Podli plan Ukrajinaca: Pokušali da odseku Balkan sa dotoka ruskog gasa | Dan uveče

U jeku dešavanja na Bliskom istoku i ekonomskih i energetskih posledica koje sukob proizvodi, ukrajinske snage dodale su i svoj potpis - napali su infrastrukturu "Turskog" i "Plavog toka" u Crnom moru, poslednjih kanala ruskog gasa ka jugoistočnoj Evropi.

Gasovoda koji, između ostalih, energentima snabdeva i našu zemlju. I dok Evropa pokušava da se odvikne od ruskog gasa, sukob na Bliskom istoku je podsetio da se zavisnost ne leči preko noći. I upravo ova poruka sve češće stiže iz Mađarske, zemlje koju pomenuti gasovod takođe snabdeva. U međuvremenu, cena energije skače, infrastruktura postaje meta, a energenti oružje.

Pokušana diverzija na "Turski tok" i "Plavi tok"

Koliko je Balkan energetski bezbedan, koliko je Evropa, i da li je energija postala novo bojno polje?

Poremećaj na globalnom tržištu energenata zbog sukoba na Bliskom istoku usijao je berze, dovodeći do naglog rasta cena nafte i gasa, a sve je veća zabrinutost i za snabdevanje ključnim sirovinama. Iako je prvi udar osetila Azija, ni Evropa nije ostala imuna.

Pojedine kompanije već obustavljaju deo ugovora, povećavaju se troškovi proizvodnje, a rastu rizici za industriju, posebno u Nemačkoj. Tokom noći između srede i četvrtka, Iran je sproveo napade na devet različitih zemalja. To je dovelo do novog potresa na tržištu, pa je cena gasa na berzi u Evropi na otvaranju trgovanja premašila 850 dolara za 1.000 kubnih metara.

Reč je o rekordnom nivou od decembra 2022. godine, a prema nekim procenama u pitanju je porast cene od 25 do 35 odsto. Cene nafte su blago pale u petak nakon burnog dana kada je cena "brenta" - referentne vrednosti - skočila iznad 119 dolara po barelu. "Goldman Saks" sugeriše da bi više cene nafte mogle da traju sve do 2027. godine.

Istovremeno "Gasprom" je tokom nedelje prijavio nove napade na ključne infrastrukturne objekte koji obezbeđuju izvoz gasa putem gasovoda "Turski tok" i "Plavi tok". Prema saopštenju, novi napadi su se dogodili u periodu između 17. i 19. marta. Sve napade su odbili sistemi protivvazdušne odbrane Ministarstva odbrane, a nijedna meta nije pogođena, dodaju u "Gaspromu".

Gasovodi "Plavi tok" i "Turski tok" predstavljaju ključne pravce za snabdevanje Turske ruskim prirodnim gasom preko Crnog mora.

Uprkos incidentima, isporuke gasa za sada se odvijaju bez prekida, ali novi talas napada na gasovode dodatno naglašava osetljivost energetske infrastrukture u uslovima produženih geopolitičkih tenzija.

O ovim temama govorili su ekonomista Ivan Arnautović i predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Arnautović je rekao da je "Plavi tok" stariji infrastrukturni projekat koji služi isključivo za snabdevanje Turske, dok je "Turski tok" između ostalog vezan za Srbiju.

Kako ocenjuje, Ukrajina na ovaj način održava tu neizvesnost sukoba.

Smatra da sve to utiče na globalnu sliku i energentsku situaciju u Evropi, pogotovo kod nas na Balkanu.

Kijevski režim ponovo pokušao napad na infrastrukturu "Turskog" i "Plavog toka"

"Znamo da je pored nafte za našu zemlju to glavni energent od kog zavisi sve - od grejanja domaćinstva do same industrije. Tako da je snabdevanje gasom jedna od stvari bez koje se ne može", naglasio je.

Atanacković je rekao da bez obzira što je to ispod nivoa mora, dužina samih tokova je dovoljna da bude ranjiva meta, te da je teško braniti toliku dužinu.

"Čini mi se da smo dobili novu neizvesnost kojoj se baš nismo nadali. Računali smo da je snabdevanje tu i tamo neizvesno, sada je ovo nešto posebno", rekao je Atanacković.

"Srbija, Mađarska, Slovačka očekuju snabdevanje isključivo tim putem, tako da ovo predstavlja jednu novinu koja u celoj problematici vrlo neizvesnih okolnosti u snabdevanju energijom povećava i naš siguran pogled da ćemo imati obezbeđeno pod normalnim uslovima dalje snabdevanje energentima", smatra Atanacković.

Arnautović je rekao da na sreću ulazimo u fazu lepog vremena, te da je potrošnja gasa tada manja, za razliku od zimskog perioda, tako da bi naše rezerve koje su preko 500 miliona kubnih u Banatskom dvoru i deo koji je u mađarskim skladištima sigurno zadovoljile potrebe za jedan duži period, ako (hipotetički) dođe do sabotaže.

Kaže da bi se on verovatno vratio u funkciju i da ta šteta ne bi mogla da bude takva kao što su štete koje se dešavaju u Iranu da će negde trebati da prođe i do pet godina da bi se infrastruktura vratila.

"Ipak ovde je predviđeno da ne mogu ti napadi biti u tom intenzitetu da bi se trajno nešto moglo uništiti ili na neki duži period. Možemo da budemo mirni u slučaju nekog kraćeg prekida, postoji rešenje", naglasio je.

Podsetimo, krajem februara predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da su se pojavile informacije o pripremanju eksplozije na "Turskom" i "Plavom toku".