"Ovo samo kod nas": Splavovi

Malo koji grad ima takvu mapu života na vodi kao Beograd. Najelitnija adresa je Ada Međica, koju mnogi zovu Dedinje na vodi – ostrvo bez automobila, gde do kuće dolazite čamcem.

Ada Ciganlija je druga priča – prepuna vikend-kućica sa strujom i vodom, sve pod upravom preduzeća koje strogo vodi evidenciju. U Ostružnici i Obrenovcu nalazi se more splavova, ali sa skromnijom infrastrukturom – idealno za vikend, ne za zimu.

A onda imamo Savski nasip, gde su je na nasipu u zoni vodocrpilišta niklo i nekoliko desetina deseci nelegalnih kućica – bez dozvola, ali često u vlasništvu vrlo uglednih građana. Na Dunavu, posebno u delovima poput Grocke, nalaze se brojne vikendice i kuće na vodi, koje Beograđani koriste za odmor i beg od gradske vreve. Kako god, Beograd je grad u kom reka nije samo horizont – već i stambena opcija, životna filozofija i poneka siva zona. Želim da saznam kako je uopšte nastao fenomen splava na Savi – i šta on znači Beograđanima. I kao pojam i kao osećaj.