O smrti ratnog izveštača: Gonzalo Lira

Februara 2022. godine kada je počela Specijalna vojna operacija u Ukrajini, svi smo tražili relativno pouzdane izvore informacija. Istina je prva žrtva rata, kako to već lepo svi znamo i nikada nije lako razumeti događanja.

Ja sam, na primer, proveo devedesete godine uređujući radio program na srpskom jeziku koji se emitovao iz Oklanda na Novom Zelandu. Bilo je vreme raspada Jugoslavije i NATO agresije 1999. Tada nije bilo Iksa (Tviter), Jutjuba, Gugla, Fejsbuka, mobilnih telefona sa kamerama, multimedijalno sposobnog interneta i svega što danas imamo na pretek. Danas, međutim, imamo sav taj prigodan alat kojim se da otključati istina. Ukoliko tako šta uopšte i postoji.

Na početku ove ukrajinske krize, dakle, jedan glas se nametnuo kao svež, originalan i informativan. Sećam se prvog izveštaja Gonzala Lire prvog ili drugog dana rata. Javljao se uživo na Jutjubu sa ulica Kijeva. Hodao je ulicama i pričao nam svoja zapažanja.

Imali smo tako, mi gledaoci i slušaoci, svedoka na licu mesta. Gonzalo Lira je bio Amerikanac čileanskog porekla nastanjen u Ukrajini i kao takav nije imao razloga da bude, na primer, proruski nastrojen. Gonzalo je objasnio u tom prvom javljanju da živi u Harkovu, a da je u Kijev došao poslom dan ranije i da sad pokušava da se vrati kući gde ima porodicu, ženu i dvoje male dece.

Gonzalo se vratio u Harkov odakle je počeo redovno, skoro svakodnevno, da izveštava. On nije bio stručnjak za vojna pitanja, pa ni za politička. Ali je bio obrazovan čovek velike radoznalosti i moći zapažanja tako da je ubrzo stekao izuzetan broj slušalaca.

Kao dokaz kvaliteta njegovog izveštavanja mogu da posluže i profesionalne veze koje je uspostavio sa mnogim viđenijim i pouzdanijim nezavisnim blogerima na engleskom jeziku. Sa Skotom Riterom je uspeo da se posvađa što je čitava zajednica dočekala sa žaljenjem. No, to nije umanjilo značaja komentara ni Ritera, ni Lire. Lična stvar.

Lira je pre ovog rata imao svoj kanal na Jutjubu gde je davao savete muškarcima. Kako osvojiti žensku i slično. "Kouč red pil" se zvao kanal, pa i on sam je poneo taj nadimak - trener crvena pilula!

Sada, povodom smrti Lire možete videti po Iksu i drugim platformama kako se plaćeni botovi trude da ga omalovaže upravo detaljima iz tog prethodnog onlajn života. Nemaju šta zameriti izveštavanju iz Harkova pa udaraju u čoveka, ad hominem, kažu Latini. Bez argumenata, nisko. Čoveka više nema da se brani. Tu odbranu ćemo mi sada preuzeti.

Vikipidija nas obaveštava da je Gonzalo bio ratni komentator i jutjuber optužen da je širio rusku propagandu i poricao ratne zločine. Umro je 11 januara 2024 u Harkovu u bolnici. CIA uređuje te stranice, hitro i precizno. Umro je u bolnici, kažu. Nije u zatvoru. U bolnici.

Lira se zamerio ukrajinskim pa i američkim vlastima. Kritikovao je njihov neonacizam, korupciju, razotkrivao laži i propagandu. U ovom prilogu, Lira priča o ukrajinskom milijarderu koji je finansirao sina predsednika Sjedinjenih država, Hantera Bajdena, predsednika Zelenskog za koga kaže da je narkoman ovisan o kokainu kao i ozloglašeni bataljon Azov. Znači, u jednom jedinom prilogu je uspeo da se dočepa Bajdena, ukrajinske oligarhe, Zelenskog i neonacističke odrede.

Moram ovde da naglasim da, koliko je javnosti poznato, Lira nije imao nikakav specijalan izvor tajnih informacija. On nije bio špijun niti izdajnik već samo građanin koji komentariše zbivanja oko sebe naoružan izuzetnom moći zapažanja, zaključivanja i vrlo britkim jezikom. Lira nije mogao i da je hteo da oda bilo kakve tajne jer je baratao samo informacijama koje su u javnom domenu. Problem je očigledno nastao što su njegovi zaključci previše često bili ispravni. Da je on samo govorio netačne gluposti niko se ne bi ni obazirao na njega. Ovako je stao na žulj mnogima.

Američka transrodna ratna reporterka Kjara Ćirilo je javno pozivala na njegovo ubistvo. Pun je Iks njenih tvitova gde moli ukrajinske odrede smrti da uhvate i uklone Liru. Kolegijalno, nema šta. A Kjara Ćirilo je normalno, manekenka Stejt departmenta i propagandista par ekselans. Dok se Gonzalo krio u svom stanu u Harkovu, Ćirilo je dolazila i odlazila avionom kada i kuda je htela...

Početkom rata, negde u februaru, martu 2022. godine, Lira je pisao: "Ako želite da saznate istinu u režimu Zelenskog, unesite ova imena u pretraživač - Vlodimir Struk, Denis Kirejev, Mihail i Aleksander Kononovič, Nestor Šufrič, Dmitri Đangirov, Elena Berežnaja. I da ponovim, ukoliko me ne bude bilo više od 12 sati ovom spisku dodajte i moje ime.

A baš smo pomislili da se ovakve poruke mogu još samo pročitati u romanima ili videti u filmovima. Ne, bila je to poruka čoveka od krvi i mesa kog zaista više nema. A nema ga upravo zato što je takve poruke i pisao.

Lira je poslednji video zapis poslao sa mađarske granice. Pokušao je da pobegne iz Ukrajine i da od Budimpešte zatraži politički azil. "Ili to, ili ću nestati u Kijevu", rekao je. "Američka ambasada zna za mene, odlično znaju za mene, ali ništa ne rade da me spasu. Molim vas", rekao je Lira, "ako imate malo milosti zauzmite se za mene". Rekao je to, uz osmeh. "Pomozite mi. Zaprećena mi je kazna od pet do osam godina strogog zatvora. Ja imam 55 godina i slabo srce. Nisam zdrav čovek. Ja to ne mogu preživeti", dodao je.

Poslednja njegova poruka je napisana u zatvoru 4. januara ove godine. Poslao je tu poruku ocu sa naznakom da prenese i sestri. Glasila je ovako:

"Imao sam dvostruku upalu pluća, oba krila, pneumotoraks i vrlo težak slučaj oticanja čitavog tela. Sve je to počelo još u oktobru, ali me je zatvorska uprava potpuno ignorisala. Tek su 22. decembra priznali da imam upalu pluća. Treba sad da imam operaciju da mi smanje pritisak u plućima koji mi stvara teškoće u disanju i onesvestim se posle najmanjeg pokreta ili čak i kada govorim samo dva minuta". 

Rukom pisana poruka. Kratka. Potpisana – Gonzalo.

Gonzalov otac se borio za sina i više puta intervenisao kod američke ambasade u Kijevu i političara u Vašingtonu. Pa zaboga, američki državljanin je u zatvoru bez suđenja, umire! Lira stariji kaže da je Entoni Blinken, državni sekretar, znao za slučaj. Nije prstom mrdnuo.

"Ja ne mogu da shvatim da je moj sin umro. Njega su mučili, oteli mu sve pare, i sprečili da se javlja iz zatvora čak osam meseci i 11 dana! A američka ambasada nije za njega htela da učini baš ništa. Sva odgovornost za ovu tragediju je na predsedniku Zelenskom uz saučesništvo senilnog američkog predsednika Bajdena", naveo je on.

Lira je bio novinar. Ja ga ovde nazivam izveštačem jer nije formalno radio ni za jedne novine, ni televiziju. Nije bio profesionalni novinar već samo čovek koji se u određenom trenutku našao na istorijski zanimljivom mestu. Imao je dar zapažanja, razmišljanja, analize i tkanja priča. Pogubne vrline u lošim vremenima.

Zašto je Lira izveštavao kako je izveštavao i kritikovao ukrajinsku i američku vlast? Verovatno zbog toga što je kao građanin jedne, a nastanjen u drugoj državi osećao potrebu da reaguje na stvarnost oko sebe. Da kritikuje vlast, moćnike, silnike, bezumnike i najamnike. Nemamo nikakvih indicija, to ni ukrajinska optužnica ne tvrdi da je špijunirao u bilo čiju korist.

Ostali smo dakle, na kraju ove priče da iznova pogledamo primer Asanža i to sada u kontekstu sudbine Gonzala Lire.

Džulijan Asanž je sistematski proganjan, optužen za silovanja, špijuniranje i zaprećena kazna u Americi je nekoliko stotina ili hiljada godina, nije to više ni bitno. Čovek nije osuđen u pravosnažnom sudskom postupku, ali ostaje u britanskom zatvoru čekajući moguće izručenje Sjedinjenim Državama.

Australijski je državljanin, te obratimo pravo na presedan koji se ovde stvara. Ako Amerikanci mogu da osude (ili ubiju kako već polako, ali sigurno rade) Asanža, Australijanca koji je negde na svetu objavio informaciju koja se njima ne sviđa, pa onda mogu bilo koga, bilo kada i bilo gde.

Sad dolazimo do Gonzala Lire. Američki državljanin koji živi u Ukrajini. Pravi video zapise u kojima oštro kritikuje lokalnu vlast pa i američku. Nikada lošu reč nije rekao ni o jednom građaninu Ukrajine, običnom čoveku, naprotiv. Nije bio po volji pa je uhapšen. Osam meseci i 11 dana bez kontakta sa porodicom.

Da li je uopšte imao pristup pravnom zastupniku? Verovatno je da ne, jer bi pravni zastupnik kontaktirao porodicu. Bolesnog čoveka držati toliko dugo bez pravne, a sada vidimo i lekarske pomoći je ubistvo. Mogu svi zapadni propagandisti iz Gardijana, Njejork Tajmsa, Bi-Bi-Sija i Si-En-Ena da zapevaju u glas kako je slučajno umro u bolnici (aha) i kako je bio čovek sumnjivog morala, ali svedočanstva koja je Lira ostavio govore mnogo više i glasnije i ne mogu se zataškati tom jeftinom propagandnom bukom.

U takozvanom zapadnom, demokratskom svetu, sloboda govora je pod udarom. Da li se radi o cenzuri na platformama povodom korone ili rata u Ukrajini ili Palestini, ili se radi o drakonskim zakonima koji se donose u Irskoj i Evropskoj uniji o digitalnoj bezbednosti ali je sasvim jasno da vladajuće strukture žele da vrate pozicije monopola nad vestima i narativima koje su izgubili pobedom Trampa na Američkim izborima i bregzita.

Bilo je još 2016. I od tada se vodi borba za slobodu govora i izražavanja. Društvene mreže i sada Iks sa jedne strane, a korporacije sa druge. I bilo bi to vrlo zanimljivo da ovakav sukob nije samo simptom daleko dublje krize ovog društva pa i samog uređenja.

Da to sasvim jasno kažemo, bez slobode govora nema demokratije niti je može biti. Sprega korporacija i politike se naziva fašizmom i kako je još italijanski pesnik, filozof i filmski reditelj Pjer Paolo Pazolini primetio o Musolinijevom vremenu, bili su to lopovi i prevaranti, svi ti fašisti. Talog društva se tu skupio i počeo da upravlja državom. Je l' vidimo rađanje neofašizma danas?

Pojedinci su dakle, ustali. Tu i tamo po neki Asanž i poneki Gonzalo Lira. Ima ih već mnogo više. Setimo se samo čuvene fotografije (1936) na kojoj radnik August Landmeser stoji sa prekrštenim rukama u moru ljudi koji pozdravljaju firera ispruženom i podignutom rukom. Je li to taj primer snage karaktera i principijelnosti? Landmeser je potom poginuo negde na Balkanu. Silom mobilisan i poslat na front.

Lira je ubijen u ukrajinskom zatvoru. Zatočen, zakatančen, obespravljen, oduzete imovine. Asanž lagano umire u britanskom zatvoru Belmarš.

Istovremeno je nekoliko stotina privatnih aviona sletelo u švajcarski grad Davos da bi državnici i predstavnici korporacija primili uputstva za narednu pandemiju, globalno otopljavanje, ukrajinsku i palestinsku krizu i što je najvažnije, kako i sami kažu, da stvore strategiju za sprečavanje širenja "dezinformacija". Kako su sprečili Asanža i Liru to smo proučili u ovom tekstu, a da će da se potrude da cenzurišu sve onlajn platforme to je već jasno.

Što me sve podseti na krik danskog filozofa i teologa Serena Kjerkegora koji je sredinom 19. veka pisao: "Da sam ja u pravu to znaju svi pa i biskup. Da meni ne daju za pravo to isto znaju svi čak i ja. Tužna je često sudbina onih koji vide dalje i više."

Zbogom Gonzalo, i hvala ti.