Putin: Inflacija u Rusiji u padu

Predsednik Rusije Vladimir Putin istakao je danas da postoje očevidni dokazi da inflacija u Rusiji opada. 

"Primećujemo očigledan trend pada inflacije. To je važno za sve naše zemlje, jer makroekonomski pokazatelji u ruskoj ekonomiji na neki način utiču na sve ekonomije naših zemalja", rekao je lider na sastanku Evroazijske ekonomske unije u Biškeku, Kirgistanu.

Nasuprot Rusiji, zemlje Evrozone susrele su se sa najvišim pokazateljima inflacije u poslednjih 30-40 godina. Inflacija u svim zemljama Evropske unije sastoji se od dvocifrenog broja, naglasio je lider, a u nekim od njih prelazi i 20 odsto.

Godišnja inflacija u Rusiji u oktobru iznosila je 12,6 odsto, pokazuju podaci Centralne banke Rusije. Iako je ovaj pokazatelj još uvek daleko od ciljanih četiri odsto, inflacija beleži konstantan pad svakog meseca od aprila ove godine, nakon što je tog meseca ona dostigla 17,8 odsto. Ovo je ujedno bila i najviša vrednost inflacije u Rusiji od 2001. godine. Prvi veći rast inflacije ove godine desio se u martu, nakon početka vojne operacije u Ukrajini. Pokazatelj je tada za mesec dana skočio sa 9,15 odsto na 16,69 odsto.

Ruska Centralna banka 2015. godine postavila je cilj da bi inflacija u zemlji trebala da iznosi četiri odsto. Moskva je uspela da ostvari cilj u periodu od 2017-2020 godine, kada je pokazatelj bio blizu željene vrednosti. Ipak, 2021. godine desio se rast cena usled pandemije korona virusa, a ove - zbog novih globalnih promena usled ukrajinskog konflikta i sankcija sa Zapada. 

"Stopa nezaposlenosti za devet meseci 2022. godine se u državama članicama Evroazijske ekonomske organizacije (EAEU) smanjila poprilično - za 18 odsto – i sada iznosi nešto više od jedan odsto (1,1) od ukupne radne snage. Skrećem pažnju kolegama da je stopa nezaposlenosti jedan od ključnih pokazatelja stanja privrede u celini". U isto vreme, kako je rekao Putin, ovaj pokazatelj u Evropskoj uniji iznosi sedam odsto, "što je sedam puta više nego što je zabeleženo u okviru EAEU".

U razumnim granicama, odnosno, na veoma dobrom nivou držimo i druge bitne makroekonomske pokazatelje, izjavio je danas lider u obraćanju partnerima, kako navodi Kremlj.

Situacija u Rusiji bolja je nego u mnogim drugim zemljama, zaključio je Putin.

Unija radi na stvaranju posebne strukture za koordinaciju pitanja iz energetike

Predsednik Rusije ocenio je danas da se saradnja u energetici između članica unije aktivno razvija, dodajući da je u planu i stvaranje posebne strukture koja bi se bavila aktuelnim pitanjima u ovoj sferi. Ovaj mehanizam oživeće u narednih nekoliko godina.

Ovim će, kako je rekao Putin, zemlje Evroazijske ekonomske unije biti sigurne da će u dugoročnoj perspektivi biti snabdevene neophodnom količinom ključnih energenata. Partneri su o ovome danas govorili vrlo otvoreno i konkretno, dodao je. 

Cene gasa su danas u zemljama koje su partneri Rusije više od deset puta manje nego u Evropskoj uniji, izjavio je Putin.

Neophodno je ukloniti i sve prepreke koje stoje na putu slobodne trgovine zemalja članica organizacije, rekao je lider Rusije, složivši se na ovaj način sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenko.

Tokom današnjeg zasedanja potpisano je 15 novih dokumenata.

Jedan od njih pretpostavlja i početak pregovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o zaključivanju sporazuma o slobodnoj trgovini. 

Putin je istakao da je posebno važno što su zemlje došle i do sporazuma koji se tiče tehnološke nezavisnosti članica, odnosno industrije. 

Osim ruskog predsednika, samitu su prisustvovali i jermenski premijer Nikol Pašinjan, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev i predsednik Kirgizije Sadir Džaparov.

"Predviđeno je razmatranje aktuelnih pitanja Evroazijske ekonomske unije, utvrđivanje smernica za dalje produbljivanje integracionih procesa, unapređenje funkcionisanja jedinstvenog tržišta roba i usluga", rekli su iz Kremlja pre početka samita. 

Jedna od centralnih tema biće i potencijalni sporazum o slobodnoj trgovini između unije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a vrlo je verovatno da će se govoriti i o formiranju zajedničkog tržišta gasa između Rusije, Kazahstana i Uzbekistana, dodao je juče pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov. 

Delegacija iz Rusije danas je, kako je to bilo planirano, predstavila i glavne prioritete svog predstojećeg predsedavanja organizacijom 2023. godine. Moskva će, kako se očekuje, u maju biti domaćin sledećeg velikog zasedanja unije.

Učesnici samita razgovarali su i o informacionoj bezbednosti, a ruski lider i predsednik Kirgizije istupili su za stvaranje posebne agende u okviru Ujedinjenih nacija o pravilima ponašanja u informacionom polju. Cilj ove inicijative bi bio očuvanje suvereniteta i bezbednosti država, prenose ruski mediji.  

Putin se takođe sastao i sa jermenskim premijerom. Dve strane razgovarale su o ekonomskoj saradnji i situaciji u Nagorno-Karabahu. Lider Rusije istakao je da je Moskva glavni izvor stranih investicija za Jermeniju i dodao da je tokom prvih deset meseci ove godine rast trgovinskog prometa između dve zemlje dostigao 67 odsto.

Pašinjan je, sa druge strane, obratio pažnju i na probleme sa Azerbejdžanom, rekavši da ovaj konflikt i dalje ostaje glavni problem u regionu. 

Evroazijska ekonomska unija osnovana je 2015. godine. U nju ulaze Rusija, Jermenija, Belorusija, Kazahstan i Kirgistan. Nakon tri godine od osnivanja, Moldavija je dobila status države posmatrača, a 2020. ovo pravo je dodeljeno Uzbekistanu i Kubi.

Ove godine, Evroazijska ekonomska komisija saopštila je da radi na stvaranju univerzalnog platnog sistema koji bi podrazumevao izdavanje zajedničke platne kartice za zemlje BRIKS-a i Evroazijske ekonomske unije. Nacionalni platni sistemi Kine, Indije, Brazila i zemalja članica unije će se, kako se planira, objediniti, a 2025. godine očekuje se postizanje jedne vrste ekonomske autonomije koja će pretpostavljati slobodno kretanje kapitala i pružanje finansijskih usluga unutar organizacije. 

Odluka je bila doneta nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini i sankcija koje su usledile od zapadnih zemalja. 

Moskva, kao odgovor, aktivno radi na odvajanju svojih platnih sistema od zapadnih, fokusirajući se na pronalaženju načina kojim bi se moglo izbeći korišćenje i zavisnost od dolara. 

Zemlje BRIKS-a u junu ove godine izrazile su zainteresovanost za formiranje jedne međunarodne rezervne valute na osnovu korpe valuta zemalja članica. Ova inicijativa će uspeti, ocenjuju iz Moskve, jer je u pitanju jedno veliko i samoodrživo tržište.