Kultura
Reditelj filma "Avijatičar": Sukob istočne i zapadne civilizacije je večan
"Mi nudimo alternativu. Veliki ruski pisci – Dostojevski, Čehov, Tolstoj – razmišljali su o tome koji je smisao života. Zapadni pisci – Stendal, Balzak, Mopasan, koji su Francuzi, kao i Englezi Dikens, Goldsmit, Tekeri – razmišljali su o tome kako živeti", ukazuje za RT Balkan reditelj Jegor Končalovski
Festival ruskog filma nije klasičan filmski događaj, to je susret dva naroda koja spajaju istorija, tradicija i vera, ali i zajedničko shvatanje slobodarskog sveta.
Povodom beogradske premijere filma "Avijatičar", moderne adaptacije istoimenog romana, redakcija RT Balkan sa rediteljem Jegorom Končalovskim razgovarala je o filmu, Rusiji, Srbiji i vremenu velikih promena.
Končalovski je istakao da su različite reakcije gledalaca na ovo ostvarenje.
"Neki obožavaju roman, pa kažu da smo ga pokvarili. Neko o ovom delu razmišlja šire – i film im se dopada", navodi Končelovski.
Objašnjava kako je književnost uvek ispred filma. Zato što, kad čitalac čita knjigu, on u svojoj glavi snima sopstveni film.
"Kao drugo, pisac romana Jevgenij Vodolazkin veoma je zadovoljan filmom. I za mene je to nekako umirujuće. I treće, ogromni roman je teško bukvalno interpretirati kao film. Roman je pre kao serija. Zato je za mene važno da je to Vodolazkin razumeo. Bilo mi je važno da uhvatim neke osnovne ideje filma, pa da ih onda propustim kroz kinomatografsko razmišljanje", ističe Končalovski.
Reditelj podseća da je film zasebno umetničko delo.
"Tako postoji roman 'Evgenije Onjegin i opera'. Postoji vrlo mnogo interpretacija književnosti. I, zato mi se čini da reditelj sme sebi da dozvoli odstupanje od romana. Ali, mi smo se trudili, dugo smo radili ovaj film, tri godine, i čini mi se da se to vidi na ekranu. Film je, po mom mišljenju, urađen vrlo kvalitetno. Zato se nadam da će naći publiku", navodi Končalovski.
Glavni junak je ruski avijatičar s početka 20. veka, a mnogi avijatičari su nakon revolucije došli u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i pokrenuli avijaciju Kraljevine. Na pitanje koliko je ova tragična priča most između srpskog i ruskog naroda, reditelj ukazuje "da je avijatičara na početku prošlog veka bilo vrlo malo".
"To su bile zvezde, istaknuti ljudi, nova aristokratija. Zato nije tajna da mnogi izuzetni ljudi, pisci, mislioci, oficiri posle Prvog svetskog rata nisu prihvatili sovjetsku vlast i da su prešli u Srbiju. Zato je to što je srpsko vazduhoplovstvo, stvarano uz učešće ruskih avijatičara, po mom mišljenju, sasvim logično.
Početkom 20. veka postoji vela suprotstavljenost dve civilizacije, ističe Končalovski i objašnjava da je reč o zapadnoj, latinskoj i pravoslavne, vizantijske.
"Ta pukotina prolazi, između ostalog, i preko Ukrajine. Zapadne Ukrajine i istočne – Donbasa. Po mišljenju, taj sukob je večan. Oni se plaše pravoslavne civilizacije. Ruski narod su hrišćani, ali drugačiji hrišćani. Oni jesu beli, ali drugačiji beli. I mi potputo drugačije doživljavamo prostor. Iza nas je Sibir, sve do Tihog okeana. Mi nudimo alternativu. Veliki ruski pisci – Dostojevski, Čehov, Tolstoj – razmišljali su o tome koji je smisao života. Zapadni pisci Stendal, Balzak, Mopasan, koji su Francuzi, kao i Englezi Dikens, Goldsmit, Tekeri razmišljali su o tome kako živeti", smatra Končalovski.
Kod protestanata, kako ukazuje, ako si siromašan i bolestan, to znači da te Bog ne voli, ako si bogat, znači da te Bog voli.
"Kod nas pravoslavaca, to je obrnuto", objašnjava Končalovski.
Na pitanje da li ima utisak da je srpska publika prava koja će razumeti radnju filma, reditelj kaže da ne zna kako je u Srbiji i da na to nema odgovora, ali da su u Rusiji počeli da posmatraju istoriju kao jedinstvenu celinu. Napokon smo počeli da posmatramo istoriju kao neprekidan proces.
"Postojala je carska Rusija, bile su istorijske kataklizme, postojala je Sovjetska Rusija, veliki Sovjetski Savez sa Gagarinom, sa pobedom u Velikom otadžbinskom ratu. Potom su opet usledile kataklizme, pa je nastala nova Rusija. Taj večiti problem 'crvenih' i 'belih' odlazi, nadam se, u drugi plan. U tom smislu, možda se to naslućuje u ovom filmu", navodi Končalovski.
Na pitanje kakav bi svet voleo da zatekne ukoliko bi se kao junak Platonov bio zamrznut pa probudio posle 100 godina, Končelovski kaže da ne bi voleo da doživi Platonova.
"Ali kada bi se to desilo, želeo bih da na karti sveta vidim snažnu Rusiju, koja je jedan od centara uticaja. Da ne bude sukoba sa zapadnim svetom. I voleo bih da nas ne pobedi veštačka inteligencija", ističe reditelj.
Govoreći o tome da li se u budućnosti može očekivati još neka njegova saradnja sa srpskim kinematografima, reditelj podseća da odavno sarađuje sa srpskim kinematografima.
"Moj saradnik na 'Avijatičaru', i sada zajedno pišemo tri scenarija, jeste Srbin Miroslav Stanković. Otac mu je Srbin, majka Ruskinja i nas dvojica se telefonom čujemo po deset puta dnevno. Zato se prema Srbima odnosim kao prema Rusima. Voleo bih da uspem da snimim još 10 filmova, a sasvim je moguće da neki od tih filmova bude snimljen sa srpskim kolegama", zaključuje Končalovski.
Live
