Olako obećane milijarde

Pretendent na kancelarski tron Fridrih Merc suočava se s (neočekivanom) krizom pre nego što je ustoličen. Radikalan zaokret novog (ponovnog) predsednika Sjedinjenih Američkih Država kad je reč o pomoći Ukrajini, finansijskoj i vojnoj, promenio je, takođe, radikalno njegove prioritete. I gurnuo ga na politički veoma klizav teren. Tamo gde se raspala "semafor" koalicija: onaj finansijski.

Vašingtonski šokovi uzdrmali su evropsku političku elitu i podstakli dosad neviđenu militarizaciju (zapadno)evropske porodice koja je decenijama uživala u blagostanju zahvaljujući upravo dividendama mira.

Sada su, najednom, u probuđenom ratnom raspoloženju, krenuli u (suludu) trku u naoružanju. Za tu operaciju probuđenim jastrebovima treba mnogo novca. Premnogo novca.

Ratoborna Ursula

Ratoborna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen baratala je, i mahala, na poslednjem, vanrednom, samitu lidera dvadesetsedmorice spektakularnim obećanjima i astronomskim iznosima. Bez pokrića. Tog novca nema u državnim kasama i budžetima.

Iz redovnih budžeta je ionako teško (za neke članice još uvek nemoguće) namiriti i onih famoznih NATO dva odsto bruto nacionalnog budžeta: iza naizgled sićušnih procenata, kriju se ogromni iznosi. U nemačkom slučaju, jedan procenat, na primer, znači pedeset milijardi evra.

Ovo je posebno veliki izazov i iskušenje za buduću vlast u Berlinu koja se tek "porađa".

Tema na kojoj se raspala "semafor" koalicija – a u pitanju je bilo pitanje kako obezbediti finansiranje neodložnih potreba u situaciji kad zjapi velika "rupa" u budžetu – hrupila je, na samom startu pregovora o sklapanju vladajuće koalicije, u novom geostrateškom okviru, neočekivanom urgentnošću i političkom eksplozivnošću.

Bilo je odmah jasno da je, u novim uslovima, s dramatičnom ekonomskom krizom u zemlji i velikim međunarodnim lomovima, ne može vladati u drastičnoj oskudici redovnog finansiranja. Jedini izlaz viđen je u velikom zaduživanju.

Astronomski krediti

Budući koalicionari i nevoljni partneri, demohrišćani i socijaldemokate, brzo su se saglasili o nužnosti urgentnog uzimanju astronomskih kredita.

Samo za infrastrukturu biće potrebno, sabrali su, pet stotina milijardi evra. Plus: finansiranje problematične i besomučne trke i (spornog) srljanja (novcem i oružjem) u ukrajinsku ratnu lavu.

I to u času kad kontinentom (i planetom) vitlaju novi, snažni antiratni vetrovi.

Ispostavilo se da je za realizaciju ambicioznog projekta i poduhvata, u ovom računu bez krčmara, ukloniti prepreku koja je vezala (i vezuje) ruke njegovim tvorcima: "kočnicu duga" koja sprečava vladu da se zadužuje (previše) na račun budućih generacija. Ni cent više od 0,35 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

Kako otkočiti kočnicu

Kočnica je od 2009. godine postala (obavezujuća) ustavna norma. Da bi se"„otkočila" potrebno je da se za to izjasne (najmanje) dve trećine poslanika u Bundestagu.

Maleroznom Olafu Šolcu, čija vlada nije uspela da sklopi budžet bez dodatnog zaduživanja (Nemačka je verovatno prvi put u ovu godinu ušla bez usvojenog budžeta!) pokušavao je da umilostivi lidera opozicije Fridriha Merca, koji je "raspolagao" u parlamentu najbrojnijom poslaničkom formacijom, da u gotovo bezizlaznoj situaciji "semafor" koalicija "dođe do vazduha".

Nepopustljivi Merc je odbijao, i odbio, da im pruži tu slamku spasa i politički  poklon rivalima. Protiv zaduživanja bili su i liberali, članovi vladajuće koalicije. "Semafor" se ugasio. Usledili su prevremeni, vanredni izbori. Iako sa jednim od najslabijih rezultata, demohrišćani su 23. februara slavili pobedu.

Videći sebe već na kancelarskom tronu, i naslućujući u kakvoj situaciji bi mogao da se nađe, Fridrih Merc pravi radikalan zaokret: sada upravo on silovito pokušava da iz Osnovnog zakona (ustava) ukloni famoznu kočnicu, bez čega padaju u vodu ambiciozni planovi o velikim investicijama i aspiracijama da Nemačku učini (ponovo) "sposobnom da ratuje".

Stratezi nove "velike (vladajuće) koalicije", koja istina više i nije velika – nekad moćna  Socijaldemokratska partija (SPD) velikog Vilija Branta ostvarila je na februarskim izborima svoj dosad najgori, ponižavajući rezultat – smislili su da, na prepad, dok još traje mandat odlazećem sastavu parlamenta, proguraju finansijski paket astronomskih razmera dok za to postoje, makar teoretske mogućnosti.

Moć anatemisane Alternative za Nemačku

Takva mogućnost je u novom odnosu snaga u Bundestagu isključena, Bez upadljivo ojačane (i anatemisane)  Alternative za Nemačku (u februaru je duplirala izborni rezultat u odnosu na prethodne izbore) nema potrebne dvotrećinske većine za donošenje ključnih odluka koje zadiru u ustavne nadležnosti.

Kad odbijaju saradnju sa njom, Alternativa ima sada moć da mrsi konce u važnim situacija i prilikama vladajućoj koaliciji.

Ako bi Alternativa za Nemačku i mogla da prihvati dodatna zaduživanja kad je reč, na primer, o obnavljanju infrastrukture koja u najbogatijoj zemlji Starog kontinenta deluje prilično (i nedopustivo) oronula, ova stranka se izričito protivi izdvajanju milijardi evra za naoružanje i – Ukrajinu.

To stanovište deli i stranka na suprotnom političkom polu od Alternative, Levica, koja je, takođe, na februarskim izborima ostvarila neočekivano dobar rezultat.

Grozničava trka s vremenom

Fridrih Merc se, zbog toga, upustio u grozničavu trku s vremenom. I napadnu "ofanzivu šarma" i "šurovanja" sa Zelenima. Uz njihovu pomoć, bilo bi moguće progurati odluku o labavljenju kočnice duga dok još traje mandat odlazećeg saziva Bundestaga.

U prvom pokušaju, Zeleni su resko odbili Merca. Mediji su to označili kao veliki "šamar" budućem kancelaru. Bili su gnevni što ih stavlja pred svršen čin: niko ih nije konsultovao kad se sklapao veliki finansijski paket, u kojem nisu ništa videli za sopstvenu, ekološku, agendu.

Merc se našao u krajnje nezgodnoj situaciji još pre ulaska u kancelarov ured. A vreme curi. Već početkom aprila odluke o pitanjima koja se tiču ustava prelaze u nadležnost novog saziva parlamenta. A time, bar u prvobitnom obliku i strukturi, realizacija finansijskog mega paketa za Fridriha Merca postaje nemoguća misija…