Taker Karlson u žiži medijskog rata

Taker Karlson je do pre neki dan bio najveća zvezda ”Foks njuz” kablovske TV  mreže u Americi. Mreže koja je oduvek podržavala Republikansku partiju što je ekvivalent (teoretski, bar) političkoj partiji desne orijentacije. Karlson ne samo što je bio najveća zvezda ”Foks njuza” nego i televizije uopšte, barem po veličini gledališta od oko 3,5 miliona svake večeri.

Otpustiti Karlsona je kao otpustiti Mesija ili Ronalda, gotovo nezamislivo.

Pa ipak se to dogodilo, tako da moramo da postavimo barem dva osnovna pitanja. Prvo – koje su to teme i koji je to pristup koji je tog čoveka učinio tako popularnim, i drugo – zašto je otpušten? Pristalice Demokratske partije slave po ulicama Njujorka, na Tviteru, u televizijskim emisijama. Kažu da je Karlson otvoreno pozivao na nasilje! Šta se to ovde događa?

Odgovor na prvo pitanje nalazimo, za početak, u rečima predsedničkog kandidata, Roberta Kenedija mlađeg (sin ubijenog Roberta) koji za Karlsona kaže da je ”govorio na televiziji stvari koje niko pre njega nije”. I zaista, poslednjih dana je Karlson rekao u programu uživo da su velike medijske kuće korumpirane i zle na nivou Pabla Eskobara.

Glen Grinvald, novinar koji je svojevremeno obznanio svetu ”radove” američkog disidenta Edvarda Snoudena, ponudio je sledeći spisak tema kojima se Karlson bavio: kritika američkog angažmana oko rata u Ukrajini, kao i američkih informativnih agencija (CIA, Ef-Bi-Aj itd.) zbog laži i korupcije, potom se zalagao za oslobađanje Džulijana Asanža, protivi se politici smene režima na Kubi, kritikovao je Trampov militarizam...

I dalje možemo dodati: objavio je video snimke protestanata koji u januaru 2020. mirno ulaze u zgradu američkog Kongresa i tu se šetaju u sasvim prijateljskoj pratnji policajaca – zar je to ta pobuna!? Kritički se odnosio prema politici korona pandemije, prema farmaceutskoj industriji, prema korupciji u medijima, zalagao se za objavljivanje podataka o posledicama vakcinacije protiv korone, izložio je javnosti masivnu kampanju cenzure na društvenim mrežama (novinari Met Taibi i Majkl Šelenberger), postavljao je pitanje u vezi s čuvenim kompjuterom sina predsednika Bajdena, Hantera, i još puno toga.

I najzad, kao da mu sve to nije dosta, Taker Karlson je u svoj program zvao mnoge goste koji su bili ili potpuno zabranjeni, ili barem nepoželjni na drugim kanalima i u drugim emisijama.

Iz ovog asortimana možemo da nazremo jedan specifičan intelektualni profil i stil, te i razloge zašto bi jedan ovako jedinstveni glas u američkoj medijskoj baruštini prekrivenoj žabokrečinom mogao biti zanimljiv i privlačan. Veliki broj gledalaca donosi i puno para vlasnicima TV stanice, zar ne? Pa zašto onda otpuštati Mesija i Ronalda. Pa zamislimo, na osnovu gore priloženog, da Mesi istrči na teren Parka prinčeva u Parizu u majici sa natpisom ”Makron je lažov”, ili da Ronaldo istrči na teren u Saudijskoj Arabiji sa reklamom za svinjsku butkicu i slaninicu. Ne bi bilo zgodno, zar ne?

Pa gde je onda ta Karlsonova butkica, ili izjava protiv nekog Makrona? Evo, na primer, ova, koja je možda još nedovoljno specifična ali je vrlo indikativna: ”Njihov posao nije da vas informišu. Oni rade za malu kliku ljudi koja u stvari upravlja svetom!”

Ovakav stav već pretvara Karlsona, u najmanju ruku, u teoretičara zavere (naravno) a potencijalno čak i u nekoga ko bi mogao da se i zainteresuje za ”kliku koja upravlja svetom”. Za dotičnu kliku koja negira sopstveno postojanje to nikako ne bi bilo zgodno. Čuveni francuski pesnik Šarl Bodler je to svojevremeno vrlo lepo objasnio: najveći trik koji je đavolu ikada uspeo jeste da nas ubedi da on zapravo ne postoji!

Da vidimo sad ima li neka Karlsonova izjava ili tema bliže samom kraju, u poslednjoj nedelji pred otpuštanje, koja bi mogla da posluži kao neposredni povod. Nešto što bi moglo toliko da potrese čuvenog ljubitelja slobode govora, izražavanja i demokratskih načela pa i vlasnika ”Foks njuza” Ruperta Mardoka da ovaj naprasno odluči da se reši koke koja nosi zlatna jaja.

Karlson se poslednjih par nedelja kritički osvrnuo na činjenicu da farmaceutska industrija daje ogromna sredstva za reklame na najvećim TV stanicama. Nešto o čemu je i Robert F. Kenedi govorio. Onda se pitanja dalje sama nameću. Je l’ zbog toga niko ne spominje posledice zaključavanja i pogrešne pandemijske politike? Zar je to razlog što se informacije o slabom učinku dotičnih vakcina ne spominju? A šta ćemo sa štetnošću? Je l’ farmaceutska industrija tako otkupila prava na našu slobodu govora i odabir tema?

Poslednja emisija je išla uživo u petak 21. aprila i završila se tako što su Karlson i momak koji raznosi pice seli za sto u studiju i jeli picu. Preko njih je išla odjavna špica. Vidimo se u ponedeljak, rekao je Taker. Nije znao da tog ponedeljka neće biti. Šta se to dogodilo u tih par dana?

Tog petka uveče je Karlson održao vrlo inspirativan govor pred članovima Heritidž fondacije. Tom prilikom je između ostalog rekao: ”Mi smo svi ovde dobri ljudi ali oni ljudi koji nas vode su loši, i to ne samo oni u vladi već i u drugim institucijama... Savezna vlada je najveća organizacija u istoriji čovečanstva i oni kao da su odlučili da je njihov smisao da uništavaju. I to je uništavanje radi uništavanja... Možda bi svi mi trebalo da nađemo desetak minuta vremena svakog dana da se pomolimo...”

Mračno, dosta mračno i relevantno. Taker Karlson bi verovatno sada sa osmehom izgovorio reči Hitlerovog majstora za propagandu Jozefa Gebelsa: ”Treba razmišljati o novinama kao velikoj klavijaturi na kojoj vlada može da svira.” I vlada svira. Ko god da je i šta je, vlast i moć nam danonoćno nešto sviraju. Ali ko je i šta je ta poslovična ”vlada”, u čijim su rukama danas moć i vlast, poluge sile?

Ovde vrlo konkretno govorimo o Sjedinjenim Američkim Državama. Američka vlada sprovodi cenzuru društvenih mreža – nad Amerikancima, da se razumemo. U Britaniji policija hapsi zbog ”pogrešnog govora” (wrongspeak). U Kanadi premijer Džastin Trudo traži uvođenje kompletne cenzure. Bivša premijerka Novog Zelanda Džasinda Arden se trudi da bude unapređena u svetskog ministra za cenzuru.

Pored geografske, možemo se poslužiti i individualnom metodikom.

Jedan od najtalentovanijih, najvisprenijih i najduhovitijih televizijskih voditelja u Britaniji, Kanađanin Mark Stejn, dao je otkaz u ”Dži-Bi njuz” jer su mu ponudili izmenjen ugovor. Nova verzija je uključivala elemente samocenzure tako da on sada ima svoj kanal. Na svu sreću, na ”Dži-Bi njuz” TV kanalu nam je još ostao arheolog britkog uma i jezika, Škot Nil Oliver. Krajem prošle godine vedeta istraživačkog novinarstva Američke nezavisne scene, Džejms O’Kif je otpušten od strane ”Projekta Veritas”, organizacije koju je pre desetak godina osnovao. To se dogodilo ubrzo posle objavljivanja njegovih snimaka (skrivena kamera) sa jednim od rukovodilaca ”Fajzer” farmaceutskog giganta koji je pomalo pripit pričao o tome kako oni u laboratorijama proizvode viruse koji im ponekad i beže.

Pre nekoliko godina je i sam Glen Grinvald napustio ”Intersept”, internet portal koji je on sam i osnovao, jer u jeku predsedničke kampanje nisu hteli da objave njegov članak o sadržaju računara Hantera Bajdena. To bi, naravno, ugrozilo kampanju Džoa Bajdena. I dalje, i Den Bondžino je otišao sa ”Foks njuza”, Si-En-En je otpustio Dona Lemona...

Dakle, kako god da pogledamo oko sebe vidimo slične fenomene, nastojanje da se prostor slobode izražavanja suzi. Demokratija, naravno, kao politički sistem može da postoji samo pod pretpostavkom da je sloboda izražavanja zagarantovana Ali, ne lezi vraže, direktor ”BlekRok” finansijskog giganta i svakako jedan od najmoćnijih i najbogatijih ljudi na svetu Lari Fink smatra da kapital preferira stabilne sredine i da previše demokratskih promena nije dobro za biznis. ”BlekRok” je i vlasnik deonica nekolicine farmaceutskih kompanija koje troše lepe novce na oglašavanje na ”Foks njuzu”.

”BlekRok” je pre par meseci dokupio akcije ”Foks njuza” i stigao do 15.1 odsto. Je l’ su to te mračne sile o kojima je Karlson govorio u svojim poslednjim obraćanjima javnosti?

Lari Fink hvali novi model kapitalizma koji u sebi sadrži i brigu za deoničare, i ne samo njih već i za širu zajednicu, stakeholder capitalism . Onda je sasvim logično i legitimno se zapitati da li to korporacije preuzimaju ingerencije države? Počinjemo od zdravstvene zaštite i medija a završavamo sa policijom i vojskom. Musolini bi se obradovao ovakvom razvoju događaju jer su ovo konture fašizma.

Na osnovu gore navedene čistke novinara možemo naslutiti i promene koje slede. Ne slute na dobro. Američki vojno-industrijski i medijski kompleks je nedodirljiv. U Beloj kući vegetira Džo hologram Bajden a sada je već vreme da se spremamo za sledeće izbore. Džoa za predsednika. Ko bolji nego ovaj što jedva i puškice pred kamerama može da pročita. Upravo je objavljeno da Demokratska partija neće dozvoliti javne rasprave svojih kandidata. Znači, hologram Džo je bezbedan, ni puškice mu više nisu potrebne.

Rat za formiranje javnog mnjenja je u toku. Niko više i ne pokušava da o tom prostoru govori kao informativnom. Činjenice i informacije postaju bezvredne i beznačajne. U severnoameričkim školama uče decu da je 2 + 2 = 4 zaostala i zatucana rasistička matematika belog čoveka. Nekome je potrebno društvo gde se ne zna ko je muško a ko žensko niti koliko je dva i dva. Za ostvarenje tako ambicioznog plana potrebna je potpuna kontrola nad procesom formiranja javnog mnjenja.

No, da se vratimo na Karlsona. Javio se na Tviteru, na trenutno ”slobodnoj” platformi, gde je postavio kratak video zapis. U prva dva dana je taj video odgledan sedamdeset miliona puta. 70 miliona?! Da to stavimo u neku perspektivu, Lionel Mesi je nekome probacio loptu kroz noge i to je najgledaniji Tviter video svih vremena sa skoro 5 miliona pregleda. Poznati momenat kada je holivudski glumac Vil Smit opalio šamar drugom glumcu (Krisu Roku) na dodeli Oskara je u prva 24 sata imao 60 miliona pregleda na Jutjubu.

Znači, Taker Karlson je u centru pažnje. Kako će on to iskoristiti i na koju stranu će krenuti? Televizijska emisija na Tviteru? Sopstveni Jutjub kanal? Pridruživanje nekom kolegi koji već ima portal i kanal? Ali, kako stvari trenutno stoje, Karlson nije otpušten već mu je samo onemogućeno da radi svoju emisiju. ”Foks njuz” želi da se sa njim prijateljski dogovori o razlazu – da ne moraju da plate odštetu. U međuvremenu, Karlson ne može da potpiše ugovor sa drugom medijskom kućom.

Bivši američki a sadašnji ruski građanin Edvard Snouden takve situacije opisuje na  vrlo sažet i precizan način: kada se otkrivanje zločina tretira kao zločin, to znači da su na vlasti kriminalci.