Sergej Baburin: Jugoslavija se odbranila u Rambujeu
Bivši zamenik predsedavajućeg ruske Dume i predsednik Međunarodne slovenske akademije nauka govorio je o NATO agresiji 1999. u emisiji "Pravo na reč" na RT Balkan
Krivac što je sporazum o prestanku NATO agresije na SR Jugoslaviju bio nepovoljniji nego prvobitno nije ruski predsednik Boris Jeljcin, već njegov specijalni izaslanik Viktor Černomirdin, kaže Sergej Baburin, dugogodišnji ruski parlamentarac a sada predsednik Međunarodne slovenske akademije nauka.
Baburin, svedok događaja iz 1999, govorio je u emisiji "Pravo na reč" na televiziji RT Balkan o tome kakav je čovek bio Jeljcin, kakve je instrukcije imao Černomirdin, ali i o planu za snabdevanje Jugoslavije raketama S-300.
"Što se tiče naših generala, mogu da kažem da su, naravno, u potpunosti bili na strani Jugoslavije. Da li su nešto hteli samostalno, kroz organizaciju dobrovoljaca, ili na neki drugi način, ništa ne znam i ne mogu da kažem", napomenuo je Baburin.
On lično je sa maršalom Igorom Sergejevim, tadašnjim ministrom odbrane, razradio plan kako da se bar jedan sistem protivvazdušne odbrane S-300 pošalje u Jugoslaviju.
"Ne krijem da sam se sastao i s predsednikom Belorusije (Aleksandrom Lukašenkom). I on je bio spreman da s ratnog rasporeda skine sistem S-300 i da ga pošalje u Jugoslaviju", rekao je Baburin.
Nažalost, Jeljcin to nije dozvolio. Ministar spoljnih poslova Andrej Kozirjev ustao je protiv takvog koraka, navodeći sankcije UN za koje je Rusija glasala.
Baburin je za Kozirjeva, koji je kasnije pobegao u Ameriku, izjavio da su on i njemu slični bili neprijatelji Rusije i ruskog naroda. Podsetio je da je jedna njegova koleginica u Dumi s pravom nazvala Kozirjeva "ministrom tuđih poslova u Rusiji".
Jeljcin nije bio slab čovek, ali je imao drugi problem, objasnio je Baburin.
"Bio je opsednut vlašću, žudeo je za njom. Da bi došao do vlasti, bio je spreman na sve. Bio je spreman da gazi preko mrtvih", kao što je to učinio 1993. granatiranjem parlamenta. Pritom je još bio i alkoholičar, napomenuo je sagovornik RT Balkan.
"Ali duboko u sebi ipak je bio patriota. Uvek bi u poslednjem trenutku stao kad bi video da postoji pretnja nacionalnim interesima Rusije", podsetio je Baburin.
Jeljcinove instrukcije Černomirdinu su bile da ne prisiljava Beograd na kapitulaciju. On je ta uputstva u pregovorima sa američkim izaslanikom Strobom Talbotom i finskim političarom Martijem Ahtisarijem prekršio, insistira Baburin.
"U Moskvi sam tada bio svedok rasprave u Ministarstvu spoljnih poslova. Nisu znali šta da rade. Černomirdin je prekršio uputstva. Kad je slomio Miloševićev otpor, naneo je štetu interesima Rusije. Šta je trebalo da se uradi? Da bude kažnjen kad se vrati? A ništa više ne može da se ispravi. Sve je već bilo potpisano", rekao je.
Ruski zvaničnici su se kasnije pravili da je sve bilo po planu i kako je namereno, ali Baburin nije mogao da pređe preko činjenice da Černomirdin "nije izdao samo Jugoslaviju već i Rusiju". Kako kaže, verovatno zato što mu je tadašnji američki potpredsednik Al Gor obećao da će biti sledeći predsednik Rusije.
Posle toga nikad više Černomirdinu nije pružio ruku.
Baburin je podsetio da je 1999. NATO pokušao da nametne tzv. sporazum iz Rambujea, odnosno ultimatum, koji bi predstavljao zvaničnu kapitulaciju Jugoslavije i odricanje od Kosova i Methoije.
"To se nije dogodilo i u tome je veličina vašeg Slobodana Miloševića, koji je, uveren sam,
stvarno bio veliki srpski patriota", rekao je Baburin i dodao da se danas od Beograda traži "da preda ono što su branili Milošević i Jugoslavija."
On je upozorio da, ukoliko se Srbija odrekne KiM, to neće biti privremeno već "ili zauvek ili na veoma dug period", i savetovao Srbe da se organizuju i ne izgube Kosovo.
"Sve što se dešava, dešava se voljom Svevišnjeg. Ali Svevišnji deluje kroz nas", zaključio je ruski akademik.
Live
