Kusturica za RT Balkan: O filmu koji je počeo da snima i projektu na kojem sa Rusima radi 25 godina

Proslavljeni reditelj Emir Kusturica počinje snimanje novog filma "Čuružanka", čija se radna odvija u živopisnom vojvođanskom selu Čurug. Scenario za film inspirisan je motivima romana "Poslednji trenuci" ruskog književnika Valentina Rasputina.

Reč je o jednom od najiščekivanijih domaćih ostvarenja na čijem scenariju je Kusturica radio godinama. Filmsku adaptaciju pored Kusturice, potpisuje i David Jakovljević, autor ostvarenja "Usekovanje" i "Jorgovani". Uloge su poverene Vesni Trivalić, Jovani Gavrilović, Vahidu Džankoviću, Tamari Dragičević, Andriji Miloševiću, Slaviši Ćuroviću i mnogim drugima. Kusturica je poručio da postoje razlike u adaptaciji u odnosu na roman Rasputina, ali da je glavni zaplet, o majci koja je na samrti, sačuvan u scenariju.

Kusturica je na pres konferenciji u Čurugu objasnio da je okupio glumce oko sebe kako bi snimio film na osnovu ideje da je došlo vreme ogromnog moralnog raspleta, ali i sloma svetskih društava u kojem 20. vek, sa svojom produženom rukom, nudi ista ona egzistencijalna rešenja koja su postojala još kod Čehova.

Kusturica je rekao da Srbi i Rusi nisu isti, ali da su slični. On je kazao i da  razlika između originalnog romana i scenarija i te kako postoji.

"Ovde su bitni zaplet i dobro ispisani likovi. Dijaloge je uglavnom pisao David Jakovljević koji ima neobičan smisao za melodiju srpskog jezika i njegov doprinos je ogroman. Tekst je mnogo hladniji i otuđeniji u originalu, dok se ovde vide ljubav, spremnost na pokajanje i toplina", objasnio je reditelj.

Kusturica je za RT Balkan rekao da već 25 godina radi sa Rusima i na projektu ekranizacije romana "Zločin i kazna" Fjodora Dostojevskog.

"Nikako nisam mogao da pronađem ključ za Raskoljnikova, ko bi to mogao da bude danas. Pošto više nije ideja u tome da se otkrije baba zelenašica. Mi smo se dovoljno prodali tim zelenašima i sami smo postali zelenaši, tako da nije to ključno pitanje psihologije takvog junaka. I onda sam shvatio u stvari da su fikcija i realnost obrnuto proporcionalne onome što mi doživljavamo kao vreme i da je psihička stvarnost postala najvažniji element s kojim se danas računa. Dakle, ono što se proizvede u sferi fikcije, kao u filmu 'Andergraund', to postaje ne samo psihička, već i realnost u kojoj ljudi žive", objasnio je reditelj.

Kusturica je za RT Balkan otkrio da je svog Raskoljnikova zamislio drugačije, kao reditelja koji dobije ponudu da ubije ženu jednog bogatog čoveka, da bi mu ovaj dao pare za film.

"Nije bio spreman odmah da to uradi, ali je pre toga stalno dobijao uloge režisera koji je režirao razne večerinke, ali mu je rečeno da proba da ubije ovu ženu. I, kako je vreme odmicalo, shvatio je da je šef obezbeđenja u stvari Porfirije Petrović iz romana, a da je zapravo njegova, uloga Raskoljnikova, upravo ono što je on hteo da snimi. Međutim, kada je u trenutku, vrlo nespretno, pokušao da je ubije, da je udari sekirom, upalila su se svetla i videlo se da on učestvuje u rijalitiju. Htijući da zaštiti svoj integritet, on je otišao kući, uzeo pištolj i poubijao producente i sve oko njega i pobegao kod Epstina na ono ostrvo", ispričao je Emir Kusturica.

Na pitanje koliko je kultura važna za suverenitet jednog naroda, on je poručio da je kultura presudna, zato što je vezivno tkivo.

"Kultura i religija idu iz istog izvora, iz kulta, iz prastare potrebe da ljudi dožive katarzu i da osete da su zajedno. Zato je i porodica nasleđena, u našoj vrsti, kao i kod labudova i kod vukova, i ovi koji pokušavaju da nametnu danas te gluposti rodne ravnopravnosti i ta čuda, oni zapravo bivaju glasnici zle ideologije, koji uništavaju taj poredak. U tom poretku kultura je najvažnija", poručio je Kusturica.

On je rekao i da je podržao jednu ideju Vatikana, koju je pokrenulo nekoliko mladića iz Rima, da se zapravo učini sve da bi se bioskop vratio u život.

"Kad se prođe kroz Novi Beograd i vide ona slaba svetla iza kojih se skrivaju radni ljudi, ti znaš da oni jedva čekaju da odu u 'Sava centar' da vide svog pevača ili da vide neki spektakl koji ih dovede na tu tačku do onoga što je bilo isto, i u Staroj Grčkoj, u Epidaurusu, da 10.000 ljudi proživi tu katarzu. E tu je ta tačka koja se danas razbija kroz te netflikse i tu samoću, ali ta samoća je sada kontrolisana, koju algoritmi određuju. Koliko je važno kulturno delovanje, potvrđuje i ideja da su sva pozorišta, i u Moskvi, i u Beogradu, skoro uvek puna. Znači da ljudi traže da ostvare ono što je u filmu 'Armarkord' bilo, kad čitava porodica uđe u prvi red, pa jedva da vide film sa strane, a u stvari uživaju što su na tako važnom mestu", kazao je Kusturica.