Teorija zavere kao politički program

"Teoretičar zavere" je izraz koji je, sada valjda svi znamo, izmislila i instrumentalizovala američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) šezdesetih godina prošlog veka kako bi suzbila interesovanje za prave počinioce ubistva (oni sami?) predsednika Kenedija. Izraz stvara šaljivu, pogrdnu sliku o osobama koje smatraju da se neko udružuje u kakav zločinački poduhvat. Udružuju se, naravno, i to nije sporno. Zato je i potreban ovaj histeričan izraz i propaganda koja ga okružuje. No, šta bi bilo suprotno od "teorije zavere"? Teorija slučajnosti, zar ne? Sve se na svetu događa sticajem potpuno nepovezanih okolnosti bez ikakvih uzročno-posledičnih odnosa – par krava i stado ovaca na ispaši. Od te dve krajnosti koja je verovatnija? Znamo odgovor i na to pitanje. Što neko reče pre par godina, danas je razlika između teorije zavere i stvarnosti oko šest meseci. A koliko tim teorijama zavere treba do uđu u ozbiljan politički program i predizbornu arenu?

Britanska vladajuća Konzervativna partija je raspisala rane izbore za koje zna da će ih izgubiti. Objašnjenja za ovakav samoubilački potez se kreću od želje premijera Rišija Sunaka da ne-bude ratni premijer, jer se očekuje objava rata Rusiji u narednih nekoliko meseci, do realne političke procene da bi do kraja godine, kada su izbori inače trebalo da se održe, Reformaska partija Najdžela Faraža uspela da ih pretekne po broju glasova pa možda i mesta u parlamentu.

Zašto torijevci (Konzervativna partija) stoje ovako loše? Zato što je poslednjih pet godina njihove vlasti donelo lepezu snažnih potresa koje društvena zajednica teško podnosi: skandali oko korona pandemije i vakcina, vouk i transrodne agende i politička korektnost koji terorišu sve i svuda, izdaci za ukrajinski rat, podrška Izraelu u ratu protiv Palestinaca, globalno otopljavanje i politika neto nula izduvnih gasova - koja vodi direktno u osiromašenje i konačno u bedu, inflacija, te konačno najezda ilegalnih imigranata koju vlada navodno ne može da spreči. Ima tu još i korupcije i drugih skandala ali i ovo nam je dosta da stvorimo sliku o nepopularnosti Konzervativne partije.

Možda najbolji pokazatelj njihove trenutne ne-popularnosti je rejting premijera Sunaka koji je časopis "Politiko" ovako izmerio: ne odobrava rad premijera 65 posto a odobrava tek 27 odsto građana. Što je zaista vrlo nizak rejting i jasan pokazatelj opšteg nezadovoljstva.

Neko reče, konzervativci znaju da gube. Što nam primeri nekih od velikana ove partije i pokazuju: Dizraeli (1880), Čerčil (1945), Margaret Tačer (1990). Setimo se samo kako je Vinston Čerčil te 1945. dobio Drugi svetski rat da bi odmah, iste te godine bio smenjen na izborima.

No, ovaj put može biti drugačije jer ako izgube izbore od laburista a drugu poziciju zvanične opozicije od reformista pitanje je da neće partija da počne da se deli i osipa.

Muke i trijumf

Dok će torijevci muku da muče ne bi li preživeli, laburisti trljaju ruke u očekivanju totalnog trijumfa i nekih možda 460 mesta u parlamentu (od 650). Njihov obiman program je trijumfalno prezentiran javnosti a lider Kir Starmer ne skida osmeh sa usana bez obzira da li pokušava da objasni šta je to "žena" ili da li Izraelu treba pružiti bezuslovnu podršku i pomoć u obračunu sa Palestincima.

Jedna pojava, međutim, privlači našu pažnju više od svih drugih a to je nagli rast popularnosti Reformske partije predvođene sad već čuvenim Najdželom Faražom. Sva ispitivanja javnog mnjenja pokazuju porast popularnosti ove partije a neka već prenose i vrlo alarmantne signale poput one People Polling političkog komentatora i analitičara Meta Gudvina koje je izmerila podršku reformistima na čak 24 posto a konzervativaca na 15 odsto. Uzorak je bio od 1.300 osoba a anketa je sprovedena u čitavoj zemlji. Jedna od mnogih ali svakako zanimljiva.

Jedno ispitavanje (23. jun) koje je sprovela firma JL Partners za televizijski kanal GB News, stavlja laburiste na prvo mesto ali sa samo 38 odsto glasova, dok su drugi već reformisti sa čak 25 posto a treći konzervativci sa 24. Na osnovu ovog uzorka se da zaključiti da glasovi laburista "cure" prema reformistima pa čak i prema torijevcima. No, anketa ima puno i konteksti su im različiti kao i socio-ekonomski, geografski pa i vremenski parametri. Ovakva ispitivanja, međutim, jasno ukazuju na nadolazeće trendove. Reformisti uživaju sve veću podršku.

Ugovor sa građanima

Druge ankete su umerenije i pokazuju konzervativce na oko 20 odsto ispred reformista koji su na oko 17. Trend je međutim jasan, reformisti dobijaju sve veći procenat a torijevci pa i laburisti sve manji. Reformska partija, i donekle Liberalno demokratska, dobijaju glasove razočaranih glasača dve vodeće partije. Zašto su glasači razočarani u konzervativce to smo videli no zašto i u laburiste koji nisu bili na vlasti?

Bira li to Britanija ratnog premijera?

Pre svega zato što su podržali sve moguće vladine mere od korona zaključavanja, preko obaveze vakcinacije i nezainteresovanosti za njihovo štetno delovanje do ukrajinske i palestinske krize ili najezde imigranata. Opozicija je sve vreme vikala samo treba više i treba brže. Nismo čuli od njih zahteve da se bilo koja od ovih odluka kritički preispita ili da se otvori javna debata. A na kraju krajeva, sve je jasnije da su plava i crvena partija samo lice i naličje iste kovanice. Izbori mu onda dođu kao bacanje novčića, pismo-glava.

Reformisti su dakle izašli u javnosti sa programom za koji kažu da je ugovor sa građanima. Biće, dakle, sproveden. Kada dođu na vlast, naravno, što je za sada slabo verovatno. No, treba ipak uzeti u obzir njihov politički program jer ukoliko se pokaže uspešnim i privlačnim nametnuće određene teme i drugim partijama. Program spominje sledeće tačke: zdravstvo i socijalna zaštita, porez i potrošnja, ekonomija, životna sredina, energija i neto nula izduvnih gasova, obrazovanje i briga o deci, odbrana, penzije i socijalna pomoć, policija i kriminal, migracije, bregzit, porodice, transport, ustav i kultura.

U programu nalazimo, dakle, zdravstvo, životnu sredinu i doktrinu neto nula izduvnih gasova, te (takozvanu) odbranu i migracije. To su, dakle, neke od gotovo tabu, zabranjenih tema i koje otvaraju prostor za čitav spektar neugodnih pitanja u vezi nesrećne politike zaključavanja i neželjenih posledica vakcinacija, zelene agende i ukidanja motora sa unutrašnjim sagorevanjem i ljudske vrste kao glavnog zagađivača prirode, Ukrajine i Palestine te najzad najezde vojno sposobnih imigranata. Kao što rekoh u naslovu ovog teksta, sve same omiljene teme "teoretičara zavere" koje se sad pretvaraju u politički program. Prošlo više od šest meseci.

Da pogledamo sad samo kako ovaj "program" radi u stvarnosti, pred kamerama i na stupcima novina, kako se predstavlja, komentariše... ukratko, kako diše i živi.

Propagandni igrokaz

Najdžel Faraž je pre neki dan izazvao buru u javnosti tako što je u jednom TV nastupu rekao da je Rusija bila izazvana da uđe u Ukrajinu, što je svakako nešto što mnogi drugi čak i zapadni komentatori i analitičari ističu (Džefri Saks). Izjava je izazvala prolom oblaka i poplavu agresivnih izliva čuđenja, prezira i mržnje. Propagandna mašinerija se zahuktala do izbijanja klipova – pa svi znaju da je Putinova ambicija da osvoji čitavu Evropu i mi ovom Hitleru modernog doba moramo stati na put. Kako sad ovaj nesretnik može da pravda Putina a podržavao je i Trampa, da, da, mi se toga još uvek dobro sećamo!

Bivši premijer Boris Džonson je Faraža nazvao moralno odvratnim i optužio ga da je glasnogovornik Putinove propagande. Na šta mu je Faraž odbrusio da je on, Boris lažov i licemer jer je i sam 2016. tvrdio da je za sukob u Ukrajini kriva ekspanzija Evropske unije.

I zaista je u tom propagandnom igrokazu teško dokučiti šta je veći greh: podržati Putina ili Trampa? Kako bilo, Faraž je uspešno objedinio titule. Da samo podsetim čitaoce koji su možda manje upućeni u britanske prilike da je ovde ravno nacionalnoj izdaji spomenuti da je možda bombardovanje bliskoistočnih zemalja doprinelo porastu terorizma. I sam premijer Boris Džonson je to ljutito propovedao na televiziji. Kako se neko samo usuđuje da te dve stvari dovede u vezu! Teorija slučajnosti na delu?

Faraž je dalje nagovestio da bi njegova partija prekinula veze sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) i sa Svetskim ekonomskim forumom (SEF). A mi smo baš mislili da su to sve teorije zavere, mešetarenje SZO eksperimentalnim vakcinama, digitalnim propusnicama, pandemijama i nametanje SEF kao nadnacionalne globalne vlade. Izgleda da su stvari poprimile nešto jasnije obrise. Postale su vidljive i opipljive.

Da li Faraž dobija podršku uprkos ovih ovako zavereničkih izjava? Pa evo, ovako. Kandidovao se u izbornoj jedinici Klakton gde trenutno izgleda da uživa čak 48 odsto podrške. To je svelo kandidata Konzervativne partije koji je dobio na mizernih 21 posto. A isti taj kandidat je 2019. dobio 72 odsto glasova! Kataklizma.

No, šta to još pričaju kandidati Reformske partije? Evo, Stiv Biti, koji se kandidovao u jedinici Didkot i Vantidž, piše na svom Fejsbuk nalogu da korona pandemije nije ni bilo i da su klimatske promene čista prevara. Isti reformista dalje piše da su i Riši Sunak i vođa opozicije Kir Starmer manekeni Svetskog ekonomskog foruma. Oni i rade za taj forum koji je inače samo klub za svetsku elitu, piše Biti. I dalje, piše da će Starmer biti instaliran na mesto premijera kako bi poveo Britaniju u rat i kako bi sproveo Agendu 2030. Da podsetimo, Agenda 2030 je sastanak Ujedinjenih nacija koji je zacrtao održive ciljeve razvoja. Mnogi teoretičari zavere (takozvani) tvrde da je korona pandemija instrumentalizovana kako bi se ova agenda sprovela u delo.

Ne treba ni spominjati, valjda, da je posle ovakvih nastupa perjanice i lokalnog kandidata, Gugl odlučio da partiji uskrati prostor za reklame. Stari dobri "Gugl" (korporacija), da se zna čije je to čedo.

Probni balon

Vidimo, dakle, da navodne teorije zavera polako nalaze svoj put ka glavnim političkim tokovima. Neće Reformska partija, po svoj prilici, dobiti izbore sada niti veći broj predstavnika u parlamentu, ali je počela da opipava puls naroda. Ove teorije zavere su zato i iznete ovako u javnost, kao probni balon. Ako glasači nagrade reformiste za ovakvu hrabrost i principijelnost, moglo bi se reći, onda će oni ove agende da guraju dalje kroz parlament i javnost sve do sledećeg izbornog ciklusa kada već svašta može da se dogodi. Možda čak i da Najdžel Faraž premijer?

Na kraju krajeva, šta je to "teorija zavere" nego ideja ili informacija koje nisu dobili odobrenje i potvrde od zvaničnih institucija i moćnika (vlade, banke, korporacije) putem mejnstrim medija. Dok to ne objave "Njujork tajms" i "Gardijan", ne pokažu Si-En-En i Bi-Bi-Si i dok ne prođe kroz filtere tajnih službi to ne postoji.

Korona pandemija 2020. godine je dala priliku globalnim nadnacionalnim interesima da krenu u sprovođenje svojih do tada polu-tajnih agendi. Vladavina prava i ograničena vlada su na zapadu zamenjeni, pod nadzorom mejnstrim "desničarskih" partija, pasošima za vakcine, zatvaranjima, nametljivim zakonima o govoru mržnje, osakaćenim "zelenim" porezima i propisima, i orvelovskom idejom da treba suzbiti "dezinformacije", kako građani ne bi bili izloženi "opasnim" idejama.

Kolumna

Elita i horizont ljudske slobode

Takve "opasne" ideje se udruženim snagama stvaraju i cirkulišu uglavnom neregulisanim platformama na internetu. U političkom smislu, to je leglo "populizma" kako strukture moći nazivaju svaki demokratski revolt građana.

Najnoviji takav revolt se sada događa u Britaniji i svedoci smo da takve nepoželjne i "opstruktivne" ideje nalaze svoj put do političkih tokova i javnog diskursa. Postavlja se naravno pitanje da li su zapadni politički tokovi sposobni više da prihvate drugačije ideje i procese ili su već toliko ideološki okoštali da im nema povratka. Biće da je ovo drugo. No, šta bi onda trebalo da se desi da ih se razmrda i osvesti? Svakako nešto veliko i značajno. Možda neki rat, još veći od ovoga u Ukrajini?

Parlamentarac Endrju Bridžen se u skorašnjem intervjuu pozvao na izvor iz britanskih bezbednosnih službi, koji kaže da se u Evropi sprema nuklearni udar. Nešto poput 11. septembra u Americi, događaj koji će zapušiti usta svim kritičarima i omogućiti otvaranje kapija pakla i totalnog rata sa Rusijom. Za početak, posle će i Iran, Kina...

No, možda je i ovo samo još jedna "teorija zavere". Da vidimo, sačekaćemo par meseci. Događaji sad dobijaju ubrzanje, šest meseci je već puno!