Doktor Aleksandar Redko: Asketska služba frontu

Činimo sve što možemo da pomognemo svojim vojnicima. Kako po prirodi svog posla nisam vojni stručnjak, naše pošiljke za front uglavnom se sastoje od medicinske opreme, potrošnog medicinskog materijala, lekova i sanitetskih vozila. Imamo potpisane ugovore sa medicinskim ustanovama i vojnomedicinskim jedinicama koje se suočavaju sa akutnom nestašicom određenih aparata i lekova. Nakon što stigne dopis, raspisujemo interni konkurs, sravnjujemo odnos cene i kvaliteta, a zatim pronalazimo sponzora i vršimo kupovinu i isporuku na određenu adresu. Ovako izgleda naš dogovor između pozadine i fronta, kaže u razgovoru za RT predsednik Upravnog odbora Sanktpeterburškog profesionalnog udruženja medicinskih radnika, doktor medicinskih nauka Aleksandar Redko. 

Sa kojim problemima se suočavaju vaše kolege - prestonički lekari- inspirisani da daju svoj doprinos frontu? 

Lekari, članovi Sankpeterburškog profesionalnog udruženja medicinskih radnika periodično idu na rotacije, na rad u bolnice pri frontu. Nažalost, često se suočavaju sa problemima nedostatka opreme, potrošnih metalnih konstrukcija neophodnih za osteosintezu i drugih materijala. Postepeno se i spisak deficitarnih stvari povećavao. Isporučena su četiri potpuno opremljena vozila za reanimaciju - dva polovna i dva potpuno nova sa kompletno novom opremom i svim onim što je potrebno za reanimaciju i transport ranjenika. Hirurška, traumatološka, onkološka i ginekološka odeljenja bolnica u Donjecku dodatno su, na zahtev ministarstava zdravlja Donjecka i Luganska, opremljena najsavremenijim uređajima, noćnim monitorima i infuzionim pumpama. Za isporuku je pripremljeno 300 potpuno opremljenih modernih kompleta prve pomoći.

Istovremeno su poslati i grejni uređaji (1.400 komada), šporeti, uniforme, hrana i još mnogo toga. Sa deputatom Viktorom Iščenkom iz Donjecka sada pregovoramo o osnivanju instituta vojno-poljske hirurgije i traumatologije u Donjecku. Rad na realizaciji ove zamisli je u toku.

Koliko su predstavnici biznisa spremni da posvedoče društvenu odgovornost i odazovu se na vaše dopise? 

Uspeli smo da pronađemo sredstva (direktor Traktorske fabrike u Sankt Peterburgu Sergej Aleksandrovič Serebrjakov, predsednik Upravnog odbora Dobrotvorne fondacije „Suvorov“ Ajrat Nurfajazovič Gafurov i biznismen Zanin Valentin Petrovič stalno pomažu) i neophodnu oprema je najpre poslata u Lugansk, a zatim u Donjeck. U svemu nam efektivno pomaže i kompanija „Redlek“ i njen generalni direktor Redko Aleksej Aleksandrovič. Veoma je važno pronaći dobru opremu po najboljoj ceni kako bi što bolje iskoristili sredstva dobijena od  sponzora.

Kakav je režim rada u bolnicama u ratnoj zoni i koja je  uloga lekara u zbrinjavanju ranjenika koji se leče u Peterburgu?

Imam 72 godine i veštine koje sam stekao tokom 37 godina prakse kao hirurg najviše kategorije, zbog mojih godina, nisu primenljive u bolnicama na prvoj liniji. Ali zato nastojimo da finansijski pomognemo na frontu, a u raznim medicinskim ustanovama (VMA, Istraživačkom centru za traumatologiju i ortopediju koji nosi ime R.R. Vredena, Bolnici za ratne invalide, Institutu Burdenko) pružamo svu moguću organizacionu pomoć ranjenim vojnicima, posećujemo ih, pomažemo u pitanjima hospitalizacije i nege. Pored toga, organizovali smo obuku tri grupe medicinskih sestara, po 20 osoba, za negu u lokalnim bolnicama i na frontu. Naše udruženje je aktivno učestvovalo u organizaciji i aktivnostima društvene organizacije Orto-inovacija (izvršni direktor Bogdanov Igor Viktorovič), koje je za 260 učesnika SVO koji su izgubili udove, 2023. godine obezbedilo savremene visokotehnološke bioničke proteze. Pronalaženje sredstava za ovaj rad je takođe naša teška odgovornost.

Vaši lekari na front često odlaze u pratnji monaha bratstva Soloveckog manastira. Koliko borcima ali i doktorima dobrovoljcima- znači ova duhovna podrška?

Imamo specijalnu grupu na čelu sa protojerejem Dionisijem Soborovim koja je mnogo puta odlazila na prvu liniju i u prestonice republika. Sveštenik Soloveckog manastira Dionisije Soborov, odlazi na front sa našom humanitarnom pomoći, ispoveda i pričešćuje vojnike. Neretko obavlja i pogrebne obrede. Sakuplja informacije o potrebama, održava kontakt sa komandnim kadrom i vojskom potpisuje prijemne potvrde za opremu i donosi zahvalnice ministarstava i vojnika. Ovo je garancija našeg poštenog, asketskog služenja za potrebe fronta.

Petrogradsko udruženje medicinskih radnika, na čijem ste čelu, prošle godine proslavilo je trideseti rođendan. Šta je stalo u ove tri decenije njegovog postojanja?

Udruženje sam osnovao 1993. godine u vreme kada sam kao glavni lekar radio u bolnici Svetog Đorđa. Od tada su mi članovi udruženja pomagali i kada sam bio na čelu Odbora za zdravstvo Sankt Peterburga i kada sam rukovodio poslaničkom komisijom za zdravstvo zakonodavne skupštine našeg grada, a i danas, kada učestvujemo u ovom ili onom poslu - moji pomoćnici su uvek u blizini i uz njihovu podršku svaki složen projekat se lako izvodi.  

Za kraj želim da vam se zahvalim na interesovanju za ovu temu i zamolim da prenesete moju zahvalnost svim predstavnicima bratskog srpskog naroda koji dele vašu zabrinutost i osećanja u vezi sa događajima koji se dešavaju na teritoriji Ukrajine.