Genšerov politički učenik u Moskvi

Sukob u Ukrajini doneo je vreme političkog mraza i hladnih vetrova u odnosima Berlina i Moskve (ili preciznije: u odnosu Berlina prema Rusiji i svemu što je rusko) kakvi nisu šibali ni u sumornim vremenima Hladnog rata.

Malo je šta još ostalo što nije prekinuto i srušeno u diplomatskim vezama pod dirigentskom palicom provokativne (zelene) Analene Berbok (ponaša se "kao slon u staklarskoj radnji", primećuje "ikona" Levice Sara Vagenkneht) i u atmosferi zapaljive rusofobije, koju nesustalo podstiču i potpaljuju političari i mediji.

Drastično i dramatično, proterivanjem, smanjeno je rusko diplomatsko osoblje i broj konzularnih predstavništava. Uobičajena komunikacija svedena na najmanju meru i na najniže nivoe. Kontakti sa ruskom ambasadom označeni i proglašeni za (kažnjivu) jeres.

Supruga bivšeg kancelara Gerharda Šredera (poreklom, inače, iz Južne Koreje) oterana je s posla samo zato što je s mužem bila na prijemu povodom ruskog nacionalnog praznika. Jednog dana će to zvučati neverovatno i delovati farsično, ali...

Nit dijaloga

U takvim vremenima i (gotovo neprijateljskim) okolnostima, svaki potez, a posebno kad je reč o izboru i profilu novog (čelnog) čoveka za "najteži diplomatski posao koji Nemačka u ovom trenutku ima" ("Dojče vele"), izaziva nesumnjivu pažnju. I, kao svojevrsna poruka, zahteva posebno "čitanje".

Odluka se formalno, kako je to uobičajeno, pripisuje nadležnom ministarstvu spoljnih poslova. Dakle, Analeni Berbok. Izbor diplomate koji će predstavljati Berlin u Moskvi, je, međutim, i očigledno veoma promišljeno, pao sa šire "platforme". Reč je, naime, o osobi koja dolazi iz političke stranke (liberali) s kojom se Zeleni Analene Berbok, oko mnogih tema, žestoko (javno) spore. I čoveku sasvim drukčijeg, od njenog isključivog i radikalnog, profila.

Da li je već tu uprogramirano varničenje koje bi, uprkos poslovičnoj diplomatskoj disciplini i lojalnosti, moglo da povremeno plane između šefice i (podređenog) ambasadora, koji u nemačkim medijima već nastupa s te pozicije, iako mu moskovska vrata još nisu otvorena?

Budući ambasador, a vreme je već da spomenemo njegovo dugačko ime, Aleksander Sebastijan Leons Frajher fon der Vange graf Lambsdorf (predstavljaće se, dakako, kraće, kao Aleksander Lambsdorf, zadržavajući od svih plemićkih titula, ono grofovsko) najavio je da će slediti diplomatsku filozofiju svog velikog uzora i stranačke "ikone" Hansa Ditriha Genšera. A ta "filozofija" je, ovom prilikom, sažeta u konstataciji da se "nit dijaloga" nikad ne sme prekidati. Posebno kad je reč o Rusiji. Uz izvorni citat najdugovečnijeg i najpoznatijeg posleratnog nemačkog šefa diplomatije: Ako dopustimo da se nit razgovora prekine, nećemo primetiti da se bilo šta promenilo...

Gde je tu Analena?

Kakav otac, takav sin

Kako će budući ambasador obavljati svoju misiju i, po nemačkim medijima, "herkulovski" zadatak u Moskvi? U razgovoru s novinarima "Berliner morgenposta" precizirao je: svoj zadatak, rekao je, vidi u tome da nedvosmisleno, ali, naglasio je, diplomatski (ne voli oštre reči) saopšti ruskoj strani kako stvari vidi nemačka vlada.

Isključivo diplomatski, bez oštrine? To jeste Genšerova linija, a Genšerova stranka je dala, u raznim koalicijama, najpre sa socijaldemokratama, a potom, dugo, sa konzervativcima, dosad najveći broj ministara spoljnih poslova (Valter Šel, Hans Ditrih Genšer, Klaus Kinkel, Gvido Vestervele). To je fotelja koja im je u aktuelnoj "semafor" koaliciji izmakla. Pripala je, drugi put posle Joške Fišera, Zelenima. A ton, diplomatski smiren, bez "oštrih reči", na kojem insistira budući ambasador (liberal) nije (iritantni) ton njegove "zelene" šefice.

Aleksanderu Lambsdorfu će se, diplomatski, otvoriti moskovska vrata iz drugog pokušaja. Prvi put je to trebalo da se dogodi 1997. godine. Bilo je predviđeno da preuzme mesto atašea za kulturu u nemačkoj ambasadi u prestonici Rusije. Učio je, i naučio, užurbano ruski (u Novosibirsku) ali ga je Klaus Kinkel, tadašnji šef (zapadno)nemačke diplomatije, vratio u Bon da organizuje i vodi njegov poslanički ured.

Prezime Lambsdorf je, inače, veoma poznato i zvučno u ovoj zemlji. Manje po plemićkim korenima (po tome ima uglednijih i uticajnijih), više po političkom učinku u republikanskoj Nemačkoj. Otac budućeg ambasadora Hagen graf Lambsdorf bio je od 1982. do 1985. (vreme Hladnog rata) na čelu odeljenja za kulturu nemačke ambasade upravo u – Moskvi. Sin je, kao tinejdžer, više puta tamo navraćao.

Zvučno ime

Još zvučnije je ime njegovog strica, Ota (grofa) Lambsdorfa. Bio je u vladi Helmuta Kola (veoma uticajni) ministar privrede. I, jedno vreme, lider stranke Slobodnih liberala (FDP). Sve dok ga velika korupcionaška afera (Flikova, imenovana po nemačkom milijarderu) nije oterala iz ministarske fotelje i s političke scene.

Znanje ruskog, naučeno u Novosibirsku, sada je, posle četvrt veka, sigurno igralo izvesnu ulogu u ambasadorovom imenovanju. Ne i presudnu. Kao što ni u "ruskoj (diplomatskoj) vezi" oca i sina, u novom šefu nemačkog predstavništva u Moskvi ne treba videti "ruskog čoveka".

Nikako, i naprotiv. Aleksander Lambsdorf (trenutno poslanik Bundestaga) poznat je kao oštar kritičar ruskog "agresorskog rata" u Ukrajini. I kao vatreni pobornik bezuslovnog i neograničenog snabdevanja Kijeva oružjem i novcem.

Bio je, takođe, oštar kritičar izgradnje Severnog toka (za njega je taj projekat bio "geopolitička glupost, diplomatski debakl") iako su od toga najviše koristi imali protežeri liberala, nemački industrijalci, iz čije podrške je mala stranka sticala uticaj neuporediv sa njenom realnom političkom težinom.

Bogat politički prtljag

Aleksander Lambsdorf nosi u Moskvu bogat politički prtljag, s impresivnom karijerom i velikim iskustvom na međunarodnoj sceni. Rođen je 1966. godine u Kelnu. Školovao se u Hamburgu, Briselu i Bonu. Studirao u Bonu i Vašingtonu, gde mu je jedan od predavača bila (kod nas po zlu poznata) Madlen Olbrajt.

Kao i drugoj deci iz bogatih, uticajnih (uz to i plemićkih) porodica, lako su mu se otvarala važna vrata: poznata konsultantska firma "Mekinsi", Evropska komisija, čelna funkcija fondacije (liberala) Fridrih Nauman, ministarstvo spoljnih poslova (ured za planiranje), odeljenje za medije u nemačkoj ambasadi u Vašingtonu, 13 godina predstavljanje liberala u Evropskom parlamentu, čiji potpredsednik je postao 2014. godine. 

U Nemačku se vratio 2017. godine. Sa stranačke liste u najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini, Severnoj Rajni Vestfaliji, ušao je u Bundestag. Bio je zamenik poslaničke grupe, zadužen za spoljnu politiku.

Dovoljno "štofa" za jednu biografiju i život jednog pedesetšestogodišnjaka. "Validna" preporuka za ambasadorsko mesto i "herkulovski" zadatak koji ga čeka na "najtežem diplomatskom poslu" koji Nemačka u ovom času ima i može da ponudi...