Pravi detektiv, nestali sovjetski planinari i mračna privlačnost okultnog

Kada se pre deset godina na Ejč Bi Ou pojavila prva epizoda serije "Pravi detektiv", globalni tv auditorijum bio je apsolutno opčinjen ovom kriminalističkom antologijom koja nije krila ambicije da bude mnogo više od standardnog policijskog procedurala u kome se (samo) rešavaju zločini i hvataju ubice.

Potraga za ritualističkim serijskim ubicom u bestragijama ruralne Luizijane bila je "mračno putovanje u noć ljudske duše", a istraga dvojice glavnih detektiva, u dva vremenske linije u kojima se radnja odvija, otkrila je dijabolično naličje savremene Amerike, u kojoj se sistemska korupcija i zloupotrebe moći prepliću sa nasiljem, pedofilijom i okultizmom.

Publika se iz nedelje u nedelju igrala Šerloka Holmsa, zabavljajući se raspredanjem divljih teorija i lovljenjem tragova i skrivenih detalja, a sve u pokušaju da razreši misteriju i otkrije identitet ubice i prirodu mitskog "Žutog kralja", jezivog entiteta koji se u američkoj literaturi pojavljuje još s kraja 19. veka.

Tvorac serijala bio je Nik Picolato, talentovani romanopisac bez iskustva rada na televiziji, koji je u rutinsku detektivsku priču utkao slojeve književnog i filozofskog podteksta, ponajviše kroz živopisni lik detektiva Rastija Koula, čije su nihilističke meditacije i metafizičke tirade o prirodi vremena, porekla kosmosa i relativnosti ljudskog greha postale pravi hit na internetu u obliku viralnih mimova i kratkih video klipova.

U maestralnom tumačenju Metjua Mekonahija, Rast Koul, alkoholičar i bivši narkoman, nadareni pandur koji se oslanja na intuiciju, a u privatnom životu pada iz tragedije u tragediju, postao je jedan od najoriginalnijih i najautentičnijih likova malog ekrana, a ta prva sezona serije stekla je kultni status i ušla u istoriju kao jedna od najbolje ocenjenih tv serija svih vremena.

Druga sezona, ponovo sa zvučnom glumačkom ekipom u kojoj su se istakle holivudske zvezde Kolin Farel i Vins Von, bila je zanimljiv pokušaj obnavljanja neonoar detektivske fikcije u miljeu losanđeleskog podzemlja, na tragu filmova "Kineska četvrt" ili "Poverljivo iz El Eja", ali joj ni publika ni kritika nisu bile naročito naklonjene.

Treća sezona serije koja je prikazana 2019-te takođe nije uspela da ponovi uspeh prvog serijala, iako je priča vraćena u ruralni ambijent i ponovo su u fokusu bila nestala deca i glasine o pedofilskim krugovima povezanim sa lokalnim moćnicima i crkvom.

Ove godine došao je red na četvrto poglavlje serijala koje smešta radnju u ledene predele severne Aljaske, u izmišljeni gradić Enis, gde produžena noć bez svitanja traje preko dva meseca. Prvu epizodu otvara uznemirujući prizor krda irvasa koji se svojevoljno, samoubilački bacaju sa litice u ambis, kao da im komanduje neka nevidljiva, natprirodna sila. Ubrzo, pod misterioznim okolnostima, nestaje tim naučnika iz lokalne istraživačke stanice.

Naučnici su navodno radili na pronalaženju mikroorganizama u ledu koji bi mogli da spreče propadanje ćelija i da uspore starenje, a na podu jedne od prostorija u istraživačkom centru pronađen je odsečen jezik, koji pripada ekološkoj aktivistkinji iz indijanskog plemena Inuptija, svirepo ubijenoj nekoliko godina ranije, kako se pretpostavlja, jer je predvodila demonstracije protiv rudarske kompanije koja je zatrovala pijaću vodu i na taj način ugrozila životnu sredinu i opstanak zajednice.

Istragu nestanka naučnika vodi šerif Liz Danvers, u tumačenju Oskarovke Džodi Foster, zajedno sa Evangelinom Navaro, svojeglavom mladom policajkom koja ima domorodačko rasno poreklo i zamršenu porodičnu istoriju.

Njihov lični odnos opterećen je sukobom iz prošlosti, ali i brojnim zakopanim tajnama i traumatičnim događajima koji su obeležili socijalnu dinamiku gradića Enisa, gde su rasne i političke tenzije možda samo fasada za nešto daleko mračnije i zloslutnije što vreba ispod naslaga leda.

Izbor Fosterove za glavnu ulogu je svakako pun pogodak, ne samo zbog glumačkih sposobnosti i prirodnih asocijacija na njenu legendarnu ulogu detektivke Klaris Sterling iz filma "Kad jaganjci utihnu", već i zbog hladne, trezvene inteligencije koju ova glumica emituje, a koja se savršeno uklapa u surovi prirodni arktički ambijent leda i tame. 

Za razliku od prve tri sezone, ovog puta nema Nika Picolata u ulozi scenariste i glavnog producenta, već je autorsku štafetu preuzela Isa Lopez, meksička rediteljka koja unosi specifičnu feminističku energiju u serijal.

Ona je i autor scenarija, a kako je navela, jedna od glavnih inspiracija za zaplet bio joj je i čuveni slučaj Dijatlov grupe, kada je ekspedicija od devet iskusnih sovjetskih planinara i skijaša nestala, pod izuzetno misterioznim okolnostima, u planinama severnog Urala između prvog i drugog februara 1959.

Članovi Dijatlov ekspedicije napustili su svoj kamp, iz nepoznatih razloga, u žurbi, bez adekvatne odeće i opreme, a kada su kasnije pronađena njihova beživotna tela imali su povrede koje su dovodile u pitanje zvaničnu verziju da su svi umrli od smrzavanja.

Zvanična istraga zaključila je da su planinari ishitreno napustili svoj kamp zbog snežne lavine, a tokom decenija nagađanja i teoretisanja u ruskoj javnosti prizivani su najrazličitiji scenariji i uzroci za bekstvo planinara od vanzemaljskih letelica preko tajnih vojnih vežbi i eksperimenata do krvožednih jetija koji obitavaju u planinama. Inklinacija da se uzroci naizgled bizarnih događaja traže u konspirativnom, paranormalnom i okultnom domenu odavno su prisutni u najširoj populaciji, nezavisno od države i političkog sistema.

"Dosije Iks" nas je ubedio da je "istina negde tamo", daleko od zvaničnih saopštenja i racionalnih, prozaičnih objašnjenja. Postoji nesumnjivo u ljudskoj prirodi snažna atavistička crta koja se opire pozitivizmu, racionalizmu i materijalizmu modernog sveta, opsednutog idejom nezaustavljivog naučnog i tehnološkog progresa, birajući umesto toga da svoje najdublje strahove i svoje najuzvišenije nade vezuje za htonska božanstva, mistične sile i drevne, paganske obrede i magijske rituale.

Ostaje da se vidi koliko će Isa Lopez biti uspešna u artikulisanju i kanalisanju te fascinacije katabazom ("silazak u podzemni svet") u koherentan i uzbudljiv detektivski narativ, kao i da li će se ova sezona i koliko naslanjati na Picolatovu izvornu mitologiju.

Postoje već, u prve dve epizode, izvesni nagoveštaji da će ličnost Rastija Koula biti dodatno produbljena kroz vezu sa njegovim ocem Trevisom, koji se kao duh ukazuje jednoj od protagonistkinja, ali i da ćemo ponovo imati posla sa uticajnom i bogatom Tatl porodicom koja je bila umešana u kult smrti iz prve sezone, a koja se ovde spominje kao finansijer istraživačkog centra iz koga su misteriozno nestali naučnici.