Bitka za Novi svet

Danas smo svi mi, voljno ili nevoljno, deo odlučujuće bitke svetske istorije – bitke za Novi svet.

Pitanje je može li ljudska civilizacija da preživi (i pobedi) ili će čovečanstvo nestati pod teretom kriminalne oligarhijske diktature. Za sve nas postoji samo prva mogućnost.

Novi svet predvode Rusija i Kina. I on je, naravno, socijalistički. Rusija i Kina su pretekle Zapad u svemu, bez ikakvih kolonizacija i ratova, za samo nekoliko decenija. One su usvojile, razvile i primenile sva najveća dostignuća ljudske civilizacije. Postale su emanacija ljudskog stvaralaštva, koje je kolektivni čin, i mnogo je produktivnije kao harmonična saradnja nego kao konkurencija i robovski rad. Njihova glavna prednost su duhovno-moralne vrednosti, u suprotnosti sa kriminalnim sistemom koji zloupotrebljava ljudske slabosti i podstiče konflikte svuda. Dakle, pobeda Rusije i Kine je potpuna i večna. Vekovno očekivanje naroda da će socijalističko društvo biti superiorno u svemu, ostvaruje se na naše oči.

Dva rata

A jedini očajnički odgovor zapadne oligarhije je rat! Suočeni smo sa već dva evropska rata – protiv Srba devedesetih i protiv Rusa danas.

Opšti uslovi u kojima se ovi evropski ratovi odvijaju, zasnivaju se na vekovnoj težnji zapadne oligarhije da legitimizuje zlo i da stvori veštačku ravnotežu između dobra i zla. A konkretni uslovi poslednjih decenija povezani su sa razvijanjem i primenom najrazvijenijih tehnologija za manipulaciju ljudskom svešću.

Šta je to tako izuzetno kod Rusa i Srba (a u poslednje vreme i kod Kineza), zbog čega su oni postali glavne mete anticivilizacije?

Ljubav, solidarnost, kolektivni duh i opšte dobro su glavni principi izvornog hrišćanstva, ali i konfučijanstva. A tu je i zajedničko iskustvo ovih naroda u antifašističkoj borbi i u izgradnji socijalizma. Pravoslavno hrišćanstvo je najbliže izvornom, a takođe uključuje iskustvo u izgradnji kulture, nacije i države. Pravoslavni koncept nacije je mnogo stariji i mnogo duhovniji od zapadnog. Srbi i Rusi su zavetni narodi.

Sa pojavom njihovih autokefalnih crkava u 13-15. veku, Srbi i Rusi sebe definišu na duhovno-moralnim temeljima, mnogo više nego na pravnim, genetskim, materijalnim i teritorijalnim. Sem toga, njihove države su nastavljači Romejskog carstva, koje je Zapad nastojao da uništi. Srpsko carstvo na Balkanu u 14. veku je bila kratkotrajno, ali je zato Rusko carstvo / imperija / SSSR / Federacija postalo i do danas ostalo najveća država u svetskoj istoriji. A Srbi i Rusi su nastavili da interaguju u svim dramatičnim momentima evropske istorije.

Drugi Kosovski boj

Ukratko, tokom mnogo vekova, svet efektivnih ljudskih vrednosti, a pre svega pravoslavni svet, postao je najveći, egzistencijalni izazov za zapadnu oligarhijsku diktaturu ili anticivilizaciju. Samo postojanje Rusije (i Srbije, i Kine) čini zapadnu hegemoniju nemogućom. A za zapadne mega-zločince postoji samo: ili upravljamo svetom – ili ništa! I tu su oni u pravu.

Njihovi mega-zločini su tako veliki, da oni prosto ne mogu da prežive u bilo kom realnom pravnom sistemu. Setimo se mnogo miliona ubijenih u krstaškim ratovima, kolonijalnim ratovima, svetskim ratovima, bliskoistočnim agresijama SAD i NATO, pa sve do ovih evropskih ratova protiv Srba i Rusa. Sa SAD na svom čelu, Zapad je evoluirao od glavnog destruktivnog i agresivnog faktora do malignog tumora na telu čovečanstva.

Korišćenje fašizma, terorizma, subverzivnog i medijskog rata, zajedno sa istorijskim revizionizmom i zloupotrebom međunarodnih organizacija i međunarodnog pravosuđa – to su bili metodi koje je Zapad primenio protiv Srba u razbijanju Jugoslavije i NATO agresiji devedesetih. I već tada su trenirali Evropu da deluje protiv same sebe (setimo se prekida plovidbe Dunavom zbog porušenih mostova). Ipak, ostali smo neporaženi jer nas je predvodio Slobodan Milošević – simbol antiglobalizma, kako ga je opisao Aleksandar Zinovjev.

Politika Srbije za vreme Miloševića, bila je u svim aspektima  ista kao politika Rusije i Kine danas – politika Novog sveta. Zato moramo uvek pamtiti i dalje istraživati i slaviti srpsko junaštvo i dostignuća tog vremena. I više od toga, moramo stalno podsećati ceo svet, pa i same Srbe, na značaj njihovog otpora, koji je već nazvan – Drugi Kosovski boj. U tom cilju, treba da podržimo snažniju aktivnost Međunarodnog Miloševićevog komiteta.

Pravi ishod

Dakle, posrednički rat u bivšoj Ukrajini je poslednji očajnički pokušaj mega-zločinaca da preokrenu tok istorije, izveden istim metodama, ali bez izgleda na uspeh, i kao u Drugom svetskom ratu, oni žrtvuju nas, Evropljane, svojim antiljudskim apetitima. Postoje samo dva moguća ishoda: 1) pobeda Rusije (i Novog sveta) ili 2) uništenje života na Zemlji. Danas je na svim pristojnim ljudima i ponovo na nama, Evropljanima, da doprinesemo prvom ishodu i spasenju čovečanstva, kao i da učinimo drugi ishod nemogućim.

Najveći, a možda i jedini globalni konsenzus u ljudskoj istoriji, postignut je u osudi fašizma. Pobeda nad fašizmom oblikovala je opštevažeći sistem međunarodnog prava i međunarodnih odnosa.

Danas, kao i devedesetih, imamo političku suprotstavljenost dveju stalnih članica SB UN – Rusije i Kine, koje bi da sačuvaju sistem utemeljen na pobedi nad fašizmom, sa preostale tri – SAD, Velikom Britanijom i Francuskom, u kojima deo vladajuće oligarhije obezvređuje pobedu nad fašizmom, sarađuje sa fašistima i pokušava da nastavi rat fašista protiv Srbije i Rusije. Ipak, između rata devedesetih i ovog danas, postoji jedna bitna razlika.

U Prvom evropskom ratu, u bivšoj Jugoslaviji, Srbi su uspeli da ostanu neporaženi od neuporedivo vojno jačeg NATO, i to u vreme unipolarizma. U Drugom evropskom ratu, u bivšoj Ukrajini, međutim, Rusija će pobediti NATO, u vreme multipolarizma. Rusija, Kina i većina čovečanstva će likvidirati zapadnu agresivnu hegemoniju i kazniti njene zločine.

Moramo se boriti i protiv istorijskog revizionizma. Sadašnji rat jasno pokazuje da je istorijski revizionizam oruđe fašista, njihovih saučesnika i sponzora, te za njega ne može biti nikakvog opravdanja.

Slobodni svet

Dakle, moramo da se organizujemo, izborimo i slavno stupimo u Novi svet – pravedni multipolarni i multilateralni svet, zasnovan na međunarodnom pravu, ravnopravnosti, saradnji, socijalnoj pravdi i istinskoj demokratiji. I baš to je zajednica zajedničke sudbine čovečanstva.

U Novom svetu, većina čovečanstva cveta i povezuje se, a zapadna oligarhija, suprotstavljajući se tome, uništava i sebe i svoje narode. Novi, slobodni svet je akumulirao pozitivno iskustvo celog čovečanstva. U njemu i ima mesta za sve! Pozivamo u Novi svet i zapadne narode, koji sve više postaju žrtve svoje oligarhije, i želimo im što brže oslobođenje!

Novi svet – to je čvrsta i organizovana dominacija dobra nad zlom!

Stanimo rame uz rame za brzu, potpunu i konačnu pobedu Novog sveta nad fašizmom i antihumanizmom!

Do pobede!