Svet
"Dan uveče" o samitu BRIKS-a u Brazilu: Nova preraspodela svetske moći
Članice BRIKS-a su pozvale na hitnu reformu bretonvudskih institucija, koje uključuju Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, kako bi one postale fleksibilnije, nepristrasnije, i reprezentativnije
Dok Zapad sve češće upada u konfuziju sopstvenih "vrednosti"- gde su sloboda, demokratija i ljudska prava rezervisani samo za one koji igraju po njihovim notama- jedna druga sila se tiho, ali temeljno uzdiže. BRIKS, taj "neprijatni savez zemalja u razvoju" koji Zapad uporno pokušava da ponizi, postaje prava alternativa poretku zasnovanom na duplim aršinima.
Dok se Bela kuća bavi geopolitičkim pretnjama svuda osim u sopstvenom dvorištu, BRIKS gradi mostove, ne ruši ih. Dok jedni sankcionišu, drugi investiraju. Dok jedni diktiraju, drugi sarađuju. Novi svet možda još nije preuzeo kormilo, ali motor mu već radi, kurs je postavljen - i više ga niko ne može ignorisati.
U Rio de Žaneiru, drugom po veličini gradu u Brazilu, održava se 17. samit BRIKS-a. Osim devet starih članica, ovogodišnjem okupljanju prvi put kao članica prisustvuje i Indonezija. Domaćin ovogodišnjeg samita je brazilski predsednik i jedan od osnivača ovog formata Inasio Lula da Silva, a on je ugostio lidere mnogih zemalja članica.
U zajedničkom saopštenju koje je usvojeno na ovogodišnjem samitu, članice su istakle svoju posvećenost reformisanju i unapređenju globalnog upravljanja putem pravednijeg, ravnopravnijeg i odgovornijeg multilateralnog sistema. Članice su izrazile nadu da će trenutni napori dovesti do održivog mirnog rešenja sukoba u Ukrajini, a napadi Kijeva na mostove i železničku infrastrukturu, od kojih su neki odneli i živote civila, najoštrije su osuđeni.
Između ostalog, u saopštenju je iskazana zabrinutost zbog tekućih sukoba i nestabilnosti u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike, a članice su takođe pozvale sve strane u pregovorima o Gazi da ih nastave.
Osuđeni su i vojni napadi na Iran koji su počeli 13. juna, i iskazana je zabrinutost zbog rastućih rizika od nuklearne opasnosti i sukoba. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvan je da se pozabavi pitanjem nuklearne bezbednosti u vojnim sukobima.
Članice BRIKS-a su pozvale na hitnu reformu bretonvudskih institucija, koje uključuju Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, kako bi one postale fleksibilnije, nepristrasnije, i reprezentativnije, kako bi se ojačala njihova legitimnost.
Dok su članice BRIKS-a izrazile zabrinutost i zbog sve veće upotrebe jednostranih carinskih i necarinskih mera, američki predsednik Donald Tramp zapretio je dodatnim carinama od 10 odsto svakoj zemlji koja se svrsta uz BRIKS, koji je optužio za vođenje anti-američke politike. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovorio je da članice bloka sarađuju iz sopstvenih interesa i ta saradnja nikada nije bila, niti će biti usmerena protiv trećih zemalja.
O BRIKS-u i njegovim planovima i dometima u najnovijoj emisiji "Dan uveče" na televiziji RT Balkan govorili su prof. dr Dejan Mihajlović sa Instituta za tehnologiju Monterej (Meksiko), novinar i dugogodišnji dopisnik iz Kine Milorad Denda, kao i dr Danilo Babić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Prof. Dr Dejan Mihajlović kaže da je BRIKS novi savez koji je nastao kao neka vrsta nove preraspodele svetske moći.
"Zemlje BRIKS-a predstavljaju neku vrstu saveza koji nije samo regionalno omeđen, niti je on produkt globalnih tokova i tendencija. Po prvi put imamo savez koji ne predstavlja regionalizaciju, ni globalizaciju. Radi se o jednom interregionalnom savezu. To su zemlje koje se nalaze na različitim kontinentima od Brazila, preko Južne Afrike, Rusije i Kine", naveo je Mihajlović u emisiji "Dan uveče".
Pojašnjava da BRIKS nije samo savez, već je jedna nova ideja o tome kako upravljati svetom, da predstavlja jedan alternativni projekat koji dovodi u pitanje "dekadentni narativ" koji se i dalje koristi na Zapadu.
"Svet je na velikoj prekretnici. BRIKS je rezultat sistemske krize kapitalizma. Zemlje BRIKS-a pokušavaju da daju odgovor na to", naveo je on.
Ističe da se ovde ne radi samo o krizi kapitalizma, već o krizi zapadnog civilizacijskog koda, gde Zapad više nije u stanju da kaže "sledite me".
"Mi živimo kraj modela hegemonije koju predstavljaju Sjedinjene Američke Države. Jedan stari poredak odlazi, novi poredak dolazi", naveo je on.
Milorad Denda, novinar i dugogodišnji dopisnik iz Kine ukazao je na rezoluciju koja je usvojena na samitu, i da su u njoj sva pitanja koja tište današnji svet.
"Ta pitanja nisu postavljena ni u kakvom ultimativnom zahtevu, već kao platforma odakle BRIKS kreće u osvajanje tog novog sveta, građenje novog sveta. Značajno je što se izričito naglašava da su sadašnje svetske institucije - UN, MMF, neadekvatne za vreme koje je nastupilo", naveo je Denda.
Ukazao je da po rezervama retkih metala BRIKS prednjači u odnosu na ostale zemlje sveta.
"Zapad je u blagoj panici, uznemiren, jer ne ovladavaju danas glavnim svetskim resursima. Naglašeno je da više od 50 odsto stanovništva nema zastupljenost u tim glavnim telima. Ekonomske sile nisu u tim telima. Reč je o blagim pomacima koji ukazuju da BRIKS nije antizapadni projekat, to je postzapadni projekat", objasnio je on.
To što se kineski predsednik nije pojavio na samitu u Brazilu izazvalo je razne spekulacije u zapadnim medijima. Međutim, Denda kaže da kineskog predsednika čeka Samit sa EU, zatim važan sastanak donošenja novog petogodišnjeg plana, ali imaju i veliku paradu, 3. septembra.
"Nije bilo sporova oko rezolucije i ona je usaglašena ranije, tako da nije bilo posebnog razloga da Si Đinping ide u Brazil. Puno je poslova koje Si mora da obavlja u ovom periodu", pojasnio je on i dodao da BRIKS nije neprijateljski nastrojen prema Zapadu, već da proističe iz krize u koju je Zapad zapao.
Dr Danilo Babić smatra da je prethodno proširenje BRIKS-a i ulazak novih članica - Etiopije, Egipta, stavilo u fokus organizacije afrički kontinent.
"U fokus ove organizacije stavlja se Afrika. Otvara se mogućnost trgovine. Znamo da je Kina individualno jaka, ali sada se to proširuje, pojačavaju se investicije u infrastrukturu. Dobija se alternativa finansijskom sistemu, kroz novu Razvojnu banku. To omogućava još jedan vid nezavisnosti pre svega u odnosu na MMF i Svetsku banku", naveo je Babić.
Live
