Kako obuzdati nezaustavivo

Poslanici (nesložne) vladajuće ("semafor") koalicije, koju prvi put u Nemačkoj čine tri stranke različitih političkih profila i opredeljenja, otišli su na godišnji odmor s (veoma) lošim ocenama. Kad bi se u ovom času održali parlamentarni izbori, vlada Olafa Šolca bi doživela poraz - rezultat je 7. jula obelodanjenog (pouzdanog) istraživanja.

Najnovije opipavanje pulsa javnog mnjenja, a "Infratest dimap" ga obavlja u redovnim mesečnim intervalima pod nazivom "Nemački trend" za potrebe javnog televizijskog servisa (ARD), pokazalo je dve, za političku elitu u Berlinu, krajnje nepovolje, ali ne i iznenađuće stvari: nezaustaviv uzlet desničarske Alternative za Nemačku i (gotov) dramatičan pad političkih akcija svih (ostalih) parlamentarnih stranaka.

Alternativci su, prema ovom istraživanju, ostvarili najbolji rezultat u istoriji najmlađe stranke na nemačkoj političkoj sceni (osnovana 2013), sa 20 procenata podrške ostavili bi iza sebe (pojedinačno) sve stranke vladajuće koalicije, uključujući i nekad veoma moćnu Socijaldemokratsku partiju, posebno iz vremena njene "ikone", velikog Vilija Branta. Ona bi morala da se zadovolji (ponižavajućim) trećim mestom sa samo (potencijalnih) 18 odsto glasova.

Nastavlja se sve uočljivije opadanje popularnosti arogantno ambicioznih Zelenih. Pali su na 14 procenata: najslabiji rezultat u poslednjih pet godina. Liberali (FDP) se drže oko tradicionalno njihove kvote od sedam odsto. Opoziciona Levica, razdirana unutrašnjim sukobima i raskolima (njeno najprepoznatljivije lice Sara Vagenkneht napušta stranku i, očigledno, osniva svoju) ne bi, kako stvari u ovom trenutku stoje, uspela da preskoči prag od pet procenata i uđe u Bundestag.

Alijansa konzervativaca, Hrićansko demokratska unija (CDU) i "sestrinska" (bavarska) Hrišćansko socijalna unija (CSU), s najdužim stažom na vlasti u ovoj zemlji (dala je najviše (pet) kancelara) koju su birači na minulim parlamentarnim izborima poslali u opoziciju (posle 16 godine (pre)duge vladavine Angele Merkel) drži i dalje prvo mesto (trenutno 28 procenata) ali se i njena politička "glavnica" kruni.

Posle šoka koji je na nemačkoj političkoj sceni minulog meseca napravio "istorijski proboj", medijski i politički anatemisane (kao ekstremne i populističke) Alternative za Nemačku – prvi put je njihov kandidat postao čelnik jednog okruga – planule su žustre i zapaljive rasprave o tome ko je kriv za strelovit uspon proskribovane stranke. I šta učiniti da se taj "juriš" zaustavi i spreči snažno nemačko "proklizavanje" udesno.

U tim raspravama svako svakog optužuje. Opozicija (što se podrazumeva) "nesposobnu vlast" i i njenu "pogrešnu politiku". Za to, istina, ima jake argumente: 70 pet odsto učesnika u najnovijem istraživanju, nezadovoljno je učinkom vladajuće koalicije.

I koalicionari se međusobno glože i optužuju. Čine to javno, sve upadljivije i politički razornije. Kancelar Olaf Šolc ne uspeva da pomiri, i obuzda, naglašene ambicije, aspiracije i interese "mlađih partnera", stranaka posve različitih programskih i ideoloških opredeljenja, Liberala (FDP) i Zelenih.

Na žestokom udaru su se posebno našli "zeleni" (i po iskustvu, ne samo po stranačkoj boji) ministri na ključnim pozicijama: šefica diplomatije Analena Berbok i Robert Habek, vicekancelar i ministar privrede. S očiglednim posledicama: sve dramatičniji i drastičniji pad popularnosti ekološke stranke.

Iritantan i nadmen nastup Analene Berbok na međunarodnoj sceni, s huškanjem protiv Rusije i držanjem lekcija Kini (ranije spomenuta Sara Vagenkneht kaže za nju da se ponaša kao "slon u staklarskoj radnji", neprimereno funkciji ministra spoljnih poslova), i njen kolega Robert Habek, koji je s pokušajem da "na prepad" izmeni famoznu agendu radikalnom promenom sistema grejanja (već od početka sledeće godine) koja podrazumeva prelazak na obnovljive izvore energije, s potpunim izbacivanjem (zabranom upotrebe) gasa i nafte, izazvali su gnev i frustraciju građana.

A onda je, kao rezultat intervencije jednog opozicionog poslanika iz redova konzervativaca, usledio žestok šamar vladi: Savezni ustavni sud osujetio je odlukom od 5. jula (iz proceduralnih razloga) usvajanje (nadasve) spornog zakona, dva dana uoči planiranog (i zakazanog) glasanja u Bundestagu. Iako je pitanje problematičnog zakona ostalo otvoreno, opozicija je likovala, a uznemireni i gnevni građani bar malo odahnuli…

Ono što vlast i etablirane stranke najviše u ovom trenutku brine i okupira jeste pitanje: kako obuzdati nezaustaviv uspon desničarske Alternative za Nemačku.

Ispostavilo se u dva slučaja na istoku zemlje (teritorija bivše Nemačke Demokratske Republike) da rigorozan "sanitarni kordon" koje su sve parlamentarne političke stranke bez izuzetka napravile oko Alternative - bespogovorno svi protiv nje, niko s njom - nije za to dovoljan. U oba slučaja sve stranke su složno stale iza demohrišćanskih kandidata, a pobedu su, uprkos svemu, odneli kandidati jeretičke Alternative.

I još nešto, očigledno važnije: Alternativa je, bolje od svih ostalih stranaka, imala više sluha za raspoloženje i strahove ljudi u Nemačkoj. Posebno kad je reč o troškovima života, visokom cehu koji zemlja plaća zbog radikalnog zaokreta u energetskoj politici (iznuđeno odustajanje od sigurnog snabdevanja jeftinim ruskim gasom), sve dubljim i opasnijim uranjanjem u ukrajinsku ratnu lavu, haotičnoj (nacionalnoj i evropskoj) migrantskoj politici...

Opominjući i upozoravajući znak za ono što tek predstoji: osokoljeni ovim uspesima, i sve snažnijom podrškom, prvaci Alternative ushićeno klikću da će "tek pisati istoriju".

Ambicioznost očigledno nije bez pokrića: sledeće godine, znači neposredno pred one za Bundestag (2025) predstoje izbori u tri istočnonemačke pokrajine gde ova stranka ima veoma snažno uporište. Istraživanja pokazuju da bi Alternativa u ovom času mogla u Tiringiji da osvoji 34-35 odsto glasova. I, bez premca, bude najjača politička snaga u pokrajini.

Demokratski uzusi kažu da bi njeni protivnici morali da prihvate neželjenu realnost. A već uprogramirani trijumf u istočnonemačkim pokrajinama predstavljao bi, nesporno, snažnu platformu za još ambiciozniji juriš na Bundestag.

U strahu od toga, u opticaju su, sve učestalije, problematične ideje o zabrani stranke.
Osim što je ta ideja zaista sporna (kako ignorisati volju tolikog broja njenih pristalica), ona je, očigledno, i teško izvodljiva. Za donošenje takve odluke, što bi značilo slanje sve snažnije stranke u ilegalu, Ustavni sud zahteva neupitne, neporecive razloge i dokaze.