sa tim, nužno je hitno pojačati ukupnu disciplinu u školama, vratiti autoritet profesorima i unaprediti mehanizme za prepoznavanje i prevenciju vršnjačkog nasilja, jer ono često prethodi kao okidač školskim pucnjavama, ali i pokrenuti beskompromisno čišćenje medijske i društvenomrežne scene od onih pop kulturnih uticaja, kako stranih tako i domaćih, koji svojom glamurizacijom i fetišizacijom oružja, kriminala i nasilja implantiraju opasne ideje u mladim, povodljivim mozgovima.