Svet
Makronov foto finiš: Kakvu će zemlju francuski predsednik ostaviti iza sebe? | Dan uveče
Francuski premijer je morao da napravi kompromise kako bi izbegao pad još jedne vlade, te će smanjenja državnih izdataka i povećanja poreza biti manja nego što je politički vrh u Parizu želeo
Nakon višemesečnih peripetija, koje su dovele do pada dve francuske vlade, francuski parlament je u ponedeljak konačno usvojio budžet za 2026. godinu. Premijer Sebastijan Lekorni, inače bliski saradnik predsednika Emanuela Makrona, uspeo je da preživi dva glasanja o nepoverenju nakon što je u poslednji čas uspeo da postigne sporazum sa umereno levim Socijalistima.
Ipak, francuski premijer je morao da napravi kompromise kako bi izbegao pad još jedne vlade, te će smanjenja državnih izdataka i povećanja poreza biti manja nego što je politički vrh u Parizu želeo.
Politička nestabilnost u Francuskoj, do koje je došlo nakon što je partija predsednika Makrona izgubila većinu na parlamentarnim izborima 2022, da bi eskalirala nakon vanrednih izbora dve godine kasnije, negativno se odrazila na ekonomsku situaciju u toj zemlji.
Iako novi budžet predviđa smanjenje budžetskog deficita, on će i dalje iznositi zabrinjavajuće visokih pet odsto, dok je javni dug Francuske porastao na čak 117 odsto BDP-a.
Politička i ekonomska nestabilnost u toj zemlji odrazili su se i na popularnost predsednika Makrona, koji danas važi za verovatno najnepopularnijeg lidera u Evropi. Istraživanja javnog mnjenja redovno pokazuju da svega 20-ak odsto Francuza smatra da njihov predsednik radi dobar posao, dok se udeo onih koji ga ne podržavaju često penje i do 80 odsto.
O političkoj krizi u Francuskoj u emisiji "Dan uveče" govorili su Radomir Jerinić, politikolog i Siniša Vulić, istoričar.
Jerinić kaže da Makron prednjači u rusofobnoj retorici i da se njegov rejting sveo na spektar od 11 do 14 odsto. Ukazao je da zemlja koja ima predsednika sa takvim rejtingom ne može biti stabilna.
"Nije stabilna situacija u zemljama sa liderima koji imaju mnogo veći rejting, a ne u zemlji sa nekim političkim patuljkom, a posebno geopolitičkim patuljkom kakav je Makron", naveo je on.
Dodao je da se briselske birokrate i njihove "gazde preko bare" plaše ko bi mogao da uleti u taj vakum moći kada bi se Makron sklonio, te da se zbog toga prave razni ustupci.
"Sklapaju se neprincipijelne koalicije da u taj vakum moći ne bi uletela neka Marin le Pen ili neka nacionalna opcija. Pravi se sanitarni koridor, kako ne bi došla na vlast uslovno desna opcija", pojasnio je Jerinić.
Govoreći generalno o situaciji u EU, on je rekao da Unija nema stabilnog, jakog, popularnog lidera i da to nikom ne odgovara.
"To ni Americi ne odgovara, ne zato što brinu za Evropu, već je i njima stalo da u taj vakum moći ne uleti neko ko neće slepo slušati konfrontacioni kurs Vašingtona. Njima odgovara stabilna i čvrsta marioneta u Evropi. Ne odgovara im stabilan i čvrst suverenistički lider, ali im odgovara jaka marioneta koja se neće mnogo pitati oko kursa u spoljnoj politici", smatra on.
Ukazao je i da je Makron jedini garant koji može sprovesti "rusofobičnu politiku", što gazdama "preko bare" odgovara, te će se održati i njegova politička karijera neće doživeti kraj čak i kada bi otišao sa predsedničke funkcije.
"On će se ugravirati na neku drugu poziciju, ako ne u Francuskoj, onda na poziciju u EU. Recimo kao lider Evropske komisije ili nešto drugo. Ako ste dovoljno lojalni Vašingtonu oni će vas lansirati na sam vrh Evropske komisije", rekao je Jerinić i dodao da Vašington trenutno nema nijednu fuguru u Evropi koja ima tako fanatičan ratni i rusofobni stav kao Makron.
Vulić smatra da su izglasavanjem budžeta vlada i Makron uspeli privremeno da smire krizu koja traje dve godine, a koja je poslednjih šest meseci bila najintenzivnija.
Pojasnio je da jedan član Ustava Francuske kaže da vlada ima pravo da usvoji predlog budžeta bez glasanja u skupštini, ali da parlament ima pravo da predloži izglasavanje nepoverenja vladi. To se i desilo prošle godine.
Pred Francuskom su u martu ove godine lokalni izbori, naredne predsednički, a 2029. godine parlamentarni. Vulić smatra da će lokalni izbori biti neka vrsta uvertire za predsedničke naredne godine.
Veruje da se aktuelna dešavanja u toj zemlji mogu smatrati kao poraz levice i da je veliko pitanje kako će levica izaći na izbore.
"Umerena desnica (Republikanci) je danas podeljena, jedni se zalažu za ostanak sa Makronom, ali postoji deo Republikanaca koji nije zadovoljan. Smatraju da bi više dobili da se okrenu Lepen, a ne Makronu", pojasnio je on.
Da bi desnica došla na vlast, kako kaže, potrebno je da "prodru" u umereno desno biračko telo.
"Desnica pokušava da razbije tabu i da privoli glasače centra. Posle ovog budžeta videćemo da li će uspeti. Međutim, sigurno će na narednim izborima biti bliži cilju nego na prošlim", rekao je Vulić.
Live
