Svet
Buka i bes: Šta donosi nova eskalacija na Bliskom istoku | Dan uveče
Novinarka Lea Kumer je govoreći na televiziji RT Balkan posebno apostrofirala činjenicu da je Iran postao svestan važnosti posedovanja nuklearnog oružja, dok je vojni pilot Boriša Mandić naveo da je mogućnost kontrole važnog pomorskog puta kakav je Ormuski moreuz za Iran mnogo značajnija nego da ima 10 ili 20 atomskih bombi
Situacija na Bliskom istoku se zahuktava, pošto je Centralna komanda američke vojske saopštila da je sprovela udare po iranskim metama treću noć zaredom, otkako je Teheran optužen da je ciljanje brodove koji su se kretali Ormuskim moreuzom.
Iranska revolucionarna garda saopštila je da je zauzvrat gađala nekoliko američkih vojnih objekata u regionu, uključujući, kako se navodi, "skladišta oružja, centar za satelitsku komunikaciju" i sedište Pete flote američke mornarice u Bahreinu.
Dok je Teheran ponovo uspostavio blokadu Ormuskog moreuza optuživši Vašington da je prekršio primirje, američki predsednik Donald Tramp takođe je vratio na snagu sopstvenu blokadu iranskih luka u moreuzu.
Tramp je u međuvremenu obavestio Kongres o svojoj nameri da obnovi ono što je nazvao "odbrambene" napade na Iran, što, prema tumačenju Bele kuće, omogućava administraciji novi rok od 60 dana pre nego što od Kongresa mora da zatraži odobrenje za nastavak ratnih dejstava.
Američki predsednik je takođe saopštio da Sjedinjene Američke Države nameravaju da preuzmu kontrolu nad Ormuzom, da će, kako je rekao, delati kao "anđeo čuvar" ovog moreuza i da će za to naplaćivati 20 odsto od vrednosti sve robe koja kroz njega prolazi.
O tome su u emisiji "Dan uveče" govorili Lea Kumer, novinarka i dugogodišnja dopisnica sa Bliskog istoka i vojni pilot Boriša Mandić.
"Ormuski moreuz ima lepo ime, po onom ostrvu Ormuz koje znači mesto urmi, mesto slatkih plodova", počeo je Mandić.
"Ovde se pokazalo da je taj prirodni fenomen za Iran mnogo važniji nego da ima 10 ili 20 atomskih bombi. Takav prirodni objekat je teško kontrolisati sa strane američke ratne mornarice. Jeste sa strane Iranske revolucionarne garde, to je samo 30 kilometara. Imate rakete, sredstva, brze čamce, ali Amerika će to veoma teško da izvede", nastavio je.
Dodatnu konfuziju stvaraju i velike promene u američkom vojnom rukovodstvu, posebno od kraja februara, kada su počeli vazdušni napadi.
"Ako je Pit Hegset, ministar rata, do danas smenio 22 visoko pozicionirana generala američke vojske, znači da mnogo toga u njihovom unutrašnjem vertikalnom poretku ne štima. Zašto? Očito se ne sluša struka. Rat najviše mrze vojnici, oni znaju koliko je to opasno i koliko je strašno", objasnio je vojni pilot.
Sličnog stava je i Lea Kumer, koja je navela da je Iran bio potpisnik sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, za razliku od, na primer, Indije i Pakistana, koji su proizveli nuklearno oružje.
"Iran je sada shvatio koliki je značaj te male atomske bombe, da niko ne sme da dira Severnu Koreju, koju zapravo samo to štiti", slikovito je predstavila dugogodišnja dopisnica sa Bliskog istoka.
Podsetila je da je Iran je jedina šiitska zemlja u regionu i prirodno je neprijatelj Saudijskoj Arabiji, koja je centar sunitskog islama, kao i da je prvi cilj na kojem je insistirao Izrael bila promena iranskog režima.
"Pre toga su pokušali onom pobunom na jugu, gde je otvorena granica sa Irakom, gde ima veoma mnogo Kurda, misleći da će ih iskoristiti kao pešadiju. To su Kurdi shvatili ovoga puta i odbili. Taj pokušaj pobune iznutra je propao, onda su bombardovanjem sklonili celu vladajuću garnituru, ali je Iran objasnio da on ima četiri spremne garniture, pošto je Izrael najavio da će skinuti i sledeću. Mislim da nisu to uradili zbog svetskog javnog mnjenja jer je na vlast u Iranu došla mnogo radikalnija grupa ljudi od prethodnika, koji nisu bili cvećke. To je jedan rigidni režim koji je surov i prema svom stanovništvu i želi da dominira tim delom sveta", prokomentarisala je Kumer.
Tramp je najavio da će SAD štititi Ormuski moreuz i naplaćivati 20 odsto od vrednosti sve robe koja kroz njega prolazi, ali prema mišljenju Boriše Mandića, postoji drugi, još važniji razlog ove operacije.
"Iza toga se krije namera kako doći do jeftine i veoma kvalitetne iranske nafte. Znate koliko Trampa i Ameriku brinu ljudska prava i slobode u Iranu? Kao mene lanski sneg. On ima svoj strategijski interes da preko Venecuele i Irana, dva najveća naftna rezervoara, obezbedi krv i energiju Americi za narednih 200 godina. To je njegova misija."
Nije samo nafta skupa, već i oružje, a kako podseća Lea Kumer, već su se pojavile vesti da je nestašica oružja u Americi.
"To nije prvi, već drugi put da čujem. Zemlja koja konstantno vodi imperijalističke ratove ostaće bez oružja", rekla je Lea Kumer.
"Neverovatno je, ali ostali su. Mnogo je bombi, projektila i raketa ispaljeno na Iran, a ti projektili se ne prave preko noći. Ne bi Tramp bezveze aktivirao zakon o odbrani Amerike, taj zakon se retko kada aktivira, isključivo da se ubrza proizvodnja oružja. I ne bi tražio od Kongresa novih 350 milijardi dolara", zaključio je Boriša Mandić.
Live
