U kakvom stanju ruska i ukrajinska vojska ulaze u 2026. godinu? | Dan uveče
O događajima u Ukrajini tokom 2025. godine, o sukobu koji traje, o žrtvama ali i o lekcijama, u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su pukovnik u penziji Sreten Egerić i vojni pilot Boriša Mandić
Dok američki predsednik Donald Tramp nastavlja sa diplomatskom inicijativom za okončanje sukoba u Ukrajini, a Evropljani razmatraju načine za dalje finansiranje Ukrajine, borbe duž linija fronta se nastavljaju.
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je tokom svog godišnjeg obraćanja u petak poručio da je strateška inicijativa na frontu je potpuno prešla u ruke Oružanih snaga Rusije. On je poručio da se u se u zoni SVO nalazi oko 700.000 boraca.
Ruske snage su sredinom decembra oslobodile Seversk, ključno naselje u severnom delu Donjecke Narodne Republike, čime je ruskim trupama otvoren put da napreduju sa severoistoka ka Slavjansku.
Krasnoarmejsk, odnosno Pokrovsk, kako ga Ukrajinci zovu, bio je poprište najžešćih borbi tokom 2025. godine. Taj grad je konačno oslobođen u decembru, dok se borbe oko obližnjeg gradića Dimitrova, odnosno Mirnograda, i dalje vode.
Ruske snage beleže napredak i na jugu, u Zaporoškoj oblasti. Najžešće borbe se vode oko Guljapolja, gradića od oko 12.000 stanovnika koji je najpoznatiji kao nekadašnja prestonica ukrajinskog anarhiste Nestora Mahna tokom građanskog rata u Rusiji.
Zaporoška oblast je, zajedno sa Hersonskom oblasti i Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom, glasala za pridruživanje Ruskoj Federaciji na referendumu u septembru 2022. godine.
Ukrajinske snage nastavljaju da se suočavaju sa izazovima, od kojih je najznačajniji nedostatak ljudstva.
Dobrovoljaca je sve manje, a onih koji su spremni da učine sve kako bi izbegli gotovo izvesnu smrt na frontu sve je više.
Prema podacima koje je izneo ruski ministar odbrane Andrej Belousov, ukrajinske snage su tokom 2025. godine izgubile čak 500.000 vojnika.
Rusija gura napred, Ukrajina ćuti o dezertiranju, a Zapad broji pakete pomoći kao da time menja realnost.
O događajima u Ukrajini tokom 2025. godine, kao i o sukobu u kojem se pokazalo da dronovi vide više od vojnika, da algoritam odlučuje brže od generala, i da pored ljudi neretko strada i istina – naročito u režiji zapadnih medija i politika – u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su pukovnik u penziji Sreten Egerić, i vojni pilot Boriša Mandić.
Egerić je ocenio da je ukrajinska vojska u katastrofalnom stanju.
"Opadaju i kvantitet i kvalitet resursa, kako naoružanja, tako i ljudstva, i više to nije ona oružana sila iz 2022. godine, kada je raspolagala ljudstvom koje je bilo mnogo motivisanije za borbu", naglasio je Egerić.
On je naveo da je vreme učinilo svoje, dodajući da su mnoge ukrajinske elitne jedinice, kao što je 36. mornaričko pešadijska, tri puta rasformirane i preformirane, popunjavane ljudstvom i opremom po principu "šta se ima i kako se ima".
Naveo je da, što se tiče ruskih odbrambenih snaga, takođe ima gubitaka, i u ljudstvu i u tehnici, ali da Rusi imaju prednost jer sami proizvode svoje oružje, a dinamika proizvodnje je veoma velika.
Istakao je da, s druge strane, ukrajinske snage imaju samo 20 različitih modela tenkova, a ukupno 64 modela borbenih vozila, te da je, imajući u vidu ovu situaciju, veoma teško osigurati stabilan lanac snabdevanja i obezbediti potrebne rezervne delove.
"Sviđalo se to nekome ili ne, rusko naoružanje je kvalitetnije i superiornije od zapadnog naoružanja, što se pokazalo i u Drugom svetskom ratu, ali i u ovom sukobu sa Ukrajinom", istakao je Egerić.
Kao primer, on je naveo američke "abrams" tenkove, za koje se pokazalo da projektili koji su sto puta jeftiniji od njih mogu da ih izbace iz upotrebe.
"Ruske oružane snage napreduju", istakao je Egerić, i podsetio da su ranije ruske snage bile opisivane kao "parni valjak", ali da se sada može govoriti o "ruskom kombajnu".
"Ruski kombajn melje ukrajinsku i NATO živu silu" , naglašava Egerić.
On je dodao da sve navodi na rusku vodenicu te da je za očekivati da će se 2026 godine operacije izvoditi mnogo dinamičnije i mnogo brže sa mnogo većim gubicima po Ukrajinu ali i po NATO.
"Ovaj gospodin trgovac iz SAD je to pravovremeno shvatio, a ovi iz Zapadne Evrope još uvek nisu, ali shvatiće u martu ili aprilu", istakao je Egerić.
Mandić je ocenio da se front na inicijativu ruskih snaga pomera na ukrajinsku teritoriji i naveo da ruska strana ima osnovne principe ratovanja, a to je svrsishodnost, ekonomičnost, postupnost, kao i razvijenu taktiku da se sačuvaju životi iskusnih boraca.
On je istakao da sukob traje ovoliko dugo jer ukrajinska strana ima pomoć Zapada u oružju, novcu, ljudstvu, instruktorima i logistici.
Govoreći o mirovnim pregovorima, Mandić je ocenio da je primirje bez mira neprihvatljivo za rusku stranu i da trenutno ne vidimo ni naznaku da može doći do poštenog i pravednog trajnog mira.
On je dodao da će, čim se ruska strana uključi u pregovore u punom kapacitetu, biti moguće videti svetlo na kraju tunela.
Istakao je da Specijalna vojna operacija (SVO) nije rat jer Rusija nije proglasila ratno stanje, a, kako je podvukao, ako se to desi, neće biti dobro.
"Dok ruska strana ne ostvari ciljeve SVO, koji su denacifikacija, demilitarizacija i sprečavanje Ukrajine da uđe u NATO, operacije će se nastaviti", smatra Mandić.
On je zaključio da se iz istorije vidi da Rusi ne žure da dođu, ali kada stignu na mesto gde žele, ne žure da odu.
Live
