Vučić u Kini: "Čelično prijateljstvo" neprekidno se kuje

Ukoliko je poseta Donalda Trampa Pekingu bila očigledna potvrda postojanja multipolarnog sveta kao činjenice u svetskoj geopolitici, a poseta Vladimira Putina učvršćenje temelja tog sveta, poseta Aleksandra Vučića predstavljaće priliku da Srbija zadrži dah u saradnji sa Kinom kao zemljom koja diktira tempo multipolarizacije sveta, ali i da, u okviru bilateralne saradnje, načini nove, još duže i brže korake u vlastitom interesu.

Predsednik Vučić u zvaničnoj državnoj poseti NR Kini boraviće od 24. do 28. maja. Uprkos njegovim brojni putovanjima i posetama ovoj zemlji i naglašenim ličnim prijateljstvom sa Si Đinpingom, biće to njegova prva zvanična državna poseta Kini. Vučić nije bez razloga izjavio da je posredi "kruna njegove" državničke karijere.

Bilo je kratkovido i pre svega neinteligentno, a verovatno i zlonamerno

Kada kažemo da Srbija, u svom interesu, treba da unapredi ekonomsku i političku saradnju sa Kinom, imamo u vidu incidentnu situaciju koja je u Beogradu bila nastala u jesen 2000. i tokom 2001. godine, kada je, kratkovido i pre svega neinteligentno, a možda i potpuno zlonamerno, o odnosima sa Kinom govoreno sa otvorenim nipodaštavanjem, a obaveze prema njoj su u jednom trenutku bile tretirane kao "obaveze starog režima".

Srbija ne sme da ponovi tu grešku i ponovo se nađe izvan relevantnih svetskih procesa. Ovo tim pre što se Beograd u kasnijim godinama, ipak, trgao iz te vrste geostrategijske kratkovidosti, postavši po mnogo čemu značajan kineski partner u Evropi.

Taj preokret vraćanja državničke vizije načinjen je slanjem Miomira Udovičkog u Peking, pravog karijernog diplomate koji je dao značajan doprinos obnovi i unapređenju odnosa sa Kinom.

Strategijsko partnerstvo Srbije sa NR Kinom uspostavljeno je 2009, dodatno je produbljeno tokom 2013, a 2016. godine unapređeno je na nivo sveobuhvatnog strategijskog partnerstva. Srbija sa Kinom sarađuje na bilateralnom nivou, ali i u okviru mehanizma saradnje Kine sa zemljama centralne i istočne Evrope i kroz inicijativu "Pojas i put".

Već 2012. i 2013. godine, u vreme izbora novog partijskog i državnog rukovodstva u Pekingu, Srbija je zahvaljujući pomenutoj promeni svog spoljnopolitičkog kursa postala uvažen partner Kine u nastajućem formatu saradnje "16 plus 1" i inicijativi "Pojas i put", a ambasador Udovički održao je pozdravni govor u ime svih 16 zemalja centralne i istočne Evrope prilikom osnivanja odgovarajućeg kineskog sekretarijata za saradnju sa ovim zemljama, čime je našoj zemlji ukazana velika počast.

Već 2014. godine, Beograd je bi domaćin Trećem sastanku šefova vlada Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, a gost naše zemlje tada je bio danas nažalost pokojni premijer Li Kećijang.

Evropa od nas vekovima traži ono što sama ne čini

Kina prema nama sve vreme, vrlo konkretnim potezima i odlukama, pažljivo neguje prijateljski stav, pre svega na planu poštovanja međunarodnog prava, odnosno teritorijalnog integriteta Srbije, ali i u ekonomiji sa prelivanjem na plan socijalne stabilnosti.

Železara u Smederevu je dobar primer za to.

Dok je američki partner u pomenutoj železari doslovno pobegao iz Smedereva odmah nakon pojave prvog simptoma ekonomske krize, kineski "Hestil" se iz Smedereva ne povlači, uprkos nedaćama koje mu različitim ograničenjima stvara Brisel, pritom ciljno trpeći ne baš zanemarljive gubitke, a sve  kako bi zadržao reputaciju pouzdanog i dobrog partnera.

Dok od nas traži da napustimo kineske prijatelje, Brisel širi ekonomsku saradnju sa Kinom

Sa druge strane, sama Evropa, u različitim ideološkim pojavim oblicima i interesnim okolnostima, prema nama, sada već vekovima, zadržava isti licemeran odnos: od nas traži jedno, dok sama radi sasvim drugo, odnosno upravo ono od čega nas odgovara.

Nije tu posredi samo huškanje Srba za vreme Drugog svetskog rata da, uz drakonske mere odmazde okupatora, podižu ustanke i ginu kao glineni golubovi, dok se ostalim pokretima otpora po Evropi sugeriše sasvim suprotno. Postoji čitav niz istovetnih primera i u oblasti privrede.

U današnjem "kineskom" slučaju, Evropska unija od nas već duže vreme, što zvaničnim što nezvaničnim kanalima, traži da smanjimo i ukidamo saradnju sa NR Kinom, dok članice Evropske unije redom idu na poklonjenje u Peking i što je naročito licemerno, uprkos često oštroj, čak antikineskoj retorici, članice Evropske unije šire saradnju sa Kinom.

Tako se Evropska unija početkom ove godine, zajedno sa zemljama ASEAN-a, Latinske Amerike i Rusijom, našla među onima sa kojima Kina ostvaruje najveći rast spoljnotrgovinske razmene.

Ključna Sijeva poseta 2016. godine

Ukoliko već o predstojećoj zvaničnoj državnoj poseti predsednika Srbije Kini govorimo kao o poseti od izuzetnog značaja, ističući da pomenutu saradnju karakterišu i brojne međusobne posete na državnom nivou, treba navesti i da je ključna poseta, koja je verovatno omogućila ubrzanje razvoja saradnje Kine sa Srbijom, bila je poseta predsednika Si Đinpinga iz juna 2016. godine.

Bila je to prva poseta nekog kineskog predsednika Srbiji posle trideset godina. Tada je potpisana Zajednička deklaracija o uspostavljanju sveobuhvatnog strategijskog partnerstva NR Kine i Srbije, koja nas je odvela do Sporazuma o slobodnoj trgovini potpisanog 2023. godine i današnjeg meteorskog rasta međusobne razmene.

Kina je već dugo najznačajniji trgovinski partner Republike Srbije u Aziji. Lane smo sa Kinom ostvarili razmenu u vrednosti od 8,29 milijardi evra, od čega je izvoz iz Srbije iznosio 1,87 milijardi, dok je uvoz dostigao vrednost od 6,42 milijarde evra.

Saradnja Kine sa Srbijom započela je u oblasti infrastrukture (Pupinov most, "Miloš Veliki", obnova TE Kostolac, pruga Beograd – Novi Sad – Subotica...) i vrlo brzo je unapređivana kroz oblasti industrije i rudarstva (Železara Smederevo, Bor, Linglong…), ali i novih tehnologija, a sada nam se u Pekingu otvaraju vrata na planu ekonomske saradnje u oblasti upotrebe i razvoja veštačke inteligencije i robotike. Za Srbiju će od najvećeg značaja biti ukoliko svoju saradnju sa Kinom nadgradi u pomenutim oblastima.

"Čelično prijateljstvo" i stvarna slika Srbije u Kini

Prijateljstvo dve zemlje i dva naroda je veoma dobra osnova za ono što nazivamo "čeličnim prijateljstvom" Srbije i Kine.

Na samom početku rada autora ovih redova u Kineskom međunarodnom radiju u Pekingu, 2012. godine, u lift kojim sam se prevozio do redakcije srpskog jezika, a koja tamo "pokriva" pored Srbije još Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju, stariji kineski kolega me je pitao odakle sam. Odgovorio sam da sam iz Srbije, a on je uzvratio rečima: "Velika mala zemlja".

U Kinu ne ide predstavnik režima, nego države

Kinezi izraz "čelično prijateljstvo" crpe iz svoje diplomatske tradicije. Postoji više objašnjenja za ovaj izraz, od revolucionarnog nasleđa KP Kine do žargonskih izraza u okviru društvenih odnosa unutar elitnih slojeva društva u Pekingu, ali je činjenica da kineska diplomatija ovaj izraz ustaljeno koristi za vrlo uzak krug zemalja.

Autor ovih redova, premda donekle poznaje kinesku istoriju i politiku, ne zna da navede više o tri ili četiri takve zemlje. Srbija se nalazi rame uz rame sa Pakistanom i Kambodžom po ovom pitanju, premda neki izvori navode i Laos kao "čeličnog prijatelja" Kine.

Sve ostale zemlje, uključujući i one najznačajnije i najsnažnije, u Pekingu bivaju nazivane "strategijskim prijateljima", "prijateljima za sva vremena" i sličnim nazivima.

Ova pozicija Srbije u Kini ne počiva samo na interesu da Kina u samoj Evropi predstavi svoja pre svega infrastrukturna dostignuća. Posredi je zajedničko stradanje u agresiji 1999. godine, ali i tokom Drugog svetskog rata, kao i činjenica da Kina, kao zemlja čije rukovođenje duboko uvažava znanje, sasvim jasno može da prepozna Srbiju i prirodu njene političke uloge na Balkanu i u Evropi.

Možda našem društvu, često zahvaćenom nekom vrstom geopolitičkog stokholmskog sindroma, to deluje smešno ili nemoguće, ali postoje značajne zemlje u svetu koje nas poštuju.

Sasvim je, naime, poželjno konstruktivno kritikovati režim i ukazivati na loše pojave u našem društvu, ali je odgovorno i prosvećeno razumeti da u inostranim odnosima vladaju sasvim drugačija pravila i da u Kinu za koji dan ne ide predstavnik režima, nego predsednik države, kakva god da je ova prema našem ličnom poimanju.