Premijer Pedro Sančez raspisao je vanredne izbore u Španiji usred stambene krize, rastućeg nezadovoljstva i sve dubljih političkih podela. Ali, španski premijer nije jedini evropski lider pod pritiskom — od Berlina do Pariza, popularnost vlasti pada, dok ekonomski i društveni problemi rastu.
Novinari Slavoljub Kačarević i Nikola Trklja su u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan rekli da elite u EU zanemaruju suštinske probleme svog društva i da je Španija najnovija epizoda u razvoju političkih kriza u čitavoj EU, koja predstavlja jednu vrstu kraha tog političkog modela.
Španski premijer Pedro Sančez našao se među evropskim liderima koji se bore sa veoma neizvesnom situacijom "kod kuće" nakon što je u velikim španskim gradovima došlo do masovnih protesta u vezi sa stambenom krizom u toj zemlji.
Nezadovoljstvo je počelo da eskalira prošlog meseca, usled izbacivanja stanovnice Madrida, Marikarmen Abaskal (87), iz stana u kojem je živela gotovo 70 godina, pošto nije bila u stanju da plati kiriju koja je povećana za 230 odsto.
Protesti su se pooštrili tokom prethodnog vikenda, nakon što španski parlament nije prihvatio dva predloga zakona kojima je Sančezova vlada pokušala da ograniči kirije i privremeno zabrani izbacivanje stanara. Prema konzervativnim procenama vlasti, oko 70.000 ljudi je izašlo samo na ulice Madrida, dok organizatori tvrde da je učesnika bilo oko pola miliona.
Sančez, čija se zemlja ranije ove godine suočila sa masovnim prodorom migranata u Seuti i čija vlada ne uspeva da donese budžet od 2023. godine, odlučio je da sazove vanredne parlamentarne izbore za 29. novembar.
Istovremeno, francuski predsednik Emanuel Makron se takođe suočava sa masovnim protestima u svojoj zemlji, ali iz nešto drugačijih razloga. Dok je Francuska odavno probila evropsku granicu za zaduživanje, a sve više stručnjaka upozorava na rastuću mogućnost novog "grčkog scenarija", protesti koji su izazvani lošim stanjem francuskog školstva uveliko su u svojoj trećoj nedelji, a do sada je povređeno više stotina demonstranata i pripadnika policije.
Dok u Nemačkoj za sada nema masovnih protesta, kancelar Fridrih Merc je svoju stranku CDU, tradicionalno smatranu okosnicom političkog života u toj zemlji, uspeo da dovede do najnižeg rejtinga u njenoj istoriji. Nakon katastrofalnih rezultata koje je CDU ostvarila na nedavnim regionalnim izborima, Mercovu stranku podržava svega 18 odsto Nemaca.
Novinar Slavoljub Kačarević je rekao da nećemo čekati dugo na rasplet situacije u Španiji i da će sve biti jasno već posle izbora u novembru.
"Tada će se rešiti sudbina španske vlasti, jer izgleda da ovog puta Sančez gubi. To pokazuju ankete, ali on tvrdi da će da dobije i da će to i građani uvideti jer ih u tom slučaju čeka dolazak desnice i ukidanje raznih socijalnih i sličnih prava, što pogađa najšire slojeve. On očekuje da će mobilisati španski narod i javnost da ovoga puta u većem broju izađe na izbore i da podrži njegovu i ostale stranke koje su sa njim u koaliciji. To je njegov plan i on na to računa. Dok opozicija, koja bolje stoji u anketama i predstavlja skup desničarskih stranaka, i to do umerenih do radikalnijih, smatra da oni dobijaju. Videćemo kako će to da izgleda", rekao je Kačarević.
On je dodao da je Španija najnovija epizoda u razvoju političkih kriza u čitavoj EU, koja predstavlja jednu vrstu kraha tog političkog modela.
"Ozbiljni teoretičari u Evropi poslednjih godina koji izučavaju savremene evropske zemlje ukazuju da su socijalne razlike veće nego u doba feudalizma. U temelju svega što se događa su nerešeni problemi raspodele društvenog bogatstva. Ta koncentracija novca u ogromnim količinama prosto vodi društvo u jedan ćorsokak. Svi ti političari koji predstavljaju lidere nekih vlada u Evropi na neki način liče jedni na druge, kao da su svi išli u istu školu i da zastupaju isti program. Očigledno je liberalni razvoj evropskih društava u poslednjih nekoliko decenija doveo do ovog rezultata. To su stranke koje preziru svoje birače, koje manipulacijama i parama dolaze do vlasti, koje se održavaju tako što paktiraju sa najkrupnijim kompanijama, bankama i na tome se zasniva njihov posao i politika", rekao je Kačarević.
Objasnio je da je tome, pod pritiskom problema koji se gomilaju, a ne rešavaju se, očigledno došao kraj, ukazujući na migracije u Nemačkoj, školstvo u Francuskoj i stambenu krizu u Španiji. Slavoljub Kačarević je napomenuo da se može reći da sve te zemlje pate od svih tih problema, a da, kada sine varnica na nekoj od tih tema, vidimo demonstracije i nagli pad rejtinga vlasti, a čini se da ima više zajedničkih elemenata u toj krizi evropske vladavine.
"Dok ne budu počeli time da se bave, dok se ne uhvate u koštac sa pravim problemima, neće ni izbori doneti trajno rešenje. Dok se ne uhvate tih problema, Evropa neće naći put. To važi i za nas kao za zemlju koja je neka vrsta kopije i periferije tog sistema. Kod nas se još političari sete da govore o tim stvarima kada krene predizborna kampanja, a tamo je to postalo gotovo nešto što nije vredno pomena. Sada će Sančez možda krenuti da igra na tu kartu socijalne politike, ali on je osam godina tamo na vlasti i mogao je to da unapredi, ali očigledno španski narod ne vidi da je nešto uradio i rešio", rekao je Slavoljub Kačarević.
Nikola Trklja je ukazao da Sančez ima vrlo "tanku" podršku u Parlamentu i da blok desničara praktično i sada ima polovinu ili na granici od polovine podrške, a da ankete govore da se ta razlika u korist opozicije povećava i da je zato on verovatno odlučio da "preseče" raspisivanjem izbora.
"Kada je u pitanju kriza liderstva i kriza u Evropi, Evropa nije u krizi zbog nedostatka pravih lidera, već su uzroci daleko dublji. Rat u Ukrajini je samo ubrzao i razgolitio tu ljušturu koja je počela da se kruni poslednjih petnaestak godina, od prijema Hrvatske, a taj oklop se potpuno rasprsnuo za vreme korone, kada je svako brinuo o svom 'dvorištu'. Nije bilo jedinstvene politike EU i tu se video njihov osnovni problem, koji je posle gurnut pod tepih. Tako su počeli da se javljaju pojedinačni problemi u svakoj državi", rekao je Trklja.
On je kazao da evropski lideri ne uspevaju da reše te probleme i da na njih odgovore, jer je model njihove politike prevaziđen.