Čovek po imenu Ilon

Teško je zamisliti da ovom planetom trenutno hoda kontroverznije i misterioznije ljudsko biće od Ilona Maska, multimilijardera, industrijalca i tehno vizionara koji je svojim proizvodima potpuno promenio svet u kome živimo.

Od masovne proizvodnje električnih automobila preko usavršavanja raketa koje vode na Mars do ugrađivanja čipova u ljudski mozak i postavljanja osnova za razvoj veštačke inteligencije, Mask je u svom profesionalnom životu ostvario mnoge lude snove koje je kao dečak u Pretoriji zamišljao opsesivno čitajući naučno-fantastičnu literaturu Isaka Asimova i Roberta Hajnlajna. 

To mu čak priznaju i rivali poput osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa, sa kojim nije u dobrim odnosima zbog toga što se Gejts svojevremeno kladio na pad vrednosti deonica kompanije Tesla, a koji za Maska kaže: "Možete misliti šta god hoćete o Ilonovom ponašanju, ali ne postoji niko u našem dobu ko je više učinio za pomeranje granica nauke i tehnoloških inovacija".

Maskovo ekscentrično ponašanje i neočekivani gestovi, ali i česte promene političkih i ideoloških pozicija koje zauzima, učinile su da povremeno sa njim niste načisto u proceni da li je u pitanju čovek koji je pretnja za čovečanstvo u stilu megalomanskih negativaca iz filmova o Džejmsu Bondu ili hrabra i čovekoljubiva prometejska figura, koja svesno krade vatru od bogova kako bi pomogao ljudima, preuzimajući na sebe svu težinu i rizik moguće kazne.

Rasprave o Maskovoj ambivalentnoj ulozi u društvu samo su se dodatno rasplamsale kada je zvanično postao najbogatiji čovek na svetu, a naročito kada je krajem prošle godine, navodno motivisan željom da spasi slobodu govora i demokratiju u Americi, po višestruko uvećanoj ceni kupio društvenu mrežu Tviter kojoj je u međuvremenu promenio ime (Iks) i značajno olabavio stege ideološke i političke cenzure koje su paralisale bilo kakvu mogućnost iskrene diskusije između neistomišljenika.

Iako se o Maskovom životu dosta zna, jer je sam Mask izuzetno aktivan tviteraš koji često iznosi detalje iz svog privatnog života i mišljenja o različitim temama, razumevanje ove kompleksne i često protivrečne ličnosti značajno je unapređeno i produbljeno izlaskom nove biografije koju je potpisao Volter Isakson. Odlomci i pasaži iz ovog bestselera u najavi već su počeli da pune stranice štampe i internet portala širom sveta.

Isakson je iskusan novinar i autor, specijalizovan za životopise, koji se već istakao sa biografijom Stiva Džobsa, po kojoj je kasnije snimljen i vrlo zapažen film sa Majklom Fasbenderom u glavnoj ulozi. Isakson, koji je dve godine pratio Maska u stopu tokom svih njegovih poslovnih i privatnih aktivnosti i vodio iscrpne razgovore sa članovima njegove porodice, prijateljima i saradnicima, vodi nas, na preko 600 stranica, kroz burni život ovog nespornog genijalca koji je prešao dugačak put od rođenja i detinjstva u Pretoriji, u Južnoafričkoj Republici do statusa najbogatijeg čoveka na svetu i verovatno najslavnije globalne biznis ikone.

Saznajemo da je umalo, po rođenju, dobio ime Nica (po francuskom gradu u kome je začet), da je bio hiperaktivno i intelektualno radoznalo dete, da je pravio modele raketa i igrao se sa eksplozivima već sa pet godina, ali i da je jako teško sklapao prijateljstva i da je bio usamljen u školi.

Kasnije mu je dijagnostikovan Aspergerov sindrom, jedan od poremećaja iz autističkog spektra koji otežava socijalnu interakciju i emotivnu povezanost sa drugim ljudima. Nije pomoglo ni to što je, zbog svog autističnog ponašanja, bio redovna žrtva vršnjačkog nasilja, a jednom prilikom, tokom velikog odmora u školi, nekoliko dečaka ga je tako divljački pretuklo i bacilo niz stepenice da je završio u bolnici, gde je, otečenog i izubijanog lica, morao da leži nedelju dana.

"Ako vas nikada nisu udarili iz sve snage pesnicom u nos, nemate pojma kako to može da utiče na ostatak vašeg života", poverio se Mask Isaksonu u knjizi.

Najgora stvar u vezi s tim incidentom bila je ta što je njegov otac, nakon povratka iz bolnice, okrivio njega za napad i održao mu predavanje prepuno najpogrdnijih reči i uvreda. Loš odnos sa ocem Erolom tokom odrastanja verovatno je najviše obeležio njegov život, jer mu je usadio osećaj da stalno mora da se dokazuje i bori za očevu ljubav i poštovanje, a sam Mask svog oca naziva "izuzetno zlom osobom" sa kojom ni on a ni brat Kimbal više ne razgovaraju, jer je napravio dete svojoj poćerci.

Maskovi emotivni odnosi sa ženama sa kojima ima desetoro dece (dve venčane i jedna nevenčana supruga) takođe su bili ispunjeni stalnim mazohističkim svađama i dramom, pre svega zbog toga što, kako zaključuje njegova prva supruga Džastin, "Ilon ljubav vidi kao stalnu borbu u kojoj mora da potvrđuje svoju dominaciju."

Verovatno najpikantniji za naše politički radoznale čitaoce biće delovi knjige u kojima otkrivamo da je Mask postao zakleti protivnik levičarske vouk ideologije (ili "vouk mentalnog virusa" kako ga naziva) kada je njegov najstariji sin odlučio da promeni pol i postane žensko, istovremeno usvajajući marksističku ideologiju koja ga je dodatno udaljila od oca, čijeg se prezimena odrekao i sa kojim više ne komunicira.

Za to Ilon Mask krivi progresivistički sistem obrazovanja u Kaliforniji i to je jedan od razloga zašto je proizvodnju i porodicu preselio u Teksas.

Tu su i sočni insajderski uvidi o objavljivanju "Tviter fajlova" kada je Mask, uz pomoć bivšeg novinara "Roling Stoun" magazina Meta Taibija, nakon preuzimanja servera kompanije, objavio dokaze o tome kako je prethodna administracija platforme napravila pristrasan sistem moderacije sadržaja koji je doveo do toga da se, iz političkih i ideoloških razloga, blokiraju i cenzurišu škakljivi sadržaji poput članka "Njujork posta" o lap-topu Hantera Bajdena.

Isakson ne beži od činjenice da je i Mask u određenim slučajevima, kada je njegova lična bezbednost bila ugrožena, postupao licemerno i pokazao sklonost ka cenzuri i proterivanju novinara sa Tvitera.

Ipak, najveći politički skandal u knjizi, koji je već odjeknuo kao bomba u svetskoj javnosti, jeste otkriće da je Mask u septembru prošle godine sprečio iznenadni napad ukrajinskih podmorničkih dronova na rusku flotu u Sevastopolju tako što je isključio satelitski Starlink internet signal kojim su dronovi navođeni.

Isakson u knjizi navodi kako je ovoj Maskovoj odluci prethodila diskusija sa ruskim ambasadorom koji ga je upozorio da bi napad na Krim bio prelazak crvene linije posle koje bi nuklearni rat verovatno bio neizbežan.

Zaključak o Masku koji ostaje nakon čitanja ove sveobuhvatne biografije jeste da se radi o genijalnom ali istovremeno teškom i nepredvidljivom čoveku, egomanijaku titanskih ambicija, često najboljih namera sa uglavnom neizvesnim ishodom, no ipak dovoljno razumnom i savesnom da želi po svaku cenu da izbegne apokaliptičnu katastrofu za čovečanstvo, barem do trenutka kada se steknu uslovi za realizaciju njegove najveće fiks-ideje, kolonizacije Marsa.