Josif Brodski: Katastrofe u vazduhu
Kaže Brodski i ovo: "Život – takav kakav je – nije borba između Dobra i Zla, nego pre između Zla i Užasa. I čovekov zadatak se danas svodi na to da ostane dobar u carstvu Zla, a ne da i sam postane nosilac toga Zla.“
Ako je u 20. veku u svetu postojala ličnost koja je bila "paradigmatičan pesnik", to je bio Josif Brodski. Pisao je Brodski i prozu, uglavnom esejističku, ali ona je bila, njegovim rečima, "nastavak poezije drugim sredstvima". Upravo ta proza potvrđuje Brodskog kao velikog pesnika.
Poetska briga za formalnu organizaciju teksta (fragmentiranost svih iole dužih tekstova, česta numerisanost tih fragmenata); raskošna metaforika; lirski drhtaji sećanja; brojni citirani stihovi: sve su ovo svojstva proze Josifa Brodskog. U eseju "Pesnik i proza" Brodski kaže kako "postoje takvi sižei koji se samo u prozi mogu izložiti", te nastavlja: "Priča o više od tri lica suprotstavlja se gotovo svakoj poetskoj formi izuzev epa".
U januaru 1984, dakle, pre ravno 40 godina, Brodski je u Njujorku održao predavanje o savremenoj ruskoj prozi. Kasnije ga je objavio pod naslovom "Katastrofe u vazduhu". U tom predavanju postoji i ova rečenica: "Veliki pisac je onaj koji ljudskoj senzibilnosti daje dalekosežniju perspektivu, koji čoveku u bezizlaznom položaju pokazuje izlaz, put koji treba da sledi". Celo predavanje je posvećeno prozi pa se da naslutiti da ono "veliki pisac" označava u stvari "velikog proznog pisca".
Put koji treba da sledi
Celi život Josifa Brodskog jeste upravo život koji "ljudskoj senzibilnosti daje dalekosežniju perspektivu", Brodski je baš onaj koji "čoveku u bezizlaznom položaju pokazuje izlaz, put koji treba da sledi". Dokaz za to su jednako njegov život i njegova literatura, neizostavan deo koje čini i proza.
Citiraću ovde samo jedan primer. Maturantima Vilijams koledža na kraju školske godine 1984. (ništa nije slučajno, pa ni godina) obratio se i Josif Brodski. I taj će govor kasnije ući u njegove knjige eseja. Naslovljen je jednostavno: "Govor na kraju školske godine". Jer on se ne odnosi samo na učenike iz klase 1984, a naročito ne samo na one sa Vilijams koledža.
Setimo se kako Brodski opisuje velikog pisca. To je, kaže, onaj koji čoveku u bezizlaznom položaju pokazuje izlaz. Navedimo primer bezizlaznog položaja. To je valjda nešto što je svakom poznato iz vlastitog iskustva. Završetak školovanja. To je valjda jedan od najbezizlaznijih položaja u jednom ljudskom životu koji normalno teče.
Šta, dakle, Brodski poručuje ljudima u bezizlaznom položaju: "Bez obzira koliko bili hrabri ili oprezni, suđeno vam je da u toku životu dođete u neposredan fizički kontakt s onim što je poznato kao Zlo. (…) Najsigurnija odbrana od Zla je krajnji individualizam, originalnost mišljenja, hirovitost, pa čak – ako želite – ekscentričnost."
Socijalističko takmičenje u sečenju drva
Nakon što kaže ovo, Brodski će se pozabaviti konceptom "pasivnog otpora", izvedenog iz onog famoznog Hristosovog nauka o okretanju drugog obraza. No Brodski ne bi bio Brodski kad se ne bi razlikovao od Tolstoja, Gandija, Martina Lutera Kinga.
On maturantima priča jedan doživljaj iz vlastitog života. Naime, dok je Brodski kao dvadesetčetvorogodišnjak robijao, postojao je u zatvorima običaj da, kada treba nacepati drva, čuvari to predstavljaju kao "socijalističko takmičenje u sečenju drva". Brodski je upitao čuvara šta bi bilo ako bi on odbio da cepa drva, a ovaj je odgovorio da u tom slučaju neće dobiti hranu.
Šta je Brodski uradio? Dvanaest sati je, bez prekida, cepao drva. Kad su ostali seli da jedu – on je cepao, kad su otišli da se odmore – on je cepao, kad su svi prestali – on je cepao. Čuvari i zatvorenici prvo su mu se rugali, zatim se čudili, da bi ih naposletku obuzeo užas. Tek kad je pao mrak Brodski je otišao da spava i otada ga nikad više nisu zvali da cepa drva. A poticaj za ovaj čin Brodski je našao upravo u Isusovim rečima. Jer "A ja vam kažem da se ne branite od zla,/ nego ako te ko udari po desnome tvom obrazu,/ obrni mu i drugi"; nije celovit stih. Postoji i nastavak: "I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme/ Podaj mu i haljinu./ I ako te potjera na jedan sahat,/ idi s njime dva".
Lična hrabrost
Brodski kaže ovako: "Kad se citiraju u celini, ovi stihovi imaju malo veze sa nenasilnim ili pasivnim otporom, sa principima da se ne uzvrati istom merom i odgovarajućim dobrim na zlo. Značenje ovih stihova je sve osim pasivno, jer ono nagoveštava da zlo preterivanjem može postati apsurdno; nagoveštava da se zlo može napraviti apsurdnim ako natkriljuješ njegove zahteve snagom svog udovoljavanja, čime obezvređuješ povredu."
To je izlaz koji Brodski nudi i svojim životom i svojim delom. A i njegovo pisanje proze uklapa se ponešto u taj "izlaz". Poeziju je hvalio prozom, a prozu je vređao u prozi. Ekscentričnost je jedan od načina da se sačuva sloboda.
Kaže Brodski i ovo: "Život – takav kakav je – nije borba između Dobra i Zla, nego pre između Zla i Užasa. I čovekov zadatak se danas svodi na to da ostane dobar u carstvu Zla, a ne da i sam postane nosilac toga Zla. Uslovi života na zemlji su se izuzetno brzo zakomplikovali i čovek, očito nespreman na tako silovitu promenu, čak i biološki, sada je naklonjeniji pre histeriji nego hrabrosti. Ali, ako ne veri, upravo ga tome treba pozivati – na ličnu hrabrost, a ne na nadu da će neko (drugi režim, drugi predsednik) olakšati njegov zadatak."
Ekscentričnost i lična hrabrost dve su zapravo srodne osobine. Skoro da bi se moglo reći da nema ekscentričnosti bez lične hrabrosti, mada je takva hrabrost ponekad neosveštena. Brodski je, međutim, kroz svoju poeziju osvestio i jedno i drugo, i za sebe i za svoje (dobre) čitaoce.
