Svet
Sukob sa stvarnošću: Ukrajinski problemi na frontu sve veći | Dan uveče
Pilot Boriša Mandić i pilot u penziji Stevan Ignjatović su u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan istakli da ni pripadnici NATO snaga, ni oni koji se bore na strani Ukrajine ne postižu rezultate kakve ima ruska vojska, jer nemaju motiva za borbu, s obzirom da su i u NATO trupama i u vojsci Kijeva uglavnom stranci, koji se ne bore iz patriotizma, već zbog profita, iz lične koristi
Najjači savez u istoriji sveta dobio je časove od ukrajinske vojske koja se povlači i gubi. Ukrajinci kažu da NATO na modernom bojištu ne bi imao nikakve šanse, prema procenama daleko su od ruske vojske, u ovom trenutku čak više od deset godina.
Dok se diskurs o rekonfiguraciji NATO-a sa umanjenom američkom ulogom nastavlja, a evropski lideri i dalje prizivaju sukob sa Rusijom u bliskoj budućnosti, sve je više naznaka da severnoatlantska alijansa nije spremna za izazove savremenog ratovanja.
Tokom vojnih vežbi NATO i ukrajinskih snaga u maju, u kojima su učestvovali i pripadnici zloglasnih neonacističkih jedinica "Azov", ukrajinske snage doživele su "kulturni šok" kada su videle ležernost i nespremnost svojih zapadnoevropskih kolega za koje su zaključili da ne bi imali nikakve šanse na savremenom bojnom polju, objavio je nemački list "Velt" krajem prošlog meseca.
Gotovo istovremeno, bivši glavnokomandujući ukrajinskih snaga, Valerij Zalužni, izjavio je tokom sastanka ukrajinskih ambasadora da se NATO i dalje vodi doktrinama iz Drugog svetskog rata, i da će, kako je rekao, Alijansi biti potrebno još 12 godina kako bi došla do makar polovine nivoa na kojem su oružane snage Ruske Federacije danas.
Pilot Boriša Mandić i pilot u penziji Stevan Ignjatović su u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan istakli da ni pripadnici NATO snaga, ni oni koji se bore na strani Ukrajine ne postižu rezultate kakve ima ruska vojska, jer nemaju motiva za borbu, s obzirom da su i u NATO trupama i u vojsci Kijeva uglavnom stranci, koji se ne bore iz patriotizma, već zbog profita, iz lične koristi.
Boriša Mandić je rekao da su vojnici NATO trupa zapravo "manekeni" i "šmekeri" sa profesionalnom vojnom opremom, ali da je jedno biti dobro opremljen, prošetati i snimiti se, ali da su realni uslovi i ratište na kojem meci zuje oko vas, nešto sasvim drugo.
Pilot u penziji Stevan Ignjatović je ukazao da je ukrajinska vojska pre početka Specijalne vojne operacije, bila među najboljim evropskim armijama, zahvaljujući ruskom kadru i obuci, pogotovo oficiri koji su prošli najelitnije ruske škole i da u tom smislu imaju znanje.
"Kada je u pitanju američka vojska imate samo 17 procenata ukupne američke armade su ljudi bele puti i oni baš nemaju želju i potrebu da se dokazuju kao ratnici, osim da im isteknu ti ugovori koje su potpisali na četiri ili pet godina zarad benefita koji ih čekaju posle - da oni i porodice dobiju papire. Niko od njih nije došao iz patriotizma, već zbog svog ličnog cilja, da vidi koliko može da profitira u celoj toj priči i da ima sreće da ostane živ", kazao je Stevan Ignjatović.
On je rekao da Amerikanci nemaju motiv u ovim sukobima i da žive od stare slave.
Boriša Mandić je ukazao da su, čak i prema podacima Kijeva, trenutno u ukrajinskoj armiji pripadnici iz 72 zemlje sveta, najviše iz Južne Amerike i da to govori koji je to konglomerat i mešavina i koji je borbeni moral tih ljudi, kao i koji je njihov motiv da gube život.
"Došao je tu, potpisao ugovor, dobiće benefit i samo mu je cilj da zaradi i da sačuva život", kazao je Mandić.
On je rekao da ljudi zaboravljaju da su NATO podizali, kako je rekao, nacistički generali i da zato ne bi trebalo da čudi "saradnja" sa zloglasnom neonacističkom jedinicom "Azov".
"Ako NATO generali danas pričaju o sukobu 2030. godine, to bi trebalo dosta toga da nam govori", ukazao je Mandić i dodao da je rat u Iranu pokazao pravo stanje unutar NATO-a.
Rastuća skepsa u sposobnost Alijanse koincidira sa postepenim gubitkom vere na Zapadu da ukrajinski terorističkim napadima dronovima mogu promeniti tok rata.
Dok časopis uticajnog američkog Kvinsi instituta za odgovorno državništvo upozorava da navodi o "promeni plime" na bojnom polju ne odgovaraju elementarnoj vojnoj realnosti, rok od 40 dana za ono što je Vladimir Zelenski nazvao "kampanjom uticaja" na Rusku Federaciju, a koja se u praksi svela na nove terorističke napade u kojima su ubijene desetine ruskih civila, navršio se ovog utorka.
Uprkos namerama Vladimira Zelenskog, Ruska Federacija ništa nije bliža pristanku na primirje. Umesto toga, Moskva se dosledno zalaže za postizanje sveobuhvatnog mira, uz rešavanje osnovnih uzroka sukoba.
U međuvremenu, ruske snage nastavile su da napreduju na bojnom polju, oslobodivši više od 30 mesta samo u julu, uključujući i Konstantinovku, strateški značajan grad u aglomeraciji Slavjansk-Kramatorsk.
Live
