Vučićeva kvadratura kruga, ili: Senka CIA nad Balkanom

Ili je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pronašao gimnastičku formulu za rešenje političke kvadrature kruga, ili neko ne govori istinu. A žrtve te laži, ako je ne prepoznamo na vreme, možemo da postanemo svi mi.

Rusija je, kao što je već poznato, principijelno podržala vlast u Beogradu tako što je Srbiju upozorila da Zapad namerava da brigu naroda zbog Rio Tinta i litijuma (zlo)upotrebi za sprovođenje svojih ciljeva kroz majdanizaciju Beograda poput Kijeva 2013. i neku nijansu obojene revolucije koja bi onda usledila.

S tim u vezi, uzgred, jedna važna napomena koju nije zgoreg podvući: upozorivši na mogućnost zloupotrebe protesta, Rusija se ni rečju nije opredelila u odnosu na sam uzrok protesta. Nije se izjasnila ni za ni protiv Rio Tinta i kopanja litijuma, nego, samo, protiv (geopolitičke) zloupotrebe protesta koje će, kidnapujući ih, Zapad iskoristiti za sprovođenje svojih ciljeva. Koji s brigom naroda nemaju nikakve veze.

Ali istovremeno, takođe povodom Rio Tinta i protesta, i Amerika podržava istu vlast u Beogradu. Kaže za ”Glas Amerike” nadležni pomoćnik državnog sekretara SAD za energetske resurse Džefri Pajat, koji se proslavio prilikom kijevskog Majdana kada je bio američki ambasador u Ukrajini: ”Mi podržavamo vlast u Srbiji i njenu poziciju u ovom projektu.” I još izražava istom prilikom i poverenje u, kako ističe, ”zapadnu kompaniju poput Rio Tinta”, i pita ”zašto bismo, zaboga, onda bili zainteresovani da negujemo opoziciju? Jasno je da postoji”, dodaje predvidljivo, ”samo jedna zemlja koja je zainteresovana da drži Srbiju ranjivom i zavisnom. I poslednji put kad sam proveravao, to je bila Ruska Federacija.”

Što će reći da – obratite sad naročitu pažnju, rezimiramo sve ono što (mislimo da) znamo o ovome što nam se događa – Amerika podržava projekat Zapada koji podržava i Vučić. Dok su protiv Vučića i tog projekta koji podržava Zapad organizacije i mediji koje takođe podržava Zapad. A Rusi podržavaju Vučića u suprotstavljanju tim medijima i organizacijama koje podržava Zapad što se protive projektu koji podržava Zapad.

Boli glava od ovakvih informacija na jednom mestu. Ako je sve ovako kao što izgleda da jeste – a svaki od ovih iskaza je tačan utoliko što nam je tako rečeno – onda ispada da Rusi podržavaju Vučića da sprovede projekat koji podržava Zapad. Ali i da Zapad podržava opstrukciju sopstvenog projekta.

Nešto je ovde, očigledno, šizofreno. Ili je pak Vučić jedini čovek na svetu koga, pošto je ustanovio balans one geopolitičke kvadrature kruga, podržavaju i Rusi i Amerikanci istovremeno.

A možda, jednostavno, neko ne govori istinu. Tako da izlaz iz ovolikog protivrečja leži u odgovoru na pitanje imamo li osnova da verujemo svima koji žele da im poverujemo.

Što se tiče Rusije, u tom pogledu, sve je vrlo jednostavno. Podrška je stalna i trajna i iskazana na delu; od odbacivanja Ahtisarijevog plana nadgledane nezavisnosti Kosova, na primer, do suprotstavljanja upotrebi Srebrenice protiv Srbije, Srpske i srpskog naroda, ruska pomoć u odbrani naše državne suverenosti u najširem smislu nesumnjiva je koliko i konstantna. Pa je zato i logično što upozoravaju Beograd na obojenu revoluciju kad već imaju takve informacije, i nema osnova da se u njihovu iskrenost posumnja, tim pre što je to logični kontinuitet delovanja Rusije prema Srbiji.

Baš kao što Amerika ima kontinuitet svega toga suprotnog u odnosu prema nama, kao i prema Rusima. Pa iz toga i sledi ono ključno pitanje, naime, treba li Džefriju Pajatu da verujemo samo zato što kaže da podržava Vučića oko litijuma i Rio Tinta.

U Kazahstanu mu svojevremeno nisu verovali. Nego su mu, naprotiv, prigovarali zbog saučestvovanja u regrutovanju takozvanih nevladinih organizacija za sprovođenje obojene revolucije u toj zemlji. U Ukrajini je potom označen i kao glavni organizator krvavog Majdana na Kijevu. A i sam je svedočio o svojoj saradnji s CIA u kojoj su, kao što je poznato jer je o tome javno govorio sam njen direktor, imali čitave kurseve o laganju i varanju.

Tako da, što se tiče poverenja i nepoverenja koje valja imati u Džefrija Pajata s obzirom na njegov minuli rad i reputaciju, možemo samo da se zapitamo kakva se podvala u svemu ovome sada krije.

Pa shodno tome i mogućnost da Vučića onakvom podrškom guraju u projekat jer znaju da će to izazvati uzbunu u narodu – koju i sami podstiču izveštavanjem svojih medija o Srbiji kao rudarskoj koloniji Zapada – kako bi onda tu uzbunu u narodu (zlo)upotrebili zarad svojih ostalih ciljeva. Kao što su, u organizaciji Džefrija Pajata i pod nadzorom njegove šefice Viktorije Nuland, u Ukrajini bili nezadovoljni Viktorom Janukovičem po raznim osnovama, i evo gde je Ukrajina dospela kad su Ukrajinci prepustili Pajatu da im organizuje to njihovo nezadovoljstvo…

Inače, o ovom je (prividnom) paradoksu – da Zapad ruši projekat Zapada u Srbiji – u januaru ove godine govorila Ana Brnabić, podsećajući na prethodni krug protesta protiv litijuma i Rio Tinta. S jedne strane, kazala je, ”stranci su verovali da će Aleksandar Vučić izgurati taj (zapadni) projekat (…) i išli su na to”, a ”sa druge strane su finansirali te proteste i pomagali organizaciji tih protesta da bi oslabili Aleksandra Vučića i time su bukvalno hteli i jare i pare na tom projektu”.

Pri čemu se – dodajemo radi preciznosti dijagnoze – cilj destabilizacije Srbije nekom nijansom obojene revolucije ne sastoji u obaranju vlasti. Nego u njenom dovoljnom slabljenju, kako bi u takvom stanju, dovoljno oslabljena, vlast postala dovoljno slaba u odnosu na sve zahteve koje Zapad ima prema Srbiji. Od tog Rio Tinta, preko Republike Srpske do Kosova i Metohije i uvođenja sankcija Rusiji. Sve to, naime, ne može Zapadu da isporuči nijedna, na primer, Marinika Tepić ili Radomir Lazović, Ćuta i Savo Manojlović, nego samo Aleksandar Vučić. Ali samo pod uslovom da je oslabljen u dovoljnoj meri da njegov otpor njihovom pritisku postane toliko slab da može da bude skršen.

Eto zašto Zapad istovremeno i podržava i ometa Projekat Jadar. I eto zašto Moskva upozorava na ono što nam se dešava pred očima a da toga nismo ni svesni.

I jedino što – imajući u vidu citirane reči Ane Brnabić - još ostaje nejasno jeste zašto sam Beograd ide na ruku tim planovima sopstvenog slabljenja oživljavanjem projekta koji tome i služi. No, tek ćemo videti i šta će do kraja ostati od tog projekta; slede nam barem dve godine unutrašnjeg dijaloga o ovom pitanju.

Za Srbiju bi bilo bolje da se taj dijalog povede u što mirnijoj atmosferi, što je očigledno već i zato što svi svakodnevno možemo da vidimo kako zapadni mediji, uključujući i one na srpskom jeziku, svojim izveštavanjem o ovoj stvari nastoje da tu atmosferu zatruju. Možemo, naime, da budemo sigurni da to ne čine iz ljubavi prema Srbiji. Iz prostog razloga što tu ljubav ne iskazuju ni u jednom drugom slučaju, naprotiv.

A oprez nam je utoliko potrebniji što se, iznenadnom posetom direktora CIA Vilijama Bernsa, nad Balkanom nadvila senka koja nam ne najavljuje ništa dobro.

Gori, naime, po čitavom svetu. Rusija i Ukrajina, Bliski istok, Kina i Azijsko-pacifički region koji tek treba da se razgore… I u sred svega toga šef CIA odvaja vreme da dođe na Balkan. To samo može da znači da je posredi nešto toliko krupno da nije smelo da bude prepušteno nijednom nižem službeniku. Pri čemu posete bilo kojeg direktora CIA po pravilu nisu ni protokolarne ni političke, nego, takoreći, operativne.

I još jedan važan detalj, ne samo simbolički. I u Prištini i u Sarajevu pre toga direktor CIA bio je primljen na zvaničan način. Samo u Beogradu – ne. Iz toga i slutnja da je poseta Beogradu služila samo kao smokvin list, da prikrije da su prave destinacije njegovih tragova koji smrde nečovještvom bili Sarajevo i Priština. I da je tamo nešto dogovarano u operativnom smislu na najvišem nivou za koji su sposobni. Uostalom, tamo, u Sarajevu i u Prištini, sede njihovi klijenti koji su im inače bespotrebni koliko su i beznačajni ako nema Srbije da budu upotrebljeni protiv nje.

Amerikancima, u bilo kojem njihovom pojavnom obliku, ne smemo da verujemo. Ukrajinci, uostalom, dobro znaju zašto: Džefri Pajat je i njima pružao podršku.