Svet
Ratni projekat Evropa: Zašto Brisel vodi ratnohuškačku politiku? | Dan uveče
Kako se EU od projekta mira pretvorila u projekat rata za RT Balkan pričaju pisac i publicista Igor Ivanović i pukovnik u penziji iz Srpsko-ruskog centra "Majak" Sreten Egerić
Evropska unija, blok koji danas obuhvata 27 država u Evropi, nastala je kao naslednica zajednice šest zapadnoevropskih zemalja koje su započele proces političke i ekonomske integracije u godinama nakon Drugog svetskog rata.
Pristalice EU ranije su je nazivale i "najuspešnijim mirovnim projektom" u svetu, ističući da je upravo ona zaslužna za višedecenijski mir koji je zavladao u Zapadnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata. Pojedinci su čak govorili i o Paks Evropi, poredeći je sa Paks Romanom, periodom od oko 200 godina vrhunca moći Rimske imperije koje je donelo stabilnost i prosperitet u prvim vekovima nove ere.
Na vrhuncu moći liberalnog zapadnog poretka - 2012. godine dobila je i Nobelovu nagradu za mir, koju je Komitet obrazložio činjenicom da je "rat između Nemačke i Francuske danas nezamisliv", ali i navodnim zaslugama EU u jačanju demokratije u Istočnoj Evropi i Turskoj, kao i u rešavanju sukoba na prostoru Balkana.
Percepcija Evropske unije se, ipak, značajno promenila. Eskalacija sukoba u Ukrajini i podrška vodećih evropskih zemalja ratnohuškačkim vlastima u Kijevu ranije se možda i mogla pripisati podređenom položaju u kom se EU našla u odnosu na Vašington - pogotovo za vreme predsedničkog mandata Džozefa Bajdena, koji se zalagao za naoružavanje Ukrajine "dokle god to bude potrebno". Ipak, nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću i početka pregovora o miru u Ukrajini nekoliko meseci kasnije, upravo se Evropska unija profilisala kao glavna sila koja i dalje podržava naoružavanje Kijeva i produženje sukoba u toj zemlji.
Kako se EU od projekta mira pretvorila u projekat rata za "Dan uveče" pričaju pisac i publicista Igor Ivanović i pukovnik u penziji iz Srpsko-ruskog centra "Majak" Sreten Egerić.
Evropu treba posmatrati sa mnogo nijansi i istorijskih pasaža, a ne ideološki kako se ona u našoj državi posmatra naročito posle Petog oktobra, kaže Igor Ivanović.
"EU je danas u padu - biološkom, ekonomskom, kadrovskom, naučnom, jer je pretiču druge civilizacije i unutar nje postoji zamor materijala. Ako iz čitave lepeze izdvojimo mir kao kategoriju ne mogu da se složim da je ona u biti bila projekat mira, mada je činjenica da je zaustavila sukobe unutar njenih članica. Ali je izgubila ideološku komponentu i nije mogla da odgovori na pitanje šta je ona - da li je tehnička koalicija država koja se teritorijalno nalaze u Evropi i imaju sličan pogled na svet ili je to neka nova nadvrednost, pogotovo kada je reč o nacionalnim identitetima", kaže Ivanović i dodaje da je EU bila konfuzna kada je reč o spoljnoj politici.
Naime, sagovornik televizije RT Balkan je opisuje kao vazalnu prema hegemonu - Americi, te da se nije pitala za mnogo toga sve dok je sa Istoka mogla da uvozi jeftine energente, radnu snagu i tehnologiju. Međutim, kada su SAD taj sistem ocenile kao neodrživ, evropske ekonomske i materijalne vrednosti su počele da se urušavaju.
"Tada smo mogli da vidimo koliko je ideološki ogoljena ta politika koju je simbolizovala Nemačka - uvoziti jeftino od Rusa energente dok vas Amerika brani svojom vojnom tehnologijom, pa samim tim ako imate radnu disciplinu ostaje pristojan prihod. Međutim, na ukrajinskom ratištu se ta ideologija raspala u param-parčad. Ukrajinski sukob je postao jedna vrsta lakmusa, ogledala u kome je mogla i Evropa da vidi svoj pravi lik. Ali to je mogla i Rusija koja je, dobrim delom, do tog trenutka bila sovjetija. Tako da je ovaj sukob stvari vratio na antropološke početne pozicije", dodaje Ivanović i ističe da je i pitanje mira u Evropi postalo upitno.
Kada je reč o Uniji i miru, Egerić smatra da je polazna tačka Vašingtonski sporazum i osnivanje NATO saveza.
"Ne možete na jednom tasu da imate borbenu organizaciju, a na drugom da se zalažete za mir. Očigledno da je to bila prevara, nisu nikada bili za mir. Da nije bilo okupacionih snaga SSSR-a u Istočnoj Nemačkoj i okupacionih snaga SAD koje se još uvek drže u Zapadnoj Nemačkoj, odavno bi se pobili Nemci i Francuzi između sebe. Oni i dalje ne ratuju samo zato što su tu Amerikanci koji im ne daju da ratuju. Taj 'kolektivni Zapad' iliti 'zapadni svet' koji se ogleda u Evropskoj uniji pao je na ispitu antikolonijalne borbe u Africi. A oni su bili nosioci kolonijalizma i posle Drugog svetskog rata i istrebljenja dela naroda na tlu Afrike. Pali su na ispitu sukoba Grčke i Turske, na kojem je pao i NATO pakt. Definitivni neuspeh bio je na prostoru Balkana ili kako kažu Zapadnog Balkana, jer nisu pokušavali da dovedu do smirivanja tenzija, već su se naoružavanjem pobunjeničkih, paravojnih, terorističkih organizacija svrstali uz jednu stranu", podseća Egerić.
Gost "Dana uveče" ističe da je velika mogućnost da će EU politikom nedoraslih rukovodilaca ući u veliki oružani sukob sa jednom ili dve hiper-sile i onda će doći do prekompovanja Evrope nastale na Napoleonovim temeljima.
"Moja procena je da će rukovodioci sa Istoka i iz SAD razvaliti ovakvu Evropu i postaviti nove temelje i, nažalost, nove granice. Tako da evropska industrija, vojska, demokratija, obrazovanje, kultura, nauka... neće činiti ništa u svetu", dodaje Egerić.
Ivanović podseća da se na čelu Evropske unije nalazi osoba koja je osumnjičena za najveću korupciju, kao i da se među njenim ministrima nalazi nekoliko njih koji su isterani sa matičnih političkih scena, takođe, zbog korupcije.
"U okviru EU imamo ideju rata kao ključnu ideju koju istovremeno uparuju sa idejom ekonomskog razvoja i blagostanja. To je van svake logike. Ideja rata je samo ideja pravde i pobede, a ne može biti ideja razvoja, on je vezan za mirna vremena. Ideja militarizacije unutar EU, naoružavanja i pokušavanje stvaranja vojske, ali bez ikakve realne mogućnosti da se vojska i stvori. Naime, imate migrantsko stanovništvo kome, kako je u intimnom razgovoru sa Takerom Karlsonom rekao nekadašnji nemački kancelar Olaf Šolc, rizikujete da to oružje upotrebi u zemljama EU, jer tamo postoje latentni sukobi koji se prikrivaju i koji su u osnovi religijsko-civilizacijskog nivoa", naglašava Ivanović.
On smatra da je postoje šanse da se dogodi novi svetski rat na teritoriji Evrope, jer se javnost godinama podgreva da je rat sa Rusijom neizbežan i česte su njegove najave. Na čijoj strani bi bila Srbija?
"Kada su se, tokom Drugog svetskog rata, istočni narodi utrkivali ko će da da više dobrovoljaca i borbenih jedinica SS divizijama i Hitlerovom generalštabu, u Srbiji čak dva politička prvaka, koje danas smatramo kolaboracionistima, su rezolutno odbili da daju ijednog vojnika. General Nedić nije hteo da razgovara o tome, a Dimitrije Ljotić koji je ideološki bio bliži ideji neke vrste fašizma sa jakim ideološkim nabojem, takođe je odbio. Sada, kada bi se ponovila istorija u ovom segmentu, ubeđen sam da Srbija ne bi ratovala protiv Rusije i da bi bila sposobna da sruši svaku svoju vazalnu vladu koja bi se opredelila na takav korak. Polako se menja klima u EU, jedina država koja neće dati nijednog vojnika, ali će najviše raspirivati rat je Velika Britanija. U ovom trenutku ideja novog rata na evropskom tlu između Rusije sa novim saveznicima i briselskom unijom ili evro-NATO nije daleko" smatra Ivanović.
Live
