Leonid Savin u "Pravu na reč": Srbiju i u budućnosti vidimo kao bratsku državu

Ako pođemo od sadašnje logike sukoba na teritoriji Ukrajine, vidimo izvesni civilizacijski rascep, koji prolazi kroz Istočnu Evropu. Istorijski gledano, na Zapadu vidimo dva pola. Moguće je da će jednog dana oni postati jedinstveni pol, ali zasad ipak uočavamo izvesnu nacionalnu dinamiku u državama koje nisu članice Evropske unije, onima koje brane svoju samosvojnost i govore o potrebi da oblikuju sopstvenu geopolitičku sudbinu. U tom smislu ni Srbija, kao ni druge zemlje, nije izuzetak, zato što je istorijski Evropa bila otvorena za mnoge države. Nepoznato je kakva je budućnost Evropske unije. Moguće je da će se u budućnosti pretvoriti u drugačiju zajednicu ili da će se potpuno raspasti. Ni to ne sme da se isključi.

Ovako u emisiji "Pravo na reč" ruski geopolitičar Leonid Savin govori o razlikama između starog i novog koncepta Evroazije, o tome da li Srbija ima mesto u geostrateškim planovima Rusije, o nemoći evropskih lidera, Specijalnoj vojnoj operaciji...

Govoreći o odnosu Srbije i Rusije, Savin ističe da istorijski gledano, Rusija je Srbiji pomagala tokom balkanskih oslobodilačkih ratova, kao i mnogo kasnije, i za vreme NATO bombardovanja, kao i sada, u ovom trenutku.

Kremlj: Bez Rusije je nemoguće formulisati bezbednosne garancije za Kijev

"Ali, srpsko rukovodstvo se odlučilo za kurs integracije u Evropsku uniju. Naravno da to zabrinjava Rusku Federaciju, pošto i mi imamo sopstvene integracione projekte. Zato Srbiju u budućnosti vidimo kao bratsku državu", navodi Savin za RT Balkan.

Ipak, kako ističe, okruženje u kojem se Srbija nalazi ne daje mnogo razloga za optimizam, jer treba u vidu imati i interese ostalih učesnika, "koji su ili neutralni ili neprijateljski nastrojeni, a imaju sopstveno viđenje razvoja regiona".

"U tom pogledu, Rusija se uvek u svojoj spoljnoj politici drži doktrine nemešanja. Kakvu god sudbinu da izaberu srpski narod i vlasti, Rusija će to prihvatiti kao njihov sopstveni izbor. Međutim, ako treba da bira između Evropske unije i Rusije, odnosno budućeg Evroazijskog saveza, mislim da rukovodstvo Srbije mora dobro da razmisli o tom pitanju, zato što se Evropska unija nalazi u ekonomskoj krizi. Sve je manje konkurentna. Sve je manje u stanju da pomaže Srbiji. Verovatno će se boriti da preživi, pa će i Srbiju verovatno takođe iskoristiti za sopstvene interese, bez obzira na interese Srbije. Mislim na briselsku političku elitu", ukazuje Savin.

Komentarišući odnose SAD i Evropske unije, objašnjava da trenutno vlada određena kriza, što će se možda nastaviti i kasnije, kad Tramp više ne bude predsednik.

"To je povezano sa promenama u sveukupnim odnosima u svetu. Zato vidimo da su transatlantske veze slabe, da se raspadaju. Njih sada zamenjuju neki novi modeli. Tako da su Srbija i mnoge evropske zemlje zainteresovane za razvoj saradnje na primer sa Kinom, koja je danas pokretač privrede ne samo Azije već i čitavog sveta. Naravno da i Rusija raspolaže ogromnim resursima koji mogu koristiti Kini, Srbiji i drugim zemljama. Zato se ovde pre svega ne postavlja pitanje isključivog izbora, već vođenja razumnije, promišljenije i pragmatičnije politike", ističe Savin.

Patrušev: Zapad neće uspeti da razbije Rusiju

Kako objašnjava, ono što Brisel nameće zapravo i nije pravi izbor, već ucena.

"Države primoravaju da ispunjavaju određene zahteve, vode određenu fiskalnu i kulturnu politiku i tako dalje. Ali to suštinski znači smanjenje i urušavanje suvereniteta Srbije. Na kraju može da se dogodi da suvereniteta uopšte ne bude. Svim tim procesima upravljaće briselska birokratija. Smatram da naša politička elita, kao i ona u Srbiji, treba više da razmišlja o kreiranju naših budućih odnosa", smatra Savin.

Na pitanje kako vidi izjave evropskih lidera o navodnim pretnjama o ratu sa Rusijom, Savin smatra da su sve to narativi koje stvaraju zapadni političari.

"Oni nemaju nikakvo utemeljenje. Pre će biti da je reč o njihovom političkom opstanku. Tokom čitavog sukoba u Ukrajini protiv nas su stvarani razni zastrašujući mitovi, lažne vesti i specijalne operacije kako bi se okrivila Rusija. Na primer, nedavni navodni napad na Kijevsko-pečersku lavru koji se nije desio. To je bio podmetnuti požar, namerno insceniran kako bi se te fotografije prikazale tokom susreta Zelenskog i Donalda Trampa. Zato se taj narativ neprestano pojačava kako bi se stvorila slika pretnje. Od pojave kulture nacionalizma uvek se tražio spoljni neprijatelj. To je evropski fenomen, veoma star, veoma drevan", ukazuje Savin.

I danas Rusiju, kako navodi, optužuju za sve smrtne grehe, iako su sukob u Ukrajini isprovocirale Sjedinjene Američke Države.

"Naravno da će oni nastaviti da govore o navodnim pretnjama iz Rusije, a možda i iz Irana, samo ako im to bude odgovaralo. A ne vide, zapravo prećutkuju, predloge koje je Ruska Federacija iznosila o opštoj strukturi evroazijske bezbednosti. Ono što je predlagao Vladimir Putin – stvaranje jedinstvenog, velikog evroazijskog prostora zajedno sa zemljama Evropske unije, u cilju razvoja privrede. Nažalost, evropski političari izgubili su razum i racionalnost, nisu u stanju da rade u tom pravcu", podseća Savin.

Dodaje i da smatra da "trenutno evropske zemlje očito nisu spremne za rat s Rusijom".

Putin: Rusija će sigurno pobediti

"Zato rasplamsavaju sukob u Ukrajini, žele da tuđim rukama oslabe Rusiju. Evropa još nekoliko godina neće biti u stanju da pobedi Rusiju. U to sam siguran, a sigurni su i oni u Evropi. Zato su i objavili da se mobilišu, da imaju potrebu da reformišu svoje oružane snage i da povećavaju vojne budžete. Naravno da ni Rusija neće sedeti skrštenih ruku. I ona će sprovoditi reforme. Na kraju ćemo doći do trke u naoružavanju. U najekstremnijem slučaju, može da dođe do nuklearnog rata", ističe Savin.

Kada je reč o Specijalnoj vojnoj operaciji, Savin naglašava da je ruska strana spremna za pregovore, ali da će na bojnom polju borbena dejstva nastaviti sve dok ciljevi ne budu ostvareni.

"Podsećam da su to denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine. A Zelenski sada radi sve suprotno", navodi Savin.

Govoreći o promenljivoj politici Donalda Trampa, sagovornik "Prava na reč", ističe da je pitanje koliko mu se može verovati s obzirom da je on, kako kaže, "prevario sopstvene birače".

"Ako je prevario sopstvene birače, o kakvom se poverenju kod drugih država može govoriti? Čak i Taker Karlson, njegov nekadašnji saveznik, kaže da više ne veruje Republikanskoj stranci kojoj rejting opada. Ne radi se samo o Rusiji već i o inicijativama koje sprovodi širom sveta. Tu je i rat s Iranom, iako je obećavao da će, naprotiv, smanjiti broj američkih vojnika i povući ih sa Bliskog istoka. Tu je i intervencija sprovedena u Venecueli – praktično, otmica predsednika te zemlje zajedno sa njegovom suprugom. Tu su i pretnje Kubi. Ni sa evropskim partnerima ne slaže se baš najbolje", podseća Savin.