Svet
Smajlović u Jutru na RT: Evropa je danas u onoj situaciju u kojoj smo nekada bili mi
EU nema odgovor na Trampove pritiske, a tome je razlog KiM, poručuje novinarka i autorka "Relativizacije" Ljiljana Smajlović
Dok Tramp govori jezikom kazne i osvete, Iran nudi uslove i traži dogovor - u svetu koji se naglo preslaže, uloge nisu tamo gde su dugo bile, ukazuje novinarka Ljiljana Smajlović, gostujući u Jutru na RT.
Dodaje i da aktuelna kriza oko Irana otkriva dublje slojeve američke strategije, ali i promenu odnosa unutar Zapada, gde se Evropa sve češće nalazi u poziciji pritisnutog partnera. U onoj ulozi koja je dugo bila namenjena za Srbiju.
Osvrćući se na Iran i trenutnu poziciju Donalda Trampa, Smajlović kaže da američki predsednik veruje da još ima vremena da popravi situaciju.
"On samo misli da ima vremena do narednih kongresnih izbora. Misli da ima vremena da stvari popravi, ali sigurno ga to jako brine. Pa, ovaj potez Emirata da izađe iz OPEK-a, to je pokušaj da se snizi cena nafte, što sve republikance čini prilično nervoznim", navela je.
Komentarišući novi iranski predlog, Smajlović ističe da su ustupci Teherana ograničeni, ali taktički značajni.
"Oni su napravili dva ustupka - više ne zahtevaju da Amerikanci prekinu blokadu Ormuskog moreuza pre pregovora i pristali bi da prvo oni deblokiraju moreuz, pa onda Tramp - da bi izgledalo da ih je on prinudio ", kaže ona, dodajući da su ti ustupci sitni u odnosu na činjenicu da moreuz pre rata uopšte nije bio sporno pitanje.
Posebno je ukazala na retorički zaokret u kome Iran koristi formulaciju koja je, kako kaže, dugo bila zaštitni znak Zapada.
"Kada Iran kaže 'lopta je u vašem dvorištu', mogu da izaberu diplomatiju ili nastavak konfrotacije. A mi se sećamo u našoj krizi - lopta je uvek bila u našem dvorištu. Ta zapadna retorika ima sledeći cilj - uvek su zapadni predlozi racionalni, oni su uvek motivisani prvo najvišim moralnim pobudama, drugo razumnim rešenjima. Dakle, lopta je u vašem dvorištu, a vaše ja ako ćete vi da se ponašate nerazumno, da povlađujete svojim strastima, da budete opterećeni nekom istorijom koja odavno više nikom nije bitna. E, sada Iranci kažu - lopta je u vašem dvorištu i to je očigledna ironija na račun načina na koji Zapad razgovara sa Istokom koji je previše emotivan i strastven. A Tramp, opet, koristi stalno neke maltene biblijske formulacije. Dakle, sada Tramp deluje kao da ga bes motiviše, a Iranci iznose razumne ponude i ponašaju se kao razumna strana u sporu", ističe Smajlović, ukazujući da je u aktuelnom sukobu došlo do neobičnog obrta uloga.
A sličan obrazac pritiska sada se, kaže, primenjuje i u odnosima SAD prema Evropi. Dok se američka politika dugo svodila na to da Evropljani rade ono što im se kaže i da prema Srbiji budu oni koji kažnjavaju i uslovljavaju, sada svedočimo da Evropa takvo ponašanje oseća na svojoj koži.
"Oni su stalno bili u prilici da nas kažnjavaju - štap i šargarepa, evo malo šargarepe ako budete dobri, ali šta možemo kad ste vi nerazumni, opterećeni svojom istorijom, povlađujete svojim strastima, pa ćemo morati da upotrebimo štap. Sad se Amerikanci tako ponašaju prema Evropi. Ovaj poslednji Trampov potez kojim kažnjava nemačkog kancelara Merca time što će povući 5.000 američkih trupa, to je ta američka politika štapa i šargarepe. Naša javnost je delom uvek bila nezadovoljna kad moramo da ispunimo ono što od nas traže, posebno kad je to nepravedno. Sada gledamo kako je evropska javnost dobrim delom prisiljena da uradi ono što Amerikanci od njih traže. Ali dok to rade, njihovo stanovništvo i birači su nezadovoljni na isti način na koji smo i mi bili nezadovoljni", ukazuje autorka emisije "Relativizacija" kako se sada Nemačka nalazi u našim cipelama i otkriva kako je biti u vazalskom položaju, a imati nezadovoljnu javnost.
Govoreći o široj slici, Smajlović upozorava da iza naizgled haotičnih poteza stoji dugoročna strategija: prvo da odseče Evropu od ruskih energenata, a sada odseca Aziju, i naročito Kinu, od bliskoistočne nafte.
"Kad tako gledaš počinju da imaju smisla oni veliki američki projekti za tečni gas koji nisu delovali da imaju smisla pre nego su počela ova dva sukoba. Iza te teorije kako je Tramp ludak, kako je impulsivan i kako besni, mislim da gledamo jednu američki strategiju koja ima smisla ako će Amerikanci da pokušaju da sačuvaju svoju dominaciju i još jednom reorganizuju svet ili odseku svoje protivnike - da Rusiju nateraju da vodi jedan iscrpljujući rat kako bi je sveli na azijsku silu, a ne evro-azijsku. Samo hoću da publika razmisli i o toj teoriji, jer stalno dobijamo tu priču da je Tramp lud i da ne zna šta govori", ističe Smajlović.
A u takvom rasporedu Evropa postaje kolateralna šteta - kada je prvi strateški cilj Amerike postao da ruši Rusiju, morala je da sruši osovinu Moskva-Berlin.
"To je bilo jako važno. I sad mi pričano o Trampu kao o ludaku, a setimo se Bajdena koji kaže 'neće biti Severnog toka'. Ali on govori umiljato, a onda Severnog toka stvarno ne bude i onda se svi prave ludi. Samo hoću da kažem da je ovo jedna konzistentna američka politika. Bajden je to radio na jedan način, Tramp to radi svojim stilom. On ima drugačiji i lični i politički temperament od Bajdena", dodaje sagovornica "Jutra na RT".
Smajlović ukazuje da se i unutar EU javljaju protivrečnosti, jer se istovremeno poziva na vrednosti i donose odluke koje im protivreče.
"EU pokušava da zadrži Uniju na priči da EU ima velikog spoljašnjeg protivnika. Pola vremena govore kako je Rusija jedna bezvezna zemlja koja tri godine ne može da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini, a onda kažu da će za tri godine Rusija da napadne čitavu Evropu i da ćemo zato umesto automobila da proizvodimo tenkove i naoružanje. EU pokušava da se rekonstruiše na tome da će ona da štiti kontinent od spoljašnjeg neprijatelja. A ko im je trenutno veći spoljašnji neprijatelj - Rusija ili Amerikanci kada je reč o evropskim vrednostima i o glavnim ciljevima EU", ističe Smajlović.
Iako priznaje da u promenama odnosa ima "pesničke pravde", Smajlović upozorava da posledice nisu bezazlene ni za nas.
"Možemo da likujemo, ali ovo nije dobro za Srbiju, i mi smo deo te kolateralne štete. Evropa je mogla da kaže - čekajte, mi smo EU, mi smo za međunarodno pravo".
A najslabija tačka Evrope u sukobu sa američkom politikom je - pitanje međunarodnog prava. Evropa bi, objašnjava, mogla da se suprotstavi Trampu pozivanjem na međunarodno pravo - da kaže da se i u Iranu, i u Gazi i u Izraelu, mora strogo pridržavati tih principa, ali "njene pozicije nisu tako dobre jer je u slučaju Kosova uradila suprotno".
"I sada i Merc i Starmer, i Britanci i glavna zemlja EU, kažu da ovaj rat nije u njihovom nacionalnom interesu, a naravno ni rat u Ukrajini nije bio u njihovom nacionalnom interesu. Onda obojica kažu pomoći ćemo da otvorimo Ormuski moreuz, ali imamo dva uslova - hoćemo da to radimo ako ćemo imati trajni mir, a ne primirje. A drugo, hoćemo, zbog međunarodnog prava, da to neka međunarodna organizacija blagoslovi. Ako ne možemo da postignemo da to urade Ujedinjene nacije, onda bar EU. Sećate se da su to Evropljani rekli kad je Kosovo bilo u pitanju i da je to najveći ustupak koju je vlast Borisa Tadića učinila Evropi i Americi - kada nismo imali prigovor i zamolili Rusiju da ne ulaže veto, da se legalizuje evropsko prisustvo na terenu. Merc ispostavlja sličan zahtev na koji Tramp izgleda neće da pristane, a mislim da kancelar to radi, ne iz ljubavi prema međunarodnom pravu, nego zato što je prisiljen da bira između Trampa i svojih birača, a svakom političaru su važniji birači od spoljnih sila. To je ono što gledamo i u Srbiji", zaključuje Smajlović.
Live
