Varljivo leto '26 | Dan uveče

Od Albanije, preko Italije i Belgije, do Francuske i Holandije, studentski protesti bukte danima. Iz različitih zemalja stižu gotovo iste slike: mladi sa fantomkama, zapaljene zgrade i kontejneri, sukobi sa policijom. Kao da se jedan nemir, zajedno sa svojim prizorima, preliva preko granica.

Iskreno nezadovoljstvo mladih može postati sredstvo u rukama političkih i finansijskih elita koje znaju kako da okupe, usmere i iskoriste masu. Mnogi možda veruju da sami biraju parole i pravac, dok se iza scene oblikuje šira agenda. Tako bunt studenata prestaje da bude samo njihov. 

Neslavni bilans: Koliko je osoba privedeno od početka protesta srednjoškolaca u Francuskoj

Evropa tone u anarhiju, a nad njenim ulicama ponovo se nadvija senka 1968. godine. Tada se politika nije promenila samo po sadržaju, već i po pravilima igre. Danas se čini da se istorija ponovo ispisuje na ulicama.

O tome za "Dan uveče" na RT Balkan govore Branko Pavlović, pravnik i narodni poslanik, i prof. dr Nebojša Radić sa univerziteta u Kembridžu.

"Moguće je da im (svima) u istom trenutku nešto fali, jer smo sada u eri globalizacije", kaže Radić i napominje da se radi o generaciji koja je pre 5-6 godina bila zatvorena u kući za vreme pandemije. A sad, kada su došli na univerzitete, shvataju da će poslovi za koje se pripremaju otići bilo migrantima bilo veštačkoj inteligenciji. 

"Oni su okruženi propagandom o klimatskim promenama, oni su zastrašeni, žive u klimi straha. Isto tako im prete ratom sa Rusijom", kaže Radić.

Taj strah predstavlja plodno tlo za proteste, koje neko očigledno organizuje, dodao je.

Pavlović se složio da su veliki problem "frustracije usađene mladim ljudima u glavu" i napomenuo da je reč o demografskoj grupi koja se lako prima na trendove.

"Imamo problem sa mladim ljudima koji značajno manje znaju i značajno manje razumeju dublje procese i jako su razmaženi", naveo je Pavlović.

Po njemu, omladina koja pali gradove od Albanije do Francuske nema ideale, za razliku od protesta 1968. sa kojima postoji sličnost na površini.

"Njihovi zahtevi su zapravo konformizam: da njima bude lakše u životu", kaže Pavlović, što bi recimo u Aziji bilo nezamislivo. 

Po njegovim rečima, studenti i srednjoškolci su već godinama pripremani za mobilizaciju na osnovu emocija, putem objava na društvenim mrežama i kratkih video-sadržaja koji su im skratili raspon pažnje.

Pavlović iza protesta vidi ruku globalista, kojima je svaka država problem i koji žele podele i sukobe kako bi onemogućili države da se bave ozbiljnim temama, već mogu da se upregnu u neoliberalni poredak.

Francuska sprema šok-bombe za demonstracije, očekuje se 100.000 ljudi na ulicama

Radić je citirao zapažanje jednog britanskog novinara koji se upravo vratio iz Pariza, da se tamošnji demonstranti dele na tri zastave: palestinsku, francusku i crvenu komunističku.

Današnja levica, podseća on, nije ona marksistička iz 1968. već neoliberalna i globalistička. Ona već kontroliše institucije sistema po recepturi koju je razvio Antonio Gramši a koju je 1968. artikulisao njegov učenik Rudi Dučke. Sada ta "levica" zagovara otvorene granice i globalizam, kao i podele u društvu.

Radić je napomenuo da u Britaniji ovakvih demonstracija nema, kao ni silnih nevladinih organizacija koje ih podržavaju, kako su ustanovili američki istraživači.

"Ja ne razumem njihove ideale", rekao je Radić o demonstrantima. "Nisam uveren da imaju jasan cilj i da se jasno ide ka tom cilju", dodao je.

Njegov strah je da se ovakvi neredi najlakše rešavaju iznalaženjem spoljnog neprijatelja, što objašnjava narative EU o navodnoj pretnji od strane Rusije.