Poslanica Alternative za Nemačku: Spremna sam da me proglase ruskim agentom
Kako je poslanica AfD iz Bavarske Elena Ron, odlaskom u Rusiju na predsedničke izbore, rizikovala da joj mediji prišiju čak i etiketu da je strani špijun?
Nemački mediji poslovično nisu naklonjeni najvećoj opozicionoj stranci – Alternativi za Nemačku – koju neretko nazivaju proputinovskom. Ipak, slučaj Elene Ron, poslanice AfD iz Bavarske, koja se usudila da kao strani posmatrač isprati izborni proces u Vladivostoku, zasenio je sva prethodna medijska linčovanja.
Nemački mediji vam nisu oprostili odluku da u svojstvu stranog posmatrača ispratite predsedničke izbore u Rusiji. Da li očekujete da ćete se, poput pojedinih vaših kolega, naći na listi ruskih agenata?
Nemački mediji nisu sačekali ni da sletimo u Moskvu a već su krenule spekulacije šta je "pravi" povod odlaska u Rusiju, uz salvu najstrašnijih osuda. Zapravo, pritisak medija na nekolicinu poslanika AfD krenuo je onog trenutka kada smo obelodanili da prihvatamo, sa zadovoljstvom, poziv da kao strani posmatrači ispratimo predsedničke izbore u Rusiji.
Što se tiče etiketiranja, spremna sam da vidim sebe na listi agenata, na kojoj se nalaze imena i mojih prijatelja osumnjičenih za "zlodelo" komunikacije sa nepoželjnim licima.
Reč je, ponavljam, o kontrolisanim medijima. Prošle godine mi je prišla novinarka i šapnula: "Htela sam da napišem drugačije, ali ne mogu".
Da li nemačka javnost deli stavove pomenutih medija?
Javnost se ne poistovećuje sa medijima koji su pod kontrolom vladajuće koalicije.
Nemački građani duboko i bolno svedoče stvarnost koju žive nakon što je vlada umesto ruskog donela odluku da kupuje gas od trećih zemalja i to po duplo većoj ceni. Kao rezultat toga i ostalih mera u prvom redu usmerenih protiv Rusije, mi se suočavamo sa ekonomskom recesijom i činjenicom da se brojne kompanije, kao "Boš", zatvaraju ili poput fabrike za proizvodnju mašina "Miele" prebacuju svoju proizvodnju u druge zemlje.
Ovo su veoma deprimirajući signali. Činjenica je da broj nezaposlenih raste, da postoji bojazan da će mnogi ostati bez posla i biti prinuđeni da žive od socijalnih davanja.
Nemački mediji su izvestili da vaš put u Rusiju nije pozdravila ni centrala AfD. Kako tumačite stav stranke?
Alternativa za Nemačku nije zabranila naš put već sugerisala da se pred izbore za Bundestag sledeće godine, ovakav potez može loše odraziti na imidž stranke.
Iskreno, mislim da uprkos činjenici da zaista imamo raznoliko biračko telo, naše "rukovanje sa Rusijom" pozdravlja većina simpatizera stranke. Uostalom, opoziciona stranka Alternativa za Nemačku je uvek zagovarala prijateljske odnose sa Rusijom i moje kolege i ja smo odlučile da to i demonstriramo – da stavimo do znanja da mi nismo u ratu, da mi ne želimo Rusiju kao neprijatelja već upravo suprotno – prijateljski i partnerski odnos.
Stavovi sasvim odgovaraju programu naše stranke koja se vrlo energično protivila sankcijama u čemu je stekla poverenje velikog broja birača. Danas ti birači šalju poruke podrške, preko društvenih mreža, mojim kolegama i meni koji smo se odlučili na korak odlaska u Vladivostok.
Da li Nemačka posle svih ustupaka Ukrajini, uključujući i većanje oko slanja krstarećih raketa "taurus" rizikuje da postane strana u sukobu, i kako na to gledaju njeni građani?
Ljudi su zabrinuti zbog naoružanja koje se šalje Ukrajini. "Taurusi" su svakako crvena linija koju vlast ne bi smela da pređe, ali od početka sukoba postojalo je mnogo linija koje su uprkos obećanjima pregažene.
Strah od svetskog rata provejava i u nemačkoj štampi. Mnogi od demonstranata, koji su izašli na ulice Berlina i drugih gradova širom Nemačke, motivisani su strahom od rata. Nemci ne žele da se mešaju u rusko-ukrajinski sukob. Kada se AfD usprotivila takvim potezima vlade, stavljena je na crnu listu i započet je medijski linč.
Put od crne lista do pretnje zabrane rada stranke nije bio dug. Postoje li mehanizmi da se zabrani delovanje najjače opozicione stranke?
AfD se stalno suočava sa pretnjama zabrane rada. Jedna od najglasnijih optužbi jeste da smo proputinovska stranka.
Nedavno je i u Bundestagu otvorena tema zabrane a zatim su organizovane dirigovane demonstracije protiv AfD na koje su ljudi, pod pretnjom otkazom, morali da idu.
S druge strane, protesti poljoprivrednika bili su spontani i masovni. O njima niko nije želeo da govori. Umesto toga, zapenušano su pričali o neophodnosti zatiranja AfD.
Mislim da su pretnje iluzorne i da ne postoje pre svega pravni mehanizmi za tako nešto. Jedino s čim bismo mogli da se suočimo jeste stopiranje naših sredstava finansiranja, i naravno, pretnje.
Pojedini poslanici vaše stranke suočavali se sa pokušajima trovanja, fizičkim napadima, pretnjama. Kako reaguje policija?
Kolega je fizički napadnut a povrede su bile takve da mu je opis izmenjen do neprepoznatljivosti. Šta se desilo sa Krupalom već je poznato... Takođe, bilo je i slučajeva pretnji. Policija registruje ovakve incidente ali počinioce ne privodi uvek pravdi. Zato, kao majka, krijem svoje dete od politike.
Nemica ste, rođena u Kazahstanu. Kako u kontekstu činjenice da u AfD ima ljudi raznih nacionalnosti i veroispovesti tumačite optužbe za ekstremni nacionalizam?
Naša stranka u svojim redovima ima veći broj ljudi sa stranim korenima od bilo koje druge stranke, ali ima i toliko dobar rejting koji vladajuća koalicija pokušava da uruši tvrdnjama da smo ekstremisti i radikalni desničari i da tolerišemo samo nemačku rasu. Sve to dešava se u zemlji gde, kada kažete da ste majka ili žena, ili pripadnik svoga naroda, rizikujete da vas proglase za desničara.
