"Dan uveče" o nasleđu Merkelove: Žena koja je gotovo dve decenije oblikovala lice Evrope

Angela Merkel je žena koja je gotovo dve decenije oblikovala lice Evrope. Njeno nasleđe i dalje deli javnost, a njen uticaj oseća se i danas.

Da li je Nemačku učinila nezavisnom silom ili je potčinila interesima Sjedinjenih Država? Kako je od simbola stabilnosti postala figura oko koje se lome evropske politike?

O političkoj anatomiji Angele Merkel, o njenim uspesima, ali i greškama kao i o geopolitičkom tragu koji je ostavila iza sebe, teme su o kojima su govorili gosti "Dana uveče" na RT Balkan diplomata i nekadašnji ambasador u Nemačkoj Milovan Božinović i istraživač pripravnik na Institut za međunarodnu politiku i privredu Mile Obrenović.

Božinović je, na pitanje kako je Merkelova postala kancelarka Nemačke, rekao da je to bilo u jednoj vrlo oštroj unutar partijskoj borbi koja se vodila u vreme Šrederove vlade.

Zaharova odgovorila Merkelovoj: A zašto je toliko dugo ćutala?

"CDU je 1998. godine još jednom kandidovao Helmuta Kola da im bude kancelar, pa je izgubio, što je onda bila prilika da u toj partiji dođe do nekog potresa i do takmičenja pretendenata za prvo mesto i za nasleđe skoro uvek centralne nemačke partije", rekao je Božinović u "Danu uveče".

Kako je rekao, Merkelova se u tome snašla jako dobro i vrlo vešto i dodao da je ona prvo bila generalni sekretar CDU-a, te da je bila favorit Helmuta Kola koji ju je stalno podržavao.

Ističe i da je znala kada treba da ga se odrekne.

Ona se, rekao je, nakon jedne Kolove afere sa jednom francuskom rafinerijom (afera sa donacijama) distancirala od njega i to je kod mlađih u CDU izazvalo simpatije.

Naglasio je da kada je jednom ona uzela vlast, znala da "barata sa njom".

"Ona je u fazi borbe za poziciju koja će je lansirati na kancelarsko mesto znala da se snađe bez mnogo sentimenta i da se nametne kao neko ko uživa poverenje da će voditi jednu realnu, razumnu politiku bez ekscesa i ekstrema", rekao je Božinović, dodajući da je to tako bilo sve do njenih poslednjih godina na vlasti, koje su se završile u "nekakvom osciliranju" koje je više bilo znak slabosti i gubljenja koncepta nego neka realna politika.

Na pitanje kako su se razvijali odnosi između Rusije i Nemačke nakon raspada SSSR-a, Obrenović je rekao da su bili izrazito pozitivni.

Podsetio je i na širu svetsku političku situaciju u tom trenutku, gde SAD izlaze kao pobednice iz hladnog rata i da tu dolazi do "oslobađanja Nemačke na neki način" - dat joj je veći prostor da kreira sama spoljnu politiku.

Još jedno važno priznanje Angele Merkel: Ko je sprečio dogovor s Rusijom 2021?

"Nemačka se u tom trenutku odlučuje za politiku trgovinske međuzavisnosti koja joj je omogućila da razvija dobre odnose sa Rusijom, a ta politika je omogućila da po jeftinijim cenama obezbeđuje energente iz Rusije", objasnio je Obrenović, dodajući da je ta saradnja bila na obostranu korist s obzirom na to da je i RF donela veliki izvoz na jedno takvo veliko tržište i u pravcu industrijskog giganta kao što je Nemačka.

"To je samim tim omogućilo prvenstveno Šrederu izgradnju Severnog toka 1, kasnije i Merkelovoj da nastavi tim putem - izgradnja Severnog toka 2", naglasio je.

Kako je rekao sve to, do početka sukoba Rusije i Ukrajine, omogućavalo je dobre odnose Nemačke i Rusije.

"Onda znamo da sa početkom sukoba Nemačka je napustila tu politiku trgovinske međuzavisnosti verujući da ekonomija i međusobna trgovina ipak više nisu garant odbrane i sigurnosti jedne zemlje, nego da mora da se okrene onoj staroj politici moći i da podigne nivo svoje odbrambene sposobnosti na više nivoe kako bi bila u stanju da odbrani sopstvene granice pomoću oružanih sila", rekao je Obrenović.