Rusija
Volodin: Nemačka i Francuska da plate odštetu stanovnicima Donbasa
Predsednik Državne dume primetio je da neispunjavanje obaveza preuzetih potpisivanjem međunarodnog sporazuma ne predstavnja samo gubitak poverenja već i zločin
Nemačka i Francuska moraju da plate odštetu stanovnicima Donbasa, a bivši politički lideri ovih zemalja – kancelarka Angela Merkel i predsednik Fransoa Oland – moraju da odgovaraju za nepoštovanje sporazuma iz Minska, izjavio je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin.
"Unapred planirano neispunjavanje obaveza koje su dogovorene potpisivanjem međunarodnog sporazuma ne predstavlja samo gubitak poverenja već i zločin, za šta potpisnici Minskih sporazuma – Merkelova, Oland i Porošenko – moraju da odgovaraju", napisao je ruski političar na svom Telegram kanalu.
Volodin smatra da je situacija oko Ukrajine rezultat "lažljive politike lidera ovih država".
Prema njegovim rečima, 2014. godine ministri spoljnih poslova Nemačke i Francuske potpisali su dokument o pomirenju između ukrajinskih vlasti i opozicije. Međutim, sve se završilo državnim udarom u Kijevu i genocidom nad stanovništvom Donbasa. Nakon toga zemlje su učestvovale u zaključivanju Minskih sporazuma, koje niko nije planirao da sprovede, tvrdi političar.
"Stanovnici Evrope treba da znaju ko je odgovoran za novonastale probleme – nedostatka grejanja, struje, ogromne inflacija, zatvaranja preduzeća, a njihove države moraće da plate odštetu stanovnicima Donbasa za osam godina genocida i štete", dodao je on.
Kao diplomatsko rešenje ukrajinske krize korišćen je format Normandijske četvorke, na pregovaračkom stolu sedeli su lideri Rusije, Ukrajine, Nemačke i Francuske. Oni su 2015. godine u glavnom gradu Belorusije dogovorili set mera za sprovođenje mirovnog sporazuma, što je uključivalo povlačenje teškog naoružanja, prekid vatre, razmenu zarobljenika, modernizaciju ukrajinskog političkog sistema, i davanje posebnog statusa određenim regionima Donjecke i Luganske oblasti. Međutim, ovaj plan nije doveo do razrešenja sukoba.
Ruski potpisanik Minskog sporazuma bio je ambasador u Kijevu Mihail Zurabov, ukrajinski – bivši predsednik Leonid Kučma, u ime OEBS-a – švajcarski diplomata Hajdi Taljavini, a svoj potpis na dokument stavili su i šefovi LNR i DNR Igor Plotnicki i Aleksandar Zaharčenko.
Ranije je bivša kancelarka Nemačke Angela Merkel priznala da je svrha Minskih sporazuma bila da se Ukrajini "kupi vreme" tokom kojeg će ona ojačati za nove sukobe s Rusijom, i dodala da NATO nije bio u stanju da pruža vojnu podršku kijevskom režimu u meri u kojoj to čini danas. Ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je to razočaravajućim i napomenuo da ove reči smatra dokazom ispravnosti stava Moskve da pokrene svoju vojnu operaciju.
