Svet
Rat i nemiri: Dok EU finansira Kijev, narod se buni protiv cene rusofobije | Dan uveče
Gostujući na televiziji RT Balkan, diplomata Milovan Božinović rekao je da su evropske zemlje napravile grešku što su se isključivo oslanjale na SAD kao garanta bezbednosti, dok sociolog i novinar Slobodan Reljić veruje da svedočimo kraju jednog procesa propadanja Evrope koji traje nekoliko decenija
Protesti koji potresaju nedeljama Francusku dobili su nove razmere, pošto su se već masovnim demonstracijama mladih protiv stanja u obrazovanju pridružili i drugi građani nezadovoljni rastućim životnim troškovima, nejednakosti i predloženim budžetskim rezovima za 2027. godinu.
Prema proceni francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, broj demonstranata je dostigao 550.000, dok je prema brojkama vodećeg sindikata Generalna konfederacija rada oko 800.000 ljudi izašlo na ulice širom zemlje.
Demonstracije su se tokom vikenda prelile u nasilje i pljačku, kada je više od 1.800 ljudi uhapšeno usled nereda u kojima je opustošeno 1.500 radnji, dok je u Limožu izgorela zgrada gradske skupštine iz 19. veka, koju je, prema rečima gradonačelnika Morisa Barata, namerno zapalila "divlja horda".
Do eskalacije protesta dolazi u trenutku kada popularnost liderke Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen nastavlja da raste, a ankete ukazuju na njenu sve izvesniju pobedu na predstojećim predsedničkim izborima u proleće 2027. godine.
Prema "Telegrafu", Evropska unija i Kijev nastoje da obezbede sledeći paket antiruskih sankcija pre potencijalne pobede Le Penove na izborima, dok je jedan neimenovani izvor za britanski list rekao da bi mogao biti i poslednji.
Pored Francuske i Španije, protesti se odvijaju i u Belgiji, Italiji, Albaniji, ali i Portugaliji.
O svemu tome, ali i o političkoj krizi u Berlinu i rekordima nepopularnosti koje u Nemačkoj obara kancelar Fridrih Merc, u emisiji "Dan uveče" govorili su diplomata i nekadašnji ambasador Srbije u toj zemlji Milovan Božinović, i sociolog i novinar Slobodan Reljić.
Božinović je istakao da u Francuskoj vidimo jednu ozbiljnu situaciju, ali da ne veruje da je još, u suštinskom smislu, uzdrmala državu.
"Ali je dovoljno opominjuća da se postavi pitanje kakve se politike objektivno vode u tim državama i sredinama, i da li je ovo što sad vidimo, a scene su brutalne, deo nečega što je širi proces koji treba definisati", počeo je Božinović.
Kako kaže, u pitanju su zapadni modeli društava, koji su stvarani vekovima i tokom tog perioda imali dominantnu poziciju na globalnoj sceni.
"Tako kako se vladalo, očigledno ne ide. Ljudi se osećaju neprimećeni od politike globalističkog tipa, ne vide da su generacije ovih političara sposobne da ih izvedu iz frustracije u kojoj se nalaze", objasnio je diplomata.
Slobodan Reljić je, analizirajući scene sa francuskih ulica, istakao da je na delu pokušaj održavanja "makronizma".
"Makron je ta neka srednja linija koja održava uticaj tog finansijsko-korporativnog svetskog kapitala. To nisu više nacionalne države, nisu nacionalni predsednici, već su izvršioci. Direktno iz 'Blek roka'", naveo je Reljić.
Božinović je, u pokušaju da pronađe prvi pogrešan korak zemalja zapadne Evrope, sadašnje Evropske unije, koji ih je doveo u ovu situaciju, detektovao preveliko oslanjanje na Sjedinjene Američke Države kao garanta njihove bezbednosti. Zbog toga su, prema njegovom mišljenju, doživele nešto što opisuje kao frustraciju nedoraslog političkog subjekta za okolnosti koje su jednom morale da nastupe.
"I, umesto da, kada je potreba za blokovima prestala, pokušaju da rade na integraciji Evrope, a to podrazumeva i njenu istočnu polovinu, oni su taj jaz sa svojom istočnom polovinom produbili. I žive danas od nečega što liči na političku histeriju, da taj jaz treba da bude sve veći i da zapadni deo Evrope treba da pobedi istočni", kazao je Milovan Božinović.
Reljić je naveo da je sve deo dugog procesa propadanja Evrope koji traje od Drugog svetskog rata. Smatra da Evropa nije imala realan kvalitet da prepozna trenutak kada se svet menjao i reaguje, da više nije ekonomski dominantna kakva je bila i da je njen uspon završen sedamdesetih godina prošlog veka.
"Imate dva važna događaja koji su označili kraj tog procesa. Jedan je sukob u Ukrajini, a drugi je rat u Iranu. Oni pokazuju da ta sila više nema tu moć. Ne može da dobije sukob u Ukrajini, tek Iran, to je katastrofa. To je za Ameriku gore od Vijetnama", naglasio je sociolog.
"To je proces koji pokazuje unutrašnju trulež Evrope", zaključio je Slobodan Reljić.
Live
