Stiv Kin: Čak i da Ormuski moreuz sutra bude otvoren, svet čekaju nestašice energije i glad
Blokada ključnog morskog puta ne pogađa samo energente, već i proizvodnju đubriva, a samim tim i hrane, kaže ekonomista i saradnik Instituta za stratešku otpornost i bezbednost
Čak i da Ormuski moreuz sutra bude potpuno otvoren, političarima i ekonomistima nije jasno da svetu i dalje prete nestašice energije i hrane, kaže profesor u penziji Stiv Kin, istraživački saradnik Instituta za stratešku otpornost i bezbednost pri Juniversiti koledžu u Londonu.
Gost emisije "Pravo na reč" na televiziji RT Balkan napomenuo je da iranska blokada ključnog morskog puta traje već više od tri meseca, pa sada i oni koji su imali 90 dana rezervi nafte i gasa počinju da osećaju posledice.
"I kad bi moreuz sad trajno bio otvoren, i dalje bi bilo potrebno još oko 90 dana da te isporuke stignu, jer je brzina kretanja tankera za naftu otprilike brzina kojom bi vaša majka vozila bicikl", kaže Kin.
On napominje da nije reč samo o nafti i gasu, već i đubrivu koji se od njih proizvodi, sa pratećim posledicama po proizvodnju hrane.
"Postoje dve glavne vrste đubriva, azotna i fosfatna đubriva. To su dve osnovne vrste. Kad ih ne bismo imali, prema agronomima koje poznajem i s kojima sarađujem, kapacitet održivosti planete ne bi bio osam i po milijardi ljudi, već između jedne i dve milijarde ljudi", napomenuo je Kin.
Kada se uračunaju viškovi koji se na Zapadu bacaju, kaže australijski profesor, ispada da je svet imao kapacitet da hrani još tri milijarde stanovnika, Tih viškova sada više nema.
"Ako nemamo dovoljno hrane da komotno prehranimo 8,5 milijardi ljudi, koliko nas je trenutno, onda će ljudi umirati", veli Kin.
Zemlje koje imaju domaću proizvodnju, koje ne zavise previše od uvoza hrane i đubriva, bolje će proći nego recimo Velika Britanija, koja uvozi između 40 i 70 odsto hrane.
Kin preporučuje da se prave zalihe hrane bogate proteinima, a ne samo žitarica. Gladi će sigurno biti, dodaje on, samo ona neće pogoditi sve podjednako.
"Ako se izvučemo iz ovoga sa manje od 50 miliona mrtvih, dobro ćemo proći", predviđa Kin.
On smatra da će Evropa biti teže pogođena od Amerike, zato što nema mnogo sopstvene proizvodnje nafte i đubriva u poređenju sa SAD, a odrekla se ruskih energenata. Po njemu, dugoročni opstanak Evrope zavisi od odnosa sa Rusijom, jer su EU potrebni energenti koje Rusija ima.
"Ovo je još jedan slučaj u kom globalna politika liči na grupu dece koja se tuku u pesku u vrtiću", kaže Kin.
Za njega je sukob SAD i Izraela sa Iranom "glupi rat koji nije trebalo ni da se desi", a njegove posledice pogoršala je činjenica da ljudi koji upravljaju državama i finansijskim tržištima ne znaju dovoljno o proizvodnji.
Američki predsednik Donald Tramp je morao da zna da će Iran zatvoriti Ormuski moreuz u slučaju rata, kaže Kin, a ako ne on, to je bio posao CIA ili Stejt departmenta.
Jedina sreća u nesreći je da će posle ovoga Amerika morati da prestane sa mešanjem u Bliski istok.
"Ako neko predloži još jednu bliskoistočnu avanturu posle ove, verovatno će biti meta podsmeha pre nego neko ko će dobiti na izborima", zaključuje Kin.
Live
