Tenzije sa severu: Kako se Arktik našao na nišanu NATO-a | Dan uveče

NATO je glavni pokretač militarizacije u regionu Arktika, što predstavlja direktnu pretnju po bezbednost Ruske Federacije, poručio je ruski ministar spojnih poslova Sergej Lavrov. On je istakao da su, s druge strane, mnoge zemlje izvan tradicionalnog zapada spremne da sarađuju sa Rusijom u tom regionu kako bi postigli obostranu korist.

Region Arktika našao se u centru pažnje globalne javnosti nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću početkom 2025. godine i njegovih neskrivenih ambicija da dansku pokrajinu Grenland pripoji Americi.

Zapad u problemu: Kina i Rusija kontrolišu arktičku alternativu Ormuzu i Suecu

Trampovi komentari o Grenlandu naišli su na oštre reakcije u Danskoj, ali i u drugim evropskom državama, a izazvali su i jedan od najvećih raskola unutar NATO-a u poslednjih nekoliko decenija. Iako se situacija oko Grenlanda poslednjih meseci delimično primirila, Tramp formalno nije odustao od pokušaja aneksije tog arktičkog ostrva.

U pokušaju da primire i zadovolje američkog predsednika, NATO saveznici su početkom godine pokrenuli vojnu misiju "Arktički stražar", koja uključuje povećanje vojnog prisustva Alijanse na dalekom severu.

Dok NATO proširuje vojno prisustvo u regionu Arktika, Rusija i Kina nastavljaju da jačaju obostrano korisnu ekonomsku i energetsku saradnju u tom delu sveta. Severno morski put, koji preko Severnog ledenog okeana povezuje Evropu i Daleki istok, upola je kraći od tradicionalne rute kroz Molučki tesnac i Suecki kanal.

Usled globalnog zagrevanja, ali i razvoja savremenih ledolomaca, ranije neprohodni put preko Arktika poslednjih godina postao je sve privlačniji. Nedavni dolazak kineskog trgovačkog broda sa 500 kontejnera u rusku luku Murmansk, koji se kretao severnom rutom, mnogi već vide kao prekretnicu.

Kineski konzul u Sankt Peterburgu Luo Žanghui poručio je da je Kina spremna da nastavi da igra ulogu u razvoju "Severnog puta svile".

Najhladniji deo planete odjednom je postao najtoplija tačka svetske politike. O tim, ali i drugim temama u emisiji "Dan uveče" govorili su prof. dr Miroljub Milinčić, sa Geografskog fakulteta u Beogradu, dr Aleksa Filipović, naučni saradnik sa Instituta za evropske studije.

Lavrov: Dovoljno je pogledati mapu sveta – Rusija je bila, jeste i biće vodeća arktička država

Sagovornici televizije RT Balkan saglasni su da je Arktik važno strateško mesto, ali prostor bogat naftom i gasom, kao i rudama i retkim mineralima.  

Milinčić kaže da je Rusija na Arktiku domaćin poslednjih 70 godina, kao i da je taj prostor na njihovoj mapi nastavak Sibira. Pojasnio je da nijedna zemlja nije razvijala tako ledolomce kao što je Rusija.

"Rusija održava taj put slobodnim i prohodnim. To je površina od 26 miliona kvadratnih kilometara. Tu interese imaju SAD, Kanade, Danske, a najviše Rusije. Sa oko 5.000 kilometara Ruska Federacija izlazi u zonu Arktika", rekao je Milinčić.

Podsetio je da je teško doći do severnog pola i pobosti zastavu, jer se led stalno pomera, ali da je Rusija to uradila na poseban način.

"Oni su podmornicom došli do severnog pola i poboli rusku zastavu na dubini od 4.200 metara. Oni su tim simbolično označili svoje pretenzije i čiji je Arktik većim delom", naveo je on.

Osim nafte, gasa i metala, naveo je još nekoliko važnih stvari zbog kojih su mnogima oči uprte u Arktik.

"To je idealno mesto za DATA centre jer je u svetu danas najveće pitanje kako rashladiti te centre. Zatim, to je važno mesto za komunikaciju sa kosmosom, za turizam, idealan je da sačuva genetski materijal", pojasnio je on.

Izjave predsednika SAD da želi Grenland da prisajedini Americi vidi kao težnju Trampa da obezbedi mesto u istorijskom nizu američkih predsednika koji su uvećali američku teritoriju.

Ruski ratni brodovi krenuli ka Arktiku: Severna flota u velikom pohodu

"Ako bi SAD pripojila Grenland zatvorila bi Severni Atlantik. Grenland je nesalomivi nosač aviona, to je jedini komad čvrste zemlje na tom prostoru, najveće ostrvo na svetu. Osim toga, na pola puta od Evrope do Amerike", naveo je on.

Aleksa Filipović pojasnio je da se na Arktiku nalazi 10 odsto svetskih nalazišta nafte, 30 odsto gasa, zatim da je bogat rudama, mineralima koji su potrebni savremenoj industriji.

"To je strateški prostor i severni morski prostor, dve nedelje skraćuje put od Severoistočne Azije ka Evropi. To će biti jedna od kritičkih pomorskih ruta oko koje će se voditi budući ratovi. To je većinski nenaseljen deo", naveo je on.

Ukazao je da Arktik zauzima jedno od ključnih mesta u daljem razvoju Ruske Federacije, predstavlja stratešku oblast i mesto gde će se najviše investirati.

"Sa druge strane SAD posmatraju svet ne kakav je sada, već kakav će biti za 50 godina. Postoji razumevanje da je nastupio kraj američke hegemonije i da dolazi do preraspodele moći u svetu. Ako gledamo američke strateške dokumente, njihovu 'Arktičku strategiju' iz 2024. godine videćemo da oni vide Arktik kao jednu od ključnih zona", naveo je Filipović.

Pojasnio je i da je to za SAD važna zona zbog "obuzdavanja ruske Severne flote", koja bi mogla da pređe iz Severnih voda u Atlantski okean.

"Grenland je tu služio kao bastion tokom Hladnog rata. Tu su bile i pomorske i vazduhoplovne baze SAD. Tramp sada radi ono što mu se može, da obezbedi teritoriju za SAD. Grenland će biti pod kontrolom SAD na neki način, jer je njima važno da budu prisutni na tom prostoru i kontrolišu ga", rekao je on.