Tursko-nemački razgovor između zalogaja: Nezgodan gost u najgore vreme

Politički Berlin je odahnuo. Skandal je izbegnut. Gost je otišao (gotovo) brže nego što je došao. I nije ostavio za sobom – očekivano – medijski i politički mnogo zapaljivog materijala.

A skandal majstor je trebalo da bude turski predsednik Erdogan. Javnost je, naime, uoči posete "nezgodnog gosta, u najgore vreme" medijski pripremana da je skandal neizbežan.

Gotovo sve posete turskog predsednika Nemačkoj, a njih je u dugoj vladavini "Sultana sa Bosfora" bilo mnogo, pratile su medijske i političke napetosti. Posebno kad se gost (a znao je to da čini, zarad političke koristi) ponašao na nemačkom tlu kao domaćin.

Umeo je, naime, da drži političke predizborne govore u prepunim, novoizgrađenim džamijama ili fudbalskim stadionima. I da pred hiljadama zemljaka poruči mnogobrojnom biračkom telu – uvek mu je iz Nemačke (a ona se ubraja, posle Istanbula i Ankare, u najveći "izvor" glasova) na svim izborima, parlamentarnim ili predsedničkim, stizalo (bar) milion i po glasova – ostanite uvek to što jeste, Turci. I usklikne: integracija da, asimilacija ne, ona je zlo...

Znao je Erdogan da (iritantno) javno izbegne rukovanje sa visokim rukovodiocem Zelenih, ministrom u saveznoj vladi turskog porekla, i njegovim političkim oponentom Cemom Ezdemirom. I da Nemce optuži za "rasističko ponašanje" prema čuvenom fudbaleru minhenskog Bajerna, i njegovom miljeniku, Mesutu Ozilu.

Drastične razlike

Ovoga puta sumorna predskazanja neizbežnog skandala koncentrisala su se, i činila Erdoganovu posetu "politički eksplozivnom", na drastične razlike domaćina i gosta u stavovima kad je u pitanju rat na Bliskom istoku.

A te drastične razlike su oštro zadirale u veliku nemačku traumu. Zvanični Berlin je, pod teškom senkom istorijske odgovornosti i Holokausta, ostao trajno "obavezan" – to je neupitan "državni rezon" kojeg su se držali, i drže, svi kancelari odreda – da bude na strani Jevreja i Izraela. I da, zvanično i javno, brani i ono što je, ponekad, u konkretnim potezima i postupcima tamošnjih vlasti, objektivno teško odbranjivo.

Oslobođen te obaveze (i sada je, u Berlinu, podsetio da "Nemačka ima kompleks krivice", a da on i njegova zemlja "nisu odgovorni za Holokaust") Erdogan verbalno demonstrira solidarnost sa (nesrećnim) Palestincima u Gazi (na to ga, dobrim delom, "upućuju" i unutrašnji politički razlozi i verski "nalozi") na direktan i drastičan način. Dovoljno da za Nemce bude zaista "nezgodan gost u najgore vreme".

Pred stravičnim prizorima iz Gaze, tokom ofanzive izraelskih snaga i razarajućeg "lova na Hamasovce", turski predsednik je pojačavao ionako zapaljivu retoriku. Najpre je, krajnje iritirajuće za "nemačko (i zapadno) uho" i poimanje suštine dosad najopasnijeg sukoba Palestinaca i Izraelaca, Hamas nazvao "oslobodilačkom" vojnom formacijom, a ne teroristima.

A onda je, od optužbi (ekstremno desne) Netanijahuove vlade za "rasizam" i "fašizam", stigao je do osude Izraela kao "terorističke države", koja čini, i već je "počinila genocid".

U jednom trenutku je čak doveo u pitanje legitimitet jevrejske države. Izrael pokušava 75 godina, rekao je Erdogan, da uspostavi državu na "zemlji  koja je ukradena od palestinskog naroda".

Nemački kancelar je te izjave turskog predsednika nazvao "apsurdnim", a Jozef Šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, optužio je Erdogana da zapaljivom propagandom "sprovodi psihološki teror nad Jevrejima" i "podstiče nerede na nemačkim ulicama".  

Težak partner

Iz straha da bi Erdogan to mogao da ponovi i u Berlinu, bilo je ideja da se, jednom već odgođen, termin posete opet pomeri za neki pogodniji trenutak i bolja vremena. S takvim idejama oglasilo se i nekoliko političara. Vlada je, međutim, odbila da to učini.

Vladin predstavnik za štampu Štefen Hebertrajt je posetu okvalifikovao, u "trenutnim okolnostima", kao "veoma izazovnu". I dodao: reč je o "teškom partneru" s kojim se mora razgovarati i – "nositi".

I lider opozicije, šef Hrišćansko demokratske unije (CDU), stranke koja je, u različitim razdobljima, od Konrada Adenauera do Angele Merkel, najduže vladala zemljom, Fridrih Merc bio je protiv odlaganja posete: Turska je "previše važna" za Nemačku, i Nemačka (takođe) za Tursku…

Kancelar Olaf Šolc je, u svakom slučaju, medijski i politički upozoren na "oprez". Ne sme se, opominjao je Roderih Kizeveter, zadužen za spoljnu politiku u "timu" konzervativnih (opozicionih) poslanika u Bundestagu, "ponoviti skandal od prošle godine" (avgust 2022) kada je palestinski lider Mahmud Abas na konferenciji za štampu "poricao Holokaust, a kancelar – ćutao".

Ovoga puta sve je učinjeno da se, preventivno, mogući "skandal" predupredi. Sročen je protokolarno "krajnje siromašan program posete" (konstatacija više nemačkih i stranih medija) kako bi (nezgodan) gost "brže otišao nego što je došao".

Erdogan se u Berlinu (minuli petak) zadržao zaista neuobičajeno kratko. Samo nekoliko sati. Njegov kolega Frank Valter Štajnmajer dočekao ga je ispred dvorca "Belvi" "upadljivo hladno" (primetili su nemački mediji), a razgovor s kancelarom Olafom Šolcom obavljen je "između zalogaja". Odmah posle večere, gost je napustio Nemačku.

Otpala je ideja da Erdogan zajedno sa Šolcom iz počasne lože olimpijskog stadiona u Berlinu sledećeg dana (subota) posmatra utakmicu fudbalskih reprezentacija Nemačke i Turske, čemu su se posebno radovali njegovi zemljaci, gastarbajteri.

Jedini trenutak kad se "hermetički" zatvorena poseta "otvorila" bila je (kratka) zajednička konferencija za štampu nemačkog kancelara i turskog predsednika. Domaćin je, već na početku, učinio sve da predupredi "očekivani skandal".

Svaki život ima jednaku važnost

Nije tajna, rekao je nemački kancelar, da turski predsednik i on imaju "veoma različite poglede" na izraelsko-palestinski konflikt. Ali, dodao je, "dele brigu" zbog (mogućeg) "požara na Bliskom istoku". I kako je veoma bitno da se spreči "dalja eskalacija sukoba u regionu".

Uz opasku da "svaki život ima jednaku važnost", kancelar je konstatovao kako (i) "patnja palestinske populacije tišti nemačku vladu". Ta konstatacija o razumevanju za patnje palestinskih civila trebalo je da deluje preventivno.

Turski predsednik je, naime, i pred novinarima izgovorio ono na šta je očigledno za večerom otvoreno i kritički govorio domaćinu. Ne može se, rekao je, i ne sme ćutati pred poraznim činjenicama: da je ubijeno 13.000 dece, žena i starijih ljudi, da je sve sravnjeno sa zemljom.

Nemačke medije manje su uzbudile te Erdoganove činjenice od konstatacije i upozorenja da su vojna moć Hamasa i Izraela "neuporedive". I posebno opaska da i izraelska strana, a ne samo Hamas, "drži taoce".

Skandal, promptno su proglasili (pojedini) nemački mediji, iako ne onaj očekivano "veliki": Erdogan (nedopustivo) "izjednačava teroriste i njihove žrtve".

Srećom po nemačko-turske odnose, na tome se sad sve i završilo...