"Dan uveče" o sporazumu Jermenije i Azerbejdžana: Ko je dobitnik, a ko gubitnik

Južni Kavkaz – stara vatra ponovo tinja. Sporazum potpisan, ali istina tek počinje da izlazi na videlo.

Ko je dobio, a ko izgubio? Da li Tramp može da nametne mir, ili je ovo samo predah pred novi sukob? Jermenija pod pritiskom, Azerbejdžan jači nego ikad, ili ipak ne?

Objavljen dokument: Šta piše u sporazumu Jermenije i Azerbejdžana

Jermenija i Azerbejdžan, dve južnokavkaske zemlje koje su tokom poslednjih 35 godina vodile seriju krvavih ratova oko Nagorno-Karabaha, većinski jermenske enklave unutar međunarodno priznatih granica Azerbejdžana, u petak su potpisale mirovni sporazum u Beloj kući.

Sporazum iz Bele kuće naišao je na pozitivne reakcije u Evropi i Turskoj, koje su pozvale na njegovu punu implementaciju i nastavak pregovora o konačnom mirovnom rešenju.

Rusija je zauzela donekle rezervisaniju poziciju. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je pozdravila svaki napor koji može dovesti do smirivanja tenzija, ali je dodala da bi u tom procesu glavnu ulogu trebalo da igraju zemlje regiona i njihove komšije – Rusija, Iran i Turska.

O ovim temama u "Danu uveče" govorili su novinar Nebojša Malić i univerzitetski profesor Srđan Perišić.

Na pitanje ko je bolje prošao u sporazumu Jermenije i Azerbejdžana, Malić je rekao da je to Amerika.

"Jermeni su najgore prošli još od karabaškog rata od pre nekoliko godina, kada su izgubili većinu te teritorije koju su imali još od 1992. a od nedavno su ga izgubili sasvim i to ne zato što su Azeri bili vojno jači, nego zato što se Pašinjan unapred predao", rekao je Malić.

"Jerevan je sa jedne strane govorio da će da brani svoj narod i svoju zemlju, a, dodaje, međunarodni forum je govorio da je priznao teritorijalni integritet Azerbejdžana - što znači da je ceo Karabah priznat u granicama Azerbejdžana", istakao je, dodajući da se nisu ni trudili da ga vrate.

Naglašava da je ovo samo "formalno parafiranje te priče" i nastavak Pašinjanovog pokušaja da se odmakne od Rusije i primakne Amerikacima.

Kaže, da je dobitnik tu Azerbejdžan, ali da bi on rekao i sama SAD, koja strateški dolazi na granicu sa Iranom gde nikad nije bila ranije.

"Dolazi u neposredno okruženje Rusije i nalazi neki put za izvoz azerbejdžanske nafte koja je od vitalnog značaja za Zapad, jer ruska je pod njihovim sankcijama", rekao je Malić i dodao da je najveći gubitnik Jermenija.

Perišić ističe da je Jermenija mogla bolje da je slušala Rusiju, naglasivši da je ovaj problem, kao i da su sva zbivanja na Kakvkazu počela 1992. godine odmah posle raspada SSSR-a.

Kaže da je Rusija morala da bude posrednik između Jermenije i Azerbejdžana i da završi problem Nagorno-Karabaha.

Podsetio je da je Jermenija u prvom karabaškom ratu zauzela sedam oblasti Azerbejdžana izvan Nagorno-Karabaha.