Bilderberg konstanta: anglosaksonski i antiruski
Krajem prošlog i početkom ovog meseca (od 28. maja do 2. juna) u Madridu su se sastali političari koji veruju da je normalno ne uzimati u obzir glas i interes svog naroda, biznismeni čiji je cilj da se zakulisno dogovore načini da se njihovo poslovanje odvija korupcijski i bez slobodnih tržišnih uslova, bankari koji se ne osvrću na rizike jer znaju da će ionako (kao što bi 2008) narodi platiti njihove pljačkaške brljotine, nevladine organizacije koje će raditi najprljavije poslove i antinacionalne operacije za interese zapadnih korporacija i tajnih službi, novinari koji su se obavezali da svojim čitaocima/gledaocima neće javiti ni reč o onome što se zbiva na ovakvim skupovima...
Za anglosaksonsku rasu
Ovo je klasičan skup na kojem se na najgrublji način poništavaju najizvikanije zapadne vrednosti. Reč je o Bilderberg grupi, tajnoj organizaciji koja okuplja visokorangirane "radnike" na javnim poslovima na Zapadu i koja to radi već 70 godina. Jeste, pozove se i pokoja osoba s drugih prostora, ali podrazumeva se da je to ona koja je spremna da radi kako joj se kaže i da razume da je američki nacionalni interes iznad nacionalnog interesa zemlje iz koje dolaze. Uglavnom su protiv svog naroda i svoje države. Legitimišu njihovo pljačkanje.
Bilderberg grupa je počela sa radom 1954. kao antisovjetski trust mozgova. Iza nje stoji NATO (osnovan 1949), Amerikom besni makartizam (McCarthyism – praksa iznošenja optužbi za nelojalnost, subverzivnost i izdaju bez uzimanja u obzir postojanja dokaza; poznat kao Druga crvena panika, trajao od kraja četrdesetih do kraja pedesetih i poznat po strahu od opasnosti komunističkog uticaja na američke institucije i sovjetske špijunaže), sprema se operacija Gladio (pošto je Crvena armija bila suviše jaka da bi se moglo računati na uspeh u otvorenom sukobu, pokreće se operacija kojom upravljaju najbolji oficiri CIA)...
"Bio bih vam veoma zahvalan na vašem prisustvu na neformalnom međunarodnom kongresu koji će se održati u Holandiji krajem maja. Na kongresu će se raspravljati o pitanjima od izuzetnog značaja za čitavu zapadnu civilizaciju, a čiji je cilj jačanje međusobnih odnosa i razumevanja u slobodnoj razmeni mišljenja", stajalo je u pozivnim pismima koja je potpisao princ Bernard (Bernhard zur Lippe-Biesterfeld). Tu je bilo i nekoliko stranica sa informacijama o smeštaju i transferu učesnika. Pozvani su došli iz Sjedinjenih Država i 11 zapadnoevropskih zemalja, a raspored događaja je stao u šest sastanaka od po tri sata. Dakle, šta da se radi s SSSR-om i njegovim remetilačkim uticajem u svetu.
Ako pogledamo unazad, videćemo da grupa i danas radi na gotovo istim poslovima, jedino se menjaju taktike i konkretna angažovanja.
Deset godina od Drugog svetskog rata Zapad je vodio totalni rat protiv svojih saveznika sa Istoka. To se zvalo Hladni rat i vodio se na svim planovima.
U stvaranju toga što će se nazvati Bilderberg (po holandskom hotelu u kome je prvi sastanak održan) najpoznatije je ono što su radili Jozef Retinger, jezuita sa najvišim stepenom u masonskom redu, Poljak u Londonu, holandski princ Bernard koji je, inače, Nemac koji je oženio holandsku princezu a pre toga aktivni član Hitlerovih organizacija; vojvoda od Edinburga, muž kraljice Elizabete II; Dejvid Rokfeler za čije biznise se podrazumeva da su s one strane uobičajenog i da nisu zaobilazili Adolfa Hitlera sve dok Treći Rajh nije pao...
Organizacija je utemeljena na anglosaksonskoj političkoj kulturi. Što je logično – jeste se završavalo vreme kad su Britanci vladali svetom, ali stvar je ostajala u kući – uspostavljana je Pax Americana.
U predlogu koncepta organizacije koji je pravio Retinger a onda slao princu Bernardu stajalo je i: "Anglosaksonci, kao rasa, imaju za cilj da istisnu neke rase, asimiliraju druge, i tako dok celo čovečanstvo ne bude anglosaksonizovano. Ali, pre svega, neophodno je uspostaviti kontrolu nad Rusijom. Bez toga, svetska dominacija Anglosaksonaca je nedostižna." I: "Posmatrajući problem sa geostrateške pozicije, mora se konstatovati da je glavni i prirodni neprijatelj Anglosaksonaca na putu svetske hegemonije ruski narod."
Hitlerovi prijatelji u klubu
Princ Bernard je odobrio koncept i sazvao organizacioni komitet, u kojem su u skladu sa odlukama da se više ne prave problemi nacistima (što je prvo uradila Britanija) mogle da se pojave i ličnosti kao što je Fridrih Flik (prvi čovek najvećeg industrijskog carstva u Zapadnoj Nemačkoj, a koji nije bio samo nacista i član Hitlerove partije, nego Hitlerov prijatelj, jedan od prvih nemačkih tajkuna koji je pružio finansijsku pomoć nacističkom pokretu, a u ratu poslovao zapošljavajući hiljade zatvorenika iz nacističkih logora sve do 1945).
Jedan penzionisani potpukovnik KGB uočio je da su "stalni članovi kluba po poreklu uglavnom Anglosaksonci, koji su dužni da ćute i nikada ne objavljuju zvanična dokumenta o aktivnostima". Obično se govori i da u klubu važe pravila ponašanja Četam hausa, engleske tajne grupe. "Kada se sastanak, ili njegov deo, održava uz poštovanje Četam haus pravila, učesnici smeju da koriste informacije koje su čuli, ali ni identitet ni pripadnost govornika ili drugih učesnika ne sme biti otkrivena." Rasprava je neformalna, stavovi direktni.
Iza tajnosti se krije čvrsta organizacija. Iako je uticaj masona u svetu očigledno pao, Bilerberg klub je organizovan kao masonska loža – ima tri kruga. Spoljašnji krug, oko 80 odsto učesnika, upućen je u osnovne stvari – strategiju, osnovne neposredne ciljeve, počastvovani su što su pozvani. Drugi krug, Steering Committee, upravljački je komitet od 35 ljudi, više posvećenih u konkretne operacije. I treći krug, Advisory Committee, Savetodavni komitet, deset ljudi, čvrsto jezgro. Oni upravljaju celom organizacijom, formulišu tema za razgovor i zaključke, imaju ovlašćenja između zasedanja da sprovode dogovarano.
Rezultati su antidemokratski
Pošto je organizacija tajna nije jednostavno konstatovati rezultate, ali jasno su se zauzimali da se 1964. De Gol udalji iz vrhovne vlasti u Francuskoj, posle su uticali da se iz vlasti udalje Ričard Nikson i Margaret Tačer, loše su se proveli nedisciplinovani članovi kao Aldo Moro (atentat 1978) ili Ulof Palme (atentat 1986); 1971. su pokrenuli raspravu o "potrebi da se dolar oslobodi zlatne podloge", sličnu ulogu su imali u uspostavljanju evra (2002) kao zajedničke valute EU; 1971. je istaknuti član Henri Kisindžer tajno išao u Kinu a iako je bio državni sekretar nije uzeo odobrenje američke države; 1973. su se angažovali oko velikog skoka cena nafte na svetskom tržištu (sa tri na 12 dolara po barelu). Ono što je poznato kao Reganov "Rat zvezda" (1983, Strateška odbrambena inicijativa, Strategic Defense Initiative) prvo je raspravljeno u klubu. Godine 1989. je predsedavajući Bilderberga lord Karington konceptirao plan za likvidaciju SFRJ, pa su 1992. podgrejavali da se na nivo operativnog podigne pravo zaštite ljudskih prava (sprečavanje tzv. humanitarne katastrofe) kad oni to procene, a može koristiti kao povod za vojnu intervenciju nad onima koji "krše" njihove procene, i u Torontu 1996. su bilderbergovci pronašli da je najbolje SRJ bombardovati i otcepiti Kosovo...
Setićete se imena onih koji su razarali suverenu državu, osnivača UN: Sajrus Vens, Ričard Holbruk, Sadako Ogata, Torvald Stoltenberg, Karl Bilt... Svi su bili u klubu. Posle su tako uigrani poslovi nastavljeni u Iraku, Libiji, Siriji ili u Arapskom proleću...
Bilderberg klub nije "vlada u senci". Oni su nadvladina organizacija, po ciljevima globalnog karaktera, a koja koristi vlade zemalja da obave poslove koje oni formulišu i pokrenu. Zato je jedan od važnih poslova i pripremanje kadrova koji će vladati državama. To se sprovodi tako što su mnogi "demokratski lideri" pridruženi članovi kluba, drugi se podvode pod pritiske organizacija ili vlada... A mnogi nama znani lideri su dobili visoke vladajuće uloge pošto su pre toga prošli kroz Bilderberg klub i selektovani: Bil Klinton, Toni Bler, Angela Merkel, Barak Obama, Emanuel Makron, Ursula fon der Lajen...
Ni Kisidžer ne bi pomogao
Pojednostavljeno rečeno: Bilderberg je grupa moćnika, koji se organizuju da bi se dogovarali o kontrolisanju ključnih tokova u svetskim odnosima i da bi obezbedili zapadnu eksploataciju sveta. Tako visoko postavljen cilj podrazumeva da su svi drugi poslovi koje ti ljudi rade podređeni tom cilju. Zasedaju jednom godišnje tajno, skupi ih se prosečno od 130 do 150, u poslednje vreme se objavljuju liste učesnika...
Oni sami za sebe vole da pričaju kako su to neformalne diskusije usmerene na dijalog razvoja odnosa Evrope i Severne Amerike. Njihovi odgovori na "najčešća pitanja" su banalni i nepotpuni. Recimo, na pitanje "zašto su konferencije Bilderberga tako kritikovane" na njihovom sajtu je odgovarano: "Sastanci Bilderberga su česta meta protesta protiv globalizacije a različiti teoretičari zavere iznose grube tvrdnje o svrsi ovih sastanaka. Iako su ove optužbe bez ikakvih osnove, sa žaljenjem uočavamo da mnogi nastavljaju da ih šire na mrežama i preko društvenih medija". Mejnstrim mediji su pod kontrolom.
Inače, komplementarne tom cilju su i razne druge organizacije, neupitno prozapadne tj. proameričke, a najsličnije Bilderbergu su Trilateralna komisija i Rimski klub. Postoje neke razlike po angažmanu i usmeravanjima operacija, ali ključni ljudi su svuda isti.
Najbliže svom najvećim uspehu bilderbergovci su bili devedesetih kad je njihov glavni neprijatelj SSSR urušen i praktično okupiran. Tu su izgubili svaki oprez i pamet. Danas već se front uveliko proširio.
Baš dok se uveliko raspravlja u Madridu kako da se izađe iz sve većih nevolja koje preplavljuju Zapad, od Ukrajine, Gaze do Tajvana, zvaničnik kineskog Ministarstva odbrane objavljuje da je "kineska armija spremna, da zajedno sa ruskom armijom, zaštiti međunarodno pravo". Ne pravila nego pravo. Razdvajanje Kine i Rusije danas ne izgleda mogućno, pa da je Kisindžer i poživeo, teško da bi mogao da ponovi išta od onog posla oko zavađanja dve velike sile po Bilderbergovim uputstvima. Njegovi naslednici nemaju ni ondašnje prilike, ni ondašnji odnos međunarodne moći, a ni onu pamet.