Teheran smatra Ukrajinu učesnicom u agresiji, Aragči – nastavljamo operacije protiv baza SAD

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan obavio je telefonski razgovor sa svojim iranskim kolegom Abasom Aragčijem nakon nedavnog presretanja rakete iznad Turske, rekao je izvor u turskom Ministarstvu spoljnih poslova za RIA Novosti.

Iranski parlament odobrio je danas predlog zakona o uvođenju taksi za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz, uz mogućnost zabrane prolaska američkim i izraelskim plovilima, javila je agencija Fars.

Kako se navodi, predlog je prethodno usvojio Odbor za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta, a ukoliko stupi na snagu, predviđa uvođenje sistema naplate prolaza kroz ovaj strateški plovni put u iranskoj valuti rijalima.

Predlog zakona uključuje i zabranu prolaska brodovima iz Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, kao i državama koje uvode jednostrane sankcije Iranu.

Takođe se ističe pravo Irana na suverenitet nad Ormuskim moreuzom, jednim od najvažnijih svetskih pomorskih pravaca za transport nafte i gasa. 

Za sada nije precizirano kada bi zakon mogao da stupi na snagu.

Hiljade vojnika elitne 82. padobranske divizije američke vazdušno-desantne divizije počelo je da stiže na Bliski istok, dok administracija predsednika SAD Donalda Trampa razmatra dalje korake u ratu protiv Irana, saopštili su američki zvaničnici za Rojters.

Vašington objavio da je uništeno ostrvo Harg: Cene nafte otišle u nebo (FOTO)

Padobranci iz vojne baze Fort Brag u Severnoj Karolini pridružili su se hiljadama marinaca, mornara i specijalnih jedinica već raspoređenih u regionu. Tokom vikenda stiglo je oko 2.500 marinaca. Zvaničnici nisu precizirali tačne lokacije raspoređivanja vojnika, ali su naveli da je pojačanje deo priprema za moguće buduće operacije.

"Misije uključuju zauzimanje ostrva Harg, kontrolu naftnih ruta i vađenje obogaćenog uranijuma iz Irana", naveli su izvori.

Operacije na ostrvu Harg, ključnoj luci za 90 odsto iranskog izvoza nafte, ocenjuju se kao veoma rizične zbog dometa iranskih raketa i dronova.

Izraelski parlament usvojio je zakon kojim se uvodi smrtna kazna za Palestince osuđene za ubistvo Izraelaca iz nacionalnih motiva, uz podršku izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, dok su organizacije za ljudska prava oštro osudile meru kao diskriminatornu i drakonsku.

Zakonom se, navodi AP, uvodi smrtna kazna vešanjem kao podrazumevana kazna za Palestince sa Zapadne obale osuđene za ubistva iz nacionalnih motiva.

Istovremeno, izraelskim sudovima daje se ovlašćenje da za sopstvene državljane izriču smrtnu kaznu ili doživotni zatvor, a zakon se neće primenjivati retroaktivno. Tokom glasanja, sednici je prisustvovao i Netanjahu, koji je lično glasao za zakon.

Iranska vojska saopštila je danas da je izvela opsežnu operaciju bespilotnim letelicama na vojne ciljeve u izraelskim gradovima Tel Aviv i Nof Hagalil, navodeći da su pogođeni infrastrukturni objekti povezani sa odbrambenom industrijom.

Kako se ističe, meta napada bili su objekti pod kontrolom izraelskih odbrambenih kompanija, za koje Teheran tvrdi da imaju ključnu ulogu u proizvodnji naoružanja i razvoju vojnih sistema, prenela je iranska televizija Press TV.

Prema navodima iranske strane, pogođene lokacije povezane su sa nabavkom i proizvodnjom raketnih sistema, uključujući i sistem Gvozdena kupola, koji Izrael koristi za odbranu od napada.

Tokom sednice vlade, odajući počast naporima oružanih snaga, zahvalio sam hrabrom i nepokolebljivom narodu Irana koji nije napustio mesto događaja mesec dana, poručio je iranski predsednik Masud Pezeškijan.

On je istakao da "Vlada služi narodu svim svojim snagama i neće dozvoliti nikakav prekid u pružanju usluga".

"Zajedno, sa nacionalnom solidarnošću, suprotstavljamo se ovoj okrutnoj agresiji", poručio je Pezeškijan.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro zatražio je danas hitan sastanak Saveta bezbednosti UN nakon "izuzetno ozbiljnih incidenata" usmerenih protiv mirovnih snaga UN u Libanu.

"Takvi napadi u blizini položaja mirovnih snaga UN su neprihvatljivi i neopravdani", rekao je Baro, dodajući da Francuska traži "potpunu istragu okolnosti ovih tragedija", prenosi Rojters.

Jedan pripadnik mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Libanu iz Indonezije je ubijen, a trojica su ranjena u napadu u blizini grada Adčit El-Kusajr na jugu Libana, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Indonezije.

Španija dosledna: Zabranila američkim vojnim avionima da koriste njen vazdušni prostor

Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto rekao je kako raspolaže "zastrašujućim" informacije koje upućuju na eskalaciju sukoba, čije će posledice osetiti cela Evropa.
Krozeto je rekao da pretnja nije samo vojna, već i društvena i ekonomska.

"Zbog prirode svog posla, imam uvid u informacije zbog kojih više ne mogu da spavam. Strahujem od onoga što bi moglo da se dogodi u narednim sedmicama, kao i od posledica koje će to imati na privredu i svakodnevni život", izjavio je Krozeto, prenosi Srna.

On je napomenuo da Italija nije bila uključena u donošenje ključnih odluka koje su dovele do sadašnje napete situacije, poručujući da njegova zemlja ne podržava rat sa Iranom i da ih niko nije pitao za mišljenje.

Tramp je na svojoj društvenoj mreži objavio snimak intervjua iz 1987. godine u kojem se pita zašto SAD ne mogu da kontrolišu iransku naftu.

"Zašto ne bismo mogli da uđemo i preuzmemo deo njihove nafte?, kaže američki predsednik u intervjuu koji je dao još davne 1987. godine.

Pregovori Sjedinjenih Američkih Država i Irana i dalje traju i idu dobro, a izjave iranskog režima u javnosti se razlikuju od onoga što iranski zvaničnici govore američkim pregovaračima u privatnim razgovorima, izjavila je danas portparolka Bele kuće Kerolain Livit, naglašavajući da još uvek postoji realna šansa za postizanje dogovora o nuklearnom programu.

"Uprkos javnim istupima i netačnim izveštajima, pregovori se nastavljaju i idu dobro. Ono što se javno iznosi značajno se razlikuje od onoga što nam se prenosi privatno", istakla je Livit na konferenciji za novinare, preneo je Rojters.

Dodala je da "Iran više nema sposobnost da ozbiljno ugrozi SAD ili njihove saveznike", kao i da pregovarači s kojima razgovaraju deluju umereno u odnosu na prethodne iranske lidere koji više nisu na vlasti.

"Još uvek postoji realna šansa da Iran postigne dobar dogovor i trajno odustane od svog nuklearnog programa", istakla je Livit.

Levot je istakla da američka administracija nastoji da osigura da zvaničnici sa kojima pregovara u Iranu zaista imaju moć da sprovedu eventualni dogovor, i da će svaka privatna obećanja biti testirana i proverena.

Takođe je navela je da su američke snage spremne da, ukoliko Iran ne poštuje dogovor, primene sve vojne opcije, uključujući precizne udare i desantne operacije koje bi oslabile iranski režim i omogućile kontrolu nad strateškim objektima, bez okupacije gradova.

Prema njenim rečima, planirani tempo vojne operacije traje između četiri i šest nedelja, a diplomatski napori američkog predsednika Donalda Trampa već su omogućili da tankerima bude dozvoljen prolaz kroz Ormuski moreuz, što je direktan rezultat pregovora, uključujući i indirektne razgovore sa Iranom.

Istakla je da se u narednim danima očekuje prolazak oko 20 tankera kroz Ormuski moreuz.

Livit je rekla da ideja da arapske zemlje pomognu u finansiranju sukoba postoji, ali da ne želi da se previše udaljava od stavova predsednika, dodajući da će Tramp uskoro više govoriti o toj inicijativi.

"Mislim da bi predsednik bio veoma zainteresovan da ih pozove da to učine. To je ideja koju on razmatra i o kojoj ćete uskoro čuti više", rekla je Livit.