Svet
Godinama na nišanu Zapada: Kako se Iran odupire kolonijalističkim silama
Iran se godinama trudio da ostvari miran i konstruktivan odnos sa zapadnim silama, ali bez ikakvog uspeha, ocenio je analitičar Aleks Krajner u emisiji "Pravo na reč" kod Marije Kordić
Iran se nalazi na meti zapadnih kolonijalističkih sila već više od 120 godina, ocenio je analitičar Aleks Krajner. Gostujući u emisiji "Pravo na reč" kod Marije Kordić, on je ukazao na kontinuirane pritiske kojima je ova zemlja izložena: od nametnutih ratova i sankcija, pa sve do terorizma i sabotaža.
Krajner je podsetio na tragične istorijske periode u kojima je Iran dva puta iskusio epizode velike gladi sa desetinama hiljada žrtava, kao i na krvavi iračko-iranski rat osamdesetih godina, koji je, prema njegovim rečima, takođe bio inspirisan sa Zapada.
"Poslednjih godina su stavljeni pod maksimalne sankcije, kojima je cilj bio uništenje i slamanje iranskog društva, a 28. februara su SAD i Izrael izvršile neizazvan napad na Iran", ukazao je Krajner.
On je istakao da je kroz čitav taj period Iran bio opkoljen američkim, britanskim i drugim bazama čije su cevi bile uperene direktno u tu zemlju.
"Gledalo se da se slomi režim u Iranu i da se postavi neki novi Zelenski ili Jeljcin", naglasio je Krajner.
Dodao je da se Iran godinama trudio da ostvari miran i konstruktivan odnos sa zapadnim silama, ali bez ikakvog uspeha. Ipak, sada kada je Teheran napadnut na vrlo grub način, pružila im se prilika da "potpuno promene sigurnosnu arhitekturu u Zapadnoj Aziji".
Osvrnuvši se na američko ponašanje u pregovorima, Krajner je ukazao da to nije ništa novo i da Vašington gazi svoja obećanja čim mu to postane komotnije. Napomenuo je da se zbog toga ne treba čuditi što je "Iran zauzeo tvrdu poziciju".
"Tramp sada treba da se izvuče iz cele priče, a da ne izgubi obraz, i da predstavi kako je iskamčio nekakvu pobedu", objasnio je analitičar.
Govoreći o motivima sukoba, Krajner je napomenuo da je Iran peta najbogatija zemlja na svetu, sa prirodnim resursima procenjenim na čak 35 hiljada milijardi dolara. On je ukazao na to da Iran poseduje ogromne rezerve nafte i gasa, ali i brojno stanovništvo, što je ključno jer je radna snaga neophodna za eksploataciju i transport tog bogatstva.
Istakao je da je rat prvenstveno u interesu bankara, jer sva ta bogatstva služe kao hipoteka na osnovu koje oni odobravaju zajmove velikim svetskim kompanijama, poput "Ekson mobila" ili "Gugla".
Prema njegovim rečima, kada bankar da zajam nekoj kompaniji, taj zajam postaje aktiva na njihovom bilansu, a da bi to bilo moguće, zapadne vojne sile moraju preuzeti političku kontrolu nad zemljom ili regionom, "jer onaj ko je na vlasti mora da podrži takve ugovore".
Krajner je ukazao da bi, u suprotnom, firme kao što je "Britiš petroleum" mogle kupovati naftu direktno od Iranaca, ali tada bankari ne bi dobili ništa i zato moraju da izazovu rat.
"Moraju da izlobiraju vlade u svojim zemljama da idu u rat za njih, a onda se ti ratovi pakuju u borbu za demokratiju, prava žena, slobodu ili bilo šta drugo, kako bi javnost na Zapadu podržala te sukobe", zaključio je Krajner.
Live
