Pokajanje ili podvala: Zašto Makron odjednom želi razgovor s Putinom? | Dan uveče

U političkoj vrhuški Evrope prošle nedelje došlo je do onoga što deluje kao iznenadna promena kursa, kada je Emanuel Makron izjavio da bi Evropljani trebalo da pronađu okvir za direktan dijalog sa Moskvom.

Naš izbor

Anarhija u EU: Ko vlada Evropom?

Predsednik Francuske, inače doskora jedan od glavnih pobornika ideje slanja evropskih NATO trupa na ukrajinsko tlo, i koji je pre tek nešto više od mesec dana sa Vladimirom Zelenskim u Parizu potpisivao sporazum o namerama za prodaju do 100 borbenih aviona "rafal", PVO sistema i dronova Kijevu, izneo je ovu ideju u Briselu, nakon maratonske sednice Evropskog saveta koja se završila bez saglasnosti o finansiranju Kijeva zamrznutom ruskom imovinom.

Umesto toga, evropski lideri su se dogovorili da rupu u ukrajinskom budžetu prikrpe zajedničkim zaduživanjem u iznosu od 90 milijardi evra.

Komentarišući poziv za dijalog francuskog predsednika, sekretar za medije predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov rekao je za RIA Novosti da je Vladimir Putin otvoren za razgovor sa svojim francuskim kolegom, dodavši, međutim, da takav dijalog mora imati jasnu svrhu, i da ne sme biti korišćen kako bi jedna strana "čitala lekcije" drugoj.

O tome da li se Pariz udaljava od Merca i slepe antiruske politike, da li Makron igra svoju igru ili samo kupuje vreme, i može li Rusija uopšte verovati predsedniku koji menja narativ brže nego što Evropa menja sankcione pakete u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije i istoričar Siniša Vulić. 

Gujaničić je rekao da ima više faktora koji objašnjavaju Makronovo ponašanje. 

"On nije čovek koji ima neka čvrsta ideološka ubeđenja, koji ima jednu koherentnu političku viziju, nepromenljivu. Pošto znamo iz kakvog sveta dolazi, pre same politike, on ima jedan dosta pragmatičan pristup stvarnosti i problemima. Pragmatično može biti i u pozitivnom i u negativnom smislu. Drugi deo objašenjea polazi od toga da je on uvideo realnost, što je u politici negde najvažnije", ocenio je Gujaničić. 

Naš izbor

Fejdoova komedija u Jelisejskoj palati: Makron je dotakao samo dno

Dodao je da, ko je pratio francuske medije poslednjih nedelja, mogao je da se susretne sa frazom "potencijalni izlazak Evrope iz istorije", a to je strah da bi Evropa svojim pasivnim odnosom u ovom sukobu između Rusije i NATO koji se odvija u Ukrajini i ako tri sile (Rusija, Kina i SAD) iscrtaju konture novog poretka, nakon sukoba, mogla trajno da ostane potisnuta u geopolitičkom smislu. 

Vulić je naveo da je Makron dobro sažeo suštinu ove teme i da je rekao da su neki već razgovarali sa Putinom i da on veoma jasno misli na mirovni proces koji je započet iz Vašingtona. 

Naglasio je da je mnogo tendencija radi protiv EU u ovom trenutku, EU dugo nije najaktivniji deo sveta, tri super sile su sve više ili manje orijentisane prema Pacifiku, a dodao je i da je EU ta koja nema baš ništa u tom regionu. 

"Pokušaj je da se stavi noga u vrata koja prete da se zatvore pred EU", slikovito opisuje Vulić. 

Gujaničić kaže da je odnos ruskog predsednika i Makrona zanimljiv, podsetivši da je, kada je Makron došao na vlast, jedna od prvih većih inostranih poseta koje je imao, bila poseta ruskog predsednika koga je trijumfalno dočekao. 

Podsetio je na to da je bilo mena u njihovim odnosima i da nije lako uhvatiti Makronovu viziju, ako je uopšte ima. 

"Oni žele da spreče neku novu Jaltu bez njih, a na nekoj novoj Jalti, veliko je pitanje da li bi Ruska Federacija pristala da neki evropski političar bude prisutan", kaže Gujaničić. 

Vulić je istakao da je situacija u Francuskoj veoma komplikovana i da u toj zemlji traje politička kriza, međutim, i dalje je vlada na tankom ledu. 

Naš izbor

Tajne Svetskog foruma: Ruski "predsednik u egzilu" i berlinski bal globalista

Kazao je i da pitanje budžeta u Francuskoj nije rešeno. 

Istakao je da je Makron neko ko je morao više puta da se prilagođava na nešto što mu je nametano sa strane, dok Putin ima svoju liniju vlasti u Rusiji. 

Naveo je i da je Nemačka dugo bila formalni i neformalni lider EU i država od koje mnogo toga zavisi, te da sigurno u Berlinu postoji neslaganje oko predavanja baklje EU. 

Ocenio je da postoji neslaganje oko poteza koje treba povući po pitanju Rusije i Ukrajine. 

Govoreći o ovoj temi, Gujaničić je rekao da je francusko-nemačko savezništvo zasnovano na interesu i da je Francuska neko ko ima kakav-takav uticaj i van Evrope. 

"Skeptičan sam po pitanju simfonije francusko-nemačkog motora", zaključio je.