Svet
Kina i nova azijska računica: Sledi li preokret na Tajvanu i šta smera Japan? | Dan uveče
U Japanu trenutno traje strašna revizija istorije, dok Kina pokušava da spusti loptu i dijalogom reši tenzije jer komšije "zveckaju oružjem", smatraju sagovornici televizije RT Balkan
Pokušaj mešanja Japana u odnose Kine i Tajvana su samo kraj procesa koji na Dalekom istoku neprimetno traje već neko vreme, ali zemlja koju vodi premijerka Sanae Takaiči nema tu moć da adekvatno odgovori kineskoj snazi.
U tome su saglasni sagovornici u emisiji "Dan uveče" – novinar Branko Žujović i politikolog Aleksa Dobrijević.
Odnosi Kine i Japana pogoršani su od dolaska Takaiči na vlast u oktobru prošle godine i njenih reči da će Japan odgovoriti ukoliko dođe do kineske intervencije u Tajvanskom zalivu.
Žujović je pokušao da opiše trenutno stanje kroz percepciju Japana kao jedne mirne, neutralne države, u kojoj su jaka ekonomija i prosperitet prioritetne teme – ali je realnost malo drugačija.
"Tamo se decenijama političari poklanjaju na grobovima ratnih zločinaca koji su osuđeni za najteže ratne zločine. Ta stvar je uvek tinjala između Japana i Kine, i Japana i Južne Koreje, na primer. Južna Koreja je podnela velike žrtve japanske agresije tokom Drugog svetskog rata", počeo je Žujović.
Iako je očuvanje takozvanog Konsenzusa iz 1992. godine, koji je postignut na protivljenju nezavisnosti Tajvana, dogovoren između dve zemlje – japanski uticaj je to promenio.
Takaiči je tokom prethodnih godina u više navrata otvoreno kritikovala Kinu, ali i podržavala separatističke vlasti na Tajvanu. Ona se, takođe, našla na udaru kritika zbog revizionističkih stavova o ulozi Japana u drugom svetskom ratu.
Kako kaže sagovornik, prevideli smo da se "vektori istorije teško menjaju".
"Ovo što se sada dešava je eskalacija jednog procesa koji nije bio toliko vidljiv dok smo razgovarali o Japanu kao turističkom odredištu, efikasnoj ekonomiji, zemlji racionalnih ljudi... Odjednom se u oktobru prošle godine pojavljuje Sanae Takaiči i kaže: 'Japan će se umešati ukoliko dođe do intervencije u Tajvanskom moreuzu'. To je suprotno svemu onome što piše u japanskom Ustavu mira usvojenom 1947. godine", dodao je Žujović.
Politikolog Aleksa Dobrijević analizirao je nedavno završene parlamentarne izbore, na kojima je stranka Sanae Takaiči ostvarila istorijsku pobedu.
"Nova premijerka najveću podršku ima među mladim ljudima, među generacijom zed ima preko 80 odsto podrške", otkrio je Dobrijević i nagovestio da bi kompletna politička misao u "zemlji izlazećeg sunca" mogla da se pomeri udesno.
Posle njenih izjava o Tajvanu, kao i namere da se rasporede rakete srednjeg dometa na okolnim ostrvima, odnosi sa Kinom dodatno su zategnuti.
"To su stara, istorijska rivalstva, ništa što nije novo. Da li Japan ima tu privilegiju i moć da to uradi u ovom trenutku? Sumnjam", kazao je politikolog i naveo da je najveći problem Japana demografska situacija, koja bi, ako se ovako nastavi, mogla da ugrozi opstanak države do kraja veka.
Žujović, koji je veoma dobro upoznat sa dešavanjima na Dalekom istoku, potvrdio je zašto je Tajvan toliko važna tačka u tom delu sveta.
"Tajvan godinama gradi novu, ogromnu vojnu bazu na ostrvu Magešima. Japan gomila rezerve plutonijuma, to je pokazao najnoviji izveštaj kineskih tink-tenk agencija, i najavljuje mnogo toga. Govorimo o kraju jednog procesa i početku znatno radikalnijeg tona u japanskoj politici", kazao je Žujović.
U tome ima i podršku Japanaca, koji prema rečima Dobrijevića, pokušavaju da uz pomoć vojnog naoružanja podignu sopstvenu ekonomiju.
"Izvršavaju se određeni letovi za koje do sada nismo mogli da zamislimo da će ih Japan izvršiti. Prošle godine je izvršio dva leta u okviru vojnih vežbi, jedan je išao čak do Nemačke, a drugi do Kanade. Da li je to poruka koju Japan pokušava da pošalje Kini? Da svojim avionima i tehnikom može da dotakne bilo koju tačku na kugli zemaljskoj – jeste. Da li će Kina biti neodgovorna i izazvati tenzije? Sumnjam, Kini je potreban mir", poručio je Dobrijević.
Upitan otkud tolika podrška koju Takaiči uživa među građanima Japana, uprkos svojoj ratnoj retorici, Žujović se ponovo vratio na istorijske događaje koji definišu tamošnji narod.
"Sve te posete hramu Jasukuni, prvo su bile simpatične, a onda i sve popularnije u samom Japanu. Njen ubedljiv trijumf na izborima je matematička potvrda te uzlazne linije – kako smo mi verovali da je Japan zemlja večnog mira i racionalnih ljudi, istom brzinom je rasla i želja da se izađe iz okvira poražene nacije, da se njihovim očima posmatrano, povrati dostojanstvo", naveo je.
Govoreći o atmosferi u društvu, novinar je naveo da postoji mišljenje među Japancima da oni nisu toliko loši i da, primera radi, u jednom Nanđingu 1937. i 1938. godine nisu ubili 300.000 ljudi, iako je to istorijska činjenica.
"Na tom tonu japansko društvo želi nekako da rehabilituje sebe, a u stvari da izvrši jednu strašnu reviziju istorije", zaključio je Žujović.
Live
