Poslanik AfD-a Omid Najafi: Ovo je rasizam, Nemačka prema Srbiji demonstrira neokolonijalnu bahatost
Oko 220.000 vojno sposobnih Ukrajinaca u Nemačkoj ne plaća kiriju, troškove grejanja, zdravstveno osiguranje i dobija dodatnih oko 560 evra. Ukrajinskim izbeglicama se daje prednost u odnosu na druge tražioce azila. Ovaj nejednak tretman zasnovan je na nacionalnom ključu i naziva se rasizam
Slike sa ulica glavnih gradova Nemačke za Novu godinu, kada su migranti ušli u gotovo ulični rat sa policijom, deluju kao ostvarenje najcrnjih slutnji.
Šta se dešavalo u novogodišnjoj noći, o čemu svedoče policijske statistike, koliko vojno sposobnih Ukrajinaca uživa status povlašćenih izbeglica, te koliko je pomoć Ukrajini koštala običnog Nemca... - o svemu tome razgovaramo s poslanikom Alternative za Nemačku (AfD) u Parlamentu Donje Saksonije Omidom Najafiem.
Da li je sukob migranata sa policijom u noći proslave Nove godine uvod u neka još dramatičnija dešavanja?
Samo u Berlinu, u novogodišnjoj noći, registrovano je gotovo 400 hapšenja, dok je na dužnosti bilo oko 5.000 policajaca. Gori scenario može biti sprečen samo masovnim prisustvom policije širom zemlje. Prestupnici su uvek isti: mladi muškarci, migranti. Ne bi trebalo da čudi što se žene više ne osećaju bezbedno na nemačkim ulicama noću, kao ni rezultati istraživanja INSA-e koji govore da polovina građana oseća zebnju i zabrinutost povodom migrantskog pitanja u 2024. godini.
Ignorisanje ovih činjenica ugrožava dobrobit našeg društva.
Podaci o 7.000 žrtava seksualnog nasilja koje su počinili migranti u periodu od 2015. Nemačku kandiduju za zemlju visokog bezbednosnog rizika. Kako se prema ovim statistikama odnosi vlast, kako opozicija, a kako narod Nemačke?
Nemačka ima ozbiljan problem sa percepcijom, pa samo eksponiranje ovih brojki u javnosti nosi sa sobom rizik od optužbi za rasizam.
Činjenica je da oko 15 posto ljudi u Nemačkoj ne poseduje nemačko državljanstvo, dok statistika policijskih kriminoloških službi govori da je od ukupnog broja ljudi, koji su počinili krivično delo, udeo stranaca 37,4 odsto, dok kada je reč o ubistvu i ubistvu iz nehata taj procenat je čak 47 posto.
To što policijske snage nisu podržane i opremljene savremenom opremom kako bi se odlučno suprotstavile ovom razornom procesu predstavlja svojevrsni nonsens.
Da li je korekcija programa CDU koji se odnosi na migrante, kao i zamena političkog stava Angele Merkel da "islam pripada Nemačkoj" formulacijom da su "dobrodošli (samo oni) muslimani koji dele nemačke vrednosti", zakasneli pokušaj ograđivanja od poraznih rezultata dosadašnje migrantske politike?
CDU pokušava da dobije glasove ali ne postoje ozbiljne namere da koriguju politiku.
Istovremeno, levo-zeleno ludilo u razmerama 1:1 uzima maha, ali garancije da će se predstavnici ovih političkih struja posle izbora sećati svega rečenog su zaista male.
Sam partijski program je prožet opštim formulacijama. U Nemačkoj postoje samo dve stranke koje su manje-više radikalno ukorenjene u svojim ideologijama – Zeleni, i mi, AfD.
Recesija je bila ključna reč u svođenju ekonomskog bilansa na kraju 2023. Sa kojim sve problemima Nemci ulaze u novu godinu?
Budžet za 2024. na saveznom nivou u ovom trenutku ne postoji i to je alarmantan podatak.
Razgovara se na temu, ili su već sprovedena povećanja sledećih troškova: povećanje poreza na ugljen-dioksid, povećanje putarine za ugljen-dioksid, povećanje PDV-a za grejanje i ugostiteljstvo, poljoprivredni dizel se više ne subvencioniše i cena se povećava za oko 21 cent po litru, uvodi se porez na vozila i osiguranje za poljoprivredna vozila, takođe u toku je oporezivanje brodskog dizela, poreza na plastiku...
Ova 2024. biće mračna godina, posebno za srednju klasu, a odgovornost je na starim partijama koje svojom neekonomskom i nenaučnom "zelenom tranzicijom" omalovažavaju sopstvene građane.
Uprkos ekonomskom sunovratu Olaf Šolc najavljuje novu pomoć Ukrajini iz redovnog budžeta. Koliko je ovo svrstavanje uz jednu stranu u sukobu "koštalo" građane Nemačke i kakav je stav većine o ovom pitanju?
Prema podacima Savezne vlade, Nemačka je Ukrajini do sada dala oko 28 milijardi evra. Uprkos budžetskom jazu, plan je da se ove godine pomoć udvostruči sa četiri na osam milijardi.
Teško je razumeti da se, dok naša zemlja pušta niz vodu sopstvene građane, nemački novac od poreza razdaje po belom svetu. Rezultati anketa govore da građani nisu spremni da dalje tolerišu takvo raspolaganje njihovim novcem. Na početku rata govorilo se da Putin napada Evropu i želi da obnovi Sovjetski Savez, ali skoro dve godine kasnije vidimo koliko su takva upozorenja bila (ne)opravdana.
Koliko u ovom trenutku vojno sposobnih Ukrajinaca živi u Nemačkoj i koristi pomoć države za izbegla lica?
U Nemačkoj oko 220.000 ukrajinskih muškaraca uživa beneficije, odnosno ne plaća kiriju, troškove grejanja, zdravstveno osiguranje i dobija dodatnih oko 560 evra. Svi ostali tražioci azila dobijaju beneficije za azil koje su 100 do 200 evra manje. Ukrajinskim izbeglicama se daje prednost. Ovaj nejednak tretman zasnovan je na nacionalnom ključu i naziva se rasizam.
Kako objašnjavate činjenicu da istovremeno dok prete gašenjem i zabranom AfD-a, pojedini poslanici vladajuće koalicije u Nemačkoj spočitavaju zvaničnom Beogradu niz izbornih neregularnosti i najavljuju zahlađenje odnosa sa Srbijom. Kako je u vašim unutrašnjim političkim dešavanjima izostao taj "višak" pravičnosti i poštovanja demokratskih načela?
Nemačka više ne uživa ugled na međunarodnoj sceni. Dok u sopstvenoj kući guši i kleveće svakog ko se usudi da slobodno izrazi svoje mišljenje, ona istovremeno vrši monitoring i procenjuje prihvatljivost izbornih rezultata u drugim zemljama.
Na novembarskim lokalnim izborima u Republici Moldaviji 8.000 lokalnih političara, koji su bili kritični prema vladi, nije imalo pravo glasa. Da li je bilo negodovanja? Nije bilo čak ni izveštaja u štampi. Kako savezna vlada može da ostvari interakciju sa drugim državama ako prema njima ne pokazuje elementarno poštenje i poštovanje? Ovo je neokolonijalna bahatost!
Nemačka zbog svojih kolonijalnih aspiracija nije rado viđena ni u Republici Srpskoj. Kako bi po vama trebalo rešiti pitanje institucije visokog predstavnika?
Instituciju visokog predstavnika trebalo bi ukinuti i vratiti suverenitet BiH. Svaka spoljna intervencija je antidemokratska i trebalo bi je odbaciti.
Smatram da je naša dužnost da se izvinimo mnogim narodima i državama širom sveta za post- ili neokolonijalnu aroganciju savezne vlade. Uzajamno poštovanje zahteva uzajamno prihvatanje.
Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazala su da je podrška AfD-u dostigla 23 odsto, što je više od svake od vladajućih stranaka i manje samo od CDU-a. Da li će ova godina biti presudna za pozicioniranje AfD na političkoj sceni Nemačke?
Pitanje odgovornosti vlade je na stolu. Mi iz AfD-a ćemo podići domaću i ekonomsku politiku i izlečiti naša partnerstva širom sveta. Važni izbori u tri nemačke savezne države u 2024, kao i evropski izbori 9. juna, biće ključni za politički kurs EU. U svakom slučaju, nadam se da je vidljivo i van naših granica da je 80 odsto građana sve, samo ne saglasno sa politikom nemačke vlade.
