Hip-hop Epstin i globalni agenti nihilizma

Prošle nedelje američka policija obavila je pretres kuća u Majamiju i Los Anđelesu koje pripadaju reperu i muzičkom producentu Šonu Kombsu, poznatom po nadimcima Paf Dedi i Pi Didi, a na osnovu privatnih tužbi koje ga terete za seks trafiking, silovanje i seksualno zlostavljanje različitih osoba, među kojima ima i maloletnih lica.

Kombs je naravno negirao sve optužbe, još je na slobodi, naoružan timom skupo plaćenih advokata ali, s obzirom na težinu krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret i lavinu negativnih reakcija u javnosti, čini se da je samo pitanje trenutka kada će se naći iza rešetaka. 

Protiv Kombsa u novembru prošle godine tužbu je prvo podnela njegova bivša partnerka i “ar-en-bi” pevačica Kasandra Ventura koja je optužila poznatog repera da ju je godinama silovao, podvodio drugim muškarcima i fizički zlostavljao.

Nakon te tužbe, koja je okončana vansudskom nagodbom, usledila je krajem februara ove godine tužba Rodnija Džonsa, muzičkog producenta koji je godinama sarađivao sa Kombsom, u kojoj ga tereti za homoseksualno zlostavljanje, ucene i pretnje ubistvom koje su bile deo uigrane strategije pomoću koje je Kombs ostvarivao svoj uticaj unutar muzičke industrije.

Džons tvrdi da je pravi cilj raskalašnih seks žurki i narkomanskih bahanalija po kojima je Kombs bio naširoko poznat, zapravo, bio snimanje kompromitujućih video zapisa i ucena drugih slavnih osoba i njihovo uvlačenje u kontrolisanu mrežu zloupotrebe moći. Džons je takođe naveo da je Kombs biseksualac a da naročitu slabost ima prema mladim dečacima koje voli da “probija” do slave u zamenu za seksualne usluge. Među onima koji su prošli tu Didijevu “školu” bili su muzičke zvezde Ašer i Džastin Biber koje je Kombs uzeo pod svoje dok su još bili praktično deca.

O Didijevim mefistofelskim sklonostima odavno kolaju različite glasine, mnogi insajderi iz industrije su ga povezivali i sa nerešenim ubistvima Bigi Smolsa i Tupaka Šakura, kao i drugim kriminalnim radnjama, ali je do sada uživao neku teško objašnjivu zaštitu od policije i krivičnog gonjenja.

Od svog najranijeg detinjstva Kombs je nosio porodični teret kriminaliteta i nasilja. Naime, njegov otac Melvin Kombs bio je poznati diler droge koji je sarađivao sa crnačkim legendama njujorškog podzemlja kakvi su bili Frenk Lukas i Niki Barns. Ubijen je kada je Didiju bilo samo tri godine, navodno kao kazna za to što je ušao u federalni program za zaštitu svedoka kako bi svedočio protiv svojih šefova.

Njegov sin, koji je odrastao u izobilju i po privatnim školama, brzo je skrenuo pažnju na sebe kao promoter žurki i jedan od preduzimljivih lovaca na talente u diskografskoj kući Klajva Dejvisa, čoveka koji je otkrio Vitni Hjuston, Brusa Springstina i mnoge druge velike muzičke zvezde. U to vreme pričalo se da je Dejvis imao naročito prisan i intiman odnos sa svojim mladim pomoćnikom Kombsom kome je pomogao da osnuje vlastitu diskografsku kuću “Bed boj rekords”.

Postignut je veliki uspeh kada je Kombs lansirao Notorijusa Biga, talentovanog bruklinskog repera, korpulentne pojave i fatalističke filozofije, koji je kompleksnim rimama i živopisnim pričama o životu u getu osvojio top liste i visoko digao lestvicu za njujoršku školu hip hopa.

Usledio je veliki rivalitet sa Tupakom Šakurom i reperima sa Zapadne obale, rivalitet koji se, nažalost, završio u krvi, jer su u sačekušama ubijeni i Tupak i Notorijus Big. Negde upravo od tog nesrećnog trenutka kreće i veliki globalni uspon hip-hopa, žanra koji je izgrađen na mitologiji gangsteraja i nasilja, a Šon Kombs, kao jedan od njegovih najuticajnijih korifeja, zaradio je ogromne pare i stekao status neprikosnovenog moćnika. Svoj kapital dodatno je uvećavao lukrativnim poslovnim poduhvatima kao što je prodaja votke “Sirok” i linije donjeg veša “Šon Džon”.

Njegov volšebni uspon i pad kome svedočimo ovih dana podstakli su mnoge komentatore da se zapitaju da li je zapravo čitav hip-hop bio dirigovana psihološka operacija i medijski projekat koji je služio za zaglupljivanje i dalje potčinjavanje afroameričke zajednice.

Tokom osamdesetih godina prošlog veka hip-hop (izvođači poput Ran Di-Em-Sija, Pablik enemija i Kej-Ar-Es van) uglavnom je bio sirova muzika potlačenih urbanih slojeva koja je imala izrazito angažovani, antiestablišmentski naboj i koja je služila društvenom i političkom osvešćivanju tamnopute populacije u SAD.

Međutim, od početka devedesetih i pojave grupe En-Dablju-Ej kreće uspon takozvanog gangsterskog repa koji je u mejnstrim Amerike i čitave planete doneo vulgarne priče o prodaji droge, seksualnom razvratu i glorifikovanom nasilju. Ljudi poput Doktor Drea, Paf Dedija, Šug Najta i Džej Zija, svi sa “puterom na glavi” i podebelim kriminalnim dosijeima, bili su izabrani da budu izvođači radova i manekeni jednog siledžijskog imidža i autodestruktivnog životnog stila koji, kao konačnu destinaciju, ima ili kovčeg ili zatvorsku ćeliju.

Malo je poznata činjenica, koju je u jednom podkastu nedavno otkrio pokajani veteran gangsterskog repa Ajs Kjub, da su vlasnici privatnih zatvora u SAD isti investicioni fondovi ("Blek rok", "Vangard", "Fideliti") koji drže sve velike diskografske kuće, te da kroz promociju kriminalnog načina života obezbeđuju sebi mastan profit kroz povećan priliv zatvorenika i državnog novca za njihovo čuvanje.

Poznati tamnoputi konzervativni novinar i komentator Džejson Vitlok te ličnosti koje promovišu “zatvorsku kulturu” naziva globalnim agentima nihilizma, jer su svojim delovanjem doprineli opštoj moralnoj degradaciji i širenju poraznog osećaja da život nema nikakav viši smisao izvan materijalističke i hedonističke ravni.

Komercijalizacija i globalizacija hip-hop muzike i njen izvoz izvan američkih granica učinio je da široka odeća (nalik zatvorskoj), tetovaže i krimi sleng postanu obavezan deo stajlinga i vokabulara omladine širom sveta. Dovoljno je pogledati domaće muzičke top liste i videti na njima zakasnele, balkanizovane odjeke onoga što su Pi Didi i njemu slični radili još pre trideset godina.

Tu su paralele sa Epstinom neizbežne, jer iako deluje da će Šon Kombs, kao i Epstin, platiti cenu za svoja zlodela, sva je prilika da će oni pravi, bezimeni ribari ljudskih duša, koji se kriju iza korporativnih titula i fantomskih investicionih fondova, ostati nekažnjeni za mentalni i duhovni genocid koji su počinili nad pokolenjima širom sveta.