Vidovdansko paljenje Kurana i sloboda vređanja

Neki mnogo pametni i jako liberalni Šveđani, mora da su na to mnogo ponosni a svi znamo čega se pametan stidi i ko se time ponosi, odobrili su jednom sebi sličnom da zapali Kuran. I to iz čista mira, ničim izazvano. U ime slobode govora i izražavanja, štaviše, na Kurban bajram, da muslimane uvrede još i žešće.

Sloboda govora pretvorila se u slobodu vređanja. Kakav civilizacijski iskorak, bravo. Valjda i to govori kuda je zakoračila takva njihova civilizacija koju nazivaju liberalnom.

Jedan poslanik ruske Dume, inače, pravoslavac, dakle, nije on lično pogođen nego iz principa, nije Kuran njegova sveta knjiga ali jeste nečija, i zašto da vređamo kad je valjda pristojno da poštujemo drugoga, prokomentarisao je da je švedska policija, kojoj je to bilo naređeno, ”stala na stranu đavola koji je zapalio Kuran. Ona ga je čuvala dok je on cepao i palio svete knjige.”

Takve zaštite nije bilo za Srbe, da proslave Vidovdan na Gazimestanu kao dosad. Nisu oni đavoli da budu zaštićeni. NATO i Euleks su zaduženi za zaštitu, lepo kaže onaj ruski poslanik i da se ”na vlasti u Evropi danas nalaze đavoli i satana, koji su se spustili na zemlju”.

Dosad su Srbi mogli da slave Vidovdan na Gazimestanu uz hapšenje i prebijanje, danas ni toliko. Možda bi drugačije prošli da su palili Kuran, slučaj je tako udesio da je Kurban bajram ove godine pao baš na Vidovdan. Ili, još bolje, da su zapalili Sveto pismo. Ili, kad smo već kod toga, zašto samo na tome da se stane, neka spale i Gračanicu u koju su se sabili umesto da se rašire po Gazimestanu za Vidovdan.

Uostalom, još se sećamo kako isti ovi što štite đavola koji pali Kuran nisu štitili Crkvu Svetog Ilije u Podujevu. Nego su zaštitili onog đavola koji se uzverao na kupolu crkve da polomi krst, naime, nikakav ovozemaljski sud, za koji je sve vreme nadležan isti međunarodni faktor, nije sproveo bilo kakav postupak protiv njega. Makar i za nadoknadu materijale štete.

Sad nam postaje jasno da je i to bila neka sloboda izražavanja, što će reći da ovo sa Kuranom u Švedskoj samo predstavlja kontinuitet istovetnog odnosa prema stvarnosti, to jest, ista je to ideologija; u tom smislu, već smo na ovom mestu podsećali na ovdašnji slučaj kamenovanja patrijarha.

I sada se u to isto ime u Beogradu izvode slični rituali spaljivanja, kamenovanja i lomljenja krsta na poharanoj crkvi.

Ako je pero zaista ubojitije od mača kao što kažu, postupak eliminacije svetinja, poput onih u Podujevu i Švedskoj, uveliko je u toku.

Čitamo, naime, u štampi na srpskom jeziku i sledeće.

Srpska pravoslavna crkva je ”gnezdo oholosti, zlobe, bahatosti i ratnog huškanja” koja, ”ni u najgorem košmaru LSD tripa”, ne može da se zamisli kako ”kaže nešto normalno”. ”Kao vampir” ona ”širi svoja tamna krila nad Srbijom”, a njena ”mračna prošlost (…) umrljana je krvavim tragovima, odbranom ratnih zločinaca, pedofilijom, bahatošću i pozivima na rat.”

Inače, kad smo kod pedofilije. Tokom ovog meseca ponosa u Njujorku su organizovano paradirali aktivisti uz slogane ”Dolazimo po vašu decu”. Na američkim TV mrežama objavljeni su i snimci, tako da ništa nije prepušteno nagađanju. U ovoj štampi na srpskom jeziku se ovim povodom nije pojavilo slično negodovanje. Možda zato što je s nadležne adrese objašnjeno da je to deo standardnog repertoara koji se koristi godinama, dakle, nešto normalno.

Ali je zato Srpska pravoslavna crkva, vraćamo se citiranju, ”entitet sličan Islamskoj državi”, a pošto je već tako, sasvim je normalno i što je ”Kosovo mlada evropska država” dok je ”Srbija u ovome glavni negativac”, i ”ako ne možete da prihvatite to, onda se obratite svom izabranom lekaru”. Valjda zato što niste normalni u svetu u kome je sve ono – normalno.

Srpska pravoslavna crkva je ”poput tamnog neba koje proguta svetlost” a jedan od tih bezbožnika, kako se sam identifikuje, ima primedbu i na sečenje slavskog kolača ”i ostale vradžbine”, ”vrač mlati kandilom” a ”postsocijalistička Srbija se skuvala u čorbi Ostroga, Kovilja i Tumana, odnosno litija, Nikolaja i Svetog Save. A zapravo, političke ideologije svetosavskog nacionalizma, agresivno antizapadne i velikosrpske”. I sve to ”nam (ne) služi na talibansku čast” – eto nas opet kod spomenute Islamske države – dok je naš patrijarh, evo još jednog izliva slobode takvog govora, ”bradata nakaza, bradati jadnik koga treba…”. Ovde stavljamo tačku.

Sloboda govora, koja se pretvorila u slobodu vređanja, pretvorila se u govor mržnje. S tim što su slobodni da mrze samo oni, dok smo mi slobodni samo da trpimo njihovu mržnju i njene posledice.

Da spomenemo i ono što je očigledno. Ovo je totalitarna ideologija koja ne trpi ništa što je drugačije i različito. U ime slobode, naravno, svoje nesputane slobode da svima koji su drugačiji radi šta god hoće.

Ali ko su oni? Vredi i na to ukazati: medijske kuće sa sedištem i uređivačkim odborima u Luksemburgu, o vlasničkoj strukturi da i ne govorimo, sve u svemu, bez ikakve obaveze prema našem javnom interesu; i helsinški i slični odbori za ljudska prava koje finansiraju američka Nacionalna zadužbina za demokratiju, Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša, USAID, nemačka i američka ambasada u Beogradu…

Upravo je na Vidovdan, kad su Srbi bili neslobodni da se tradicionalno okupe na Gazimestanu, dok je Kuran goreo u Švedskoj, u Beogradu Helsinški odbor za ljudska prava objavio izveštaj pod naslovom ”Srbija: Zarobljeno društvo”.

Da ne dužimo, predvidljivo, u skladu s pogledom na svet koji je već citiran i ovde se kritikuje ”antizapadnjaštvo Srpske pravoslavne crkve”, njena veza sa Ruskom pravoslavnom crkvom i njihov ”otpor liberalnim vrednostima, uključujući i ideologiju ljudskih prava” (da spaljuju Kuran i crkve na Kosovu i Metohiji, na primer), a i inače ”pravoslavni teolozi nemaju afirmativan odnos prema savremenom konceptu ljudskih prava”. Tu je naravno i kritika ”srpskog sveta” jer pored ostalog ne prihvata ni da je Kosovo ”moderna država”, a na delu je i ”istorijski revizionizam, koji ne uključuje samo poslednji rat nego i”, pazite sad, ”Drugi svetski rat, s posebnim fokusom na koncentracioni logor Jasenovac”.

Ne smeju, naime, Srbi da se posebno fokusiraju na koncentracioni logor Jasenovac, to ne spada u slobodu govora.

Kad smo kod toga, i mi smo kod njih obeleženi u izveštaju, i RT Balkan i doslovce, imenom i prezimenom. I, gle, ovih mojih 5 minuta, i svakih prethodnih, dva dana posle predstavljanja tog njihovog izveštaja o zarobljenoj Srbiji ukinuti su na Jutjubu, bez prava na odbranu od ukidanja; istini za volju, nismo obavešteni ni da smo tuženi, ni ko nas je ukinuo niti znamo razlog zbog koga smo baš sad ukinuti, pa nismo ni mogli da se branimo sve i da smo imali tu priliku. Naravno, nije to neka uteha.

A još bi im bolje bilo i da nas ukinu, na primer, potpuno a ne samo ovako delimično, na Jutjubu. Evo, i dalje možemo nešto da izgovorimo, a poželjno bi bilo da ne možemo uopšte. To bi onda, valjda, bila slobodna Srbija. Taman kakva je i ona sloboda govora.

Što će reći da nam nema druge nego da se tom totalitarizmu odupremo. Za početak, ipak je otrežnjujuće sve ovo saznanje s čim smo zapravo suočeni, i kakvu su nam sudbinu namenili. Kako reče onaj ruski poslanik, tamo, na Zapadu, na vlasti se danas nalaze đavoli i satana.

A mi još nismo uspeli da pobrkamo šta je dobro, a šta zlo, tako da znamo šta nam je činiti.