Pruga Beograd-Bar među najlepšim železničkim putovanjima u Evropi

Danas su putovanja dostupnija nego ikada, jer su povoljne avio-karte omogućili ljudima da mnogo lakše obilaze svet. Ipak, čini se da su se usput izgubile neke posebne čarolije putovanja, što, sudeći po utiscima mnogih, ne važi za vožnju vozom. Čitaoci i putopisci magazina Gardijana podelili su svoja omiljena železnička putovanja širom Evrope, a među rutama koje su posebno hvalili našao se i legendarni voz Beograd–Bar.

Sporo putovanje za pamćenje

Među najupečatljivijim evropskim železničkim putovanjima našao se i čuveni voz Beograd–Bar, kojeg opisuju kao "najsporije, ali i najlepše putovanje u Evropi". Vozu je potrebno oko 11 sati da pređe nešto manje od 500 kilometara, ali upravo to što je spor, omogućava da se u potpunosti dožive neverovatni predeli kroz koje prolazi.

Pruga vodi kroz duboke klisure, kanjone i planinske vrhove, prelazi mnogo mostova i staje gotovo u svakom selu. Poseban utisak ostavlja vijadukt Mala Rijeka u Crnoj Gori, jedan od najviših železničkih mostova u Evropi. Tokom putovanja smenjuju se prizori brana, starih manastira i kamenih kuća, dok su putnici iz vagona posmatrali starice kako mašu sa kuhinjskih prozora.

Autor opisuje i nesvakidašnje scene - putnici su u jednom trenutku izašli iz voza kako bi nahranili stado koza, dok ih je u drugom delu puta pretekao konjanik koji je galopirao planinskim putem. Poslednji deo rute donosi pogled na plaže Jadrana, kupače i more, što putovanju daje poseban završetak.

Još zanimljivih ruta

Spominje se i šarmantno putovanje od Beča do Zagreba, gde je to putovanje opisano tako da se postepeno spajaju alpski predeli centralne Evrope sa balkanskim duhom. Ističu se još i starinski vozovi koji prolaze kroz Toskanu, kao i alpska lepota na relaciji Montre - Interlaken.

Takođe, jedan od čitalaca izdvojio je i staru železničku liniju Bakover Klajnban u nemačkoj pokrajini Brandenburg. Pruga, otvorena još 1930. godine kao jedna od ranih električnih železnica, danas funkcioniše zahvaljujući volonterima. Voz prolazi kroz brežuljke i šume do banjskog mesta Bukov, poznatog po mirnom jezeru i kući u kojoj su živeli Bertolt Breht i Helene Vajgel.